Pomalo stidljivo najavljena, bez puno pompe i bombastičnih izjava, konferencija WINE IDENTITY je 14.06.2014. godine donela neku novu energiju u Beograd. A činjenica da se o konferenciji mnogo više priča i komentariše sada kada se završila pokazuje da je pogodila pravo u metu. Vinski magazin Vino & Fino i web-portal posvećen vinima Srbije www.vinopedia.rs su rešili da kroz sinergiju i zajedničke napore na jedan dan pretvore Beograd u vinsko središte gde se o vinima priča, razmenjuju nove informacije i saznanja sa priznatim ekspertima, diskutuje i probaju vina u relaksiranoj atmosferi. Lajt motiv tokom čitavog dana je bio vinski identitet - pokušaji da se definiše vinski identitet Srbije, da se razmotri kako su druge države pozicionirale svoj vinski  identitet, da se kroz prizmu lokalnih i autohtonih sorti sagledaju elementi koji čine neku vinsku regiju prepoznatljivom...

Sticajem okolnosti se upravo tog dana dešavala srpska verzija bermudskog trougla. Ljubitelji vina su imali težak zadatak pred sobom - da donesu tešku odluku da li da se zapute u srce Šumadije, gde su ujedinjeni šumadijski vinari po prvi put organizovali sajam vina zajedno i predstavili Šumadiju kao vinsku regiju koja nudi i odlična vina i hranu i kompletnu turističku ponudu. A za sve koji su ipak odabrali da ostanu u Beogradu za vikend, ostala je i dilema - Wine Jam, najdinamičnija urbana vinska priča koja je već stekla afirmaciju u oživljenom okruženju beogradske Savamale, ili konferencija Wine Identity... Na sreću, satnica programa i raspored su ipak omogućili onim najambicioznijim da stignu na oba dešavanja. Sala hotela Falkensteiner u kojoj su se odvijala predavanja i radionice u okviru konferencije Wine Identity je odjednom postala pretesna za sve zainteresovane koji su želeli da čuju neke novosti i prošire svoja znanja.

Potraga za vinskim identitetom je počela sa severa. Zoltan Szabo, enolog i vlasnik male vinarije iz Mađarske, predsednik Ceha pečujskih vinara, je prisutne poveo balkanskim putevima kojima se kretala kadarka, a sa njom i ostale sorte vinove loze. Premijerno se čulo da su u Sent Andreji, malom mestu severno od Budimpešte koje su naselili Srbi nakon Velike seobe 1690. godine, otkriveni pisani materijalni dokazi da su Srbi sa sobom doneli mirisavku (tamjaniku), kratošiju, kadarku, prokupac (koji je u Mađarskoj poznat pod nazivom turska kadarka), slankamenku i vino Rácürmös (odnosno Bermet). Uz priču o  istoriji i putovanjima kadarke po Balkanu, prisutni su mogli probati i belo vino od sorte kadarka (koje se u Mađarskoj najčešće pravilo kada su loše berbe i kada je od grožđa bilo teško dobiti crveno vino odgovarajućeg kvaliteta), roze od kadarke, zatim vino u stilu šilera i na kraju i crvena vina iz berbi 2012 i 2013, čime je pokazano bogatstvo Seksarda, vinske regije koja je u Mađarskoj prepoznatljiva po vinima u kojima preovlađuje kadarka. Veliko interesovanje izazvala je informacija da se prokupac može naći i u Mađarskoj, što sigurno predstavlja i najseverniju tačku na kojoj se može naći ova sorta u vinogradima.

 

Na konferenciji je prezentirana i ekskluzivna informacija da su nedavne DNK analize nedvosmisleno pokazale direktnu vezu između prokupca i kadarke. Naime, prirodnim ukrštanjem prokupca i rumunske sorte alba imputotato (pretpostavlja se negde u 5. veku) nastala je sorta papazkarasi, a potom je od nje nastala kadarka. Po prvi put su se na jednom mestu našla vina od sve tri sorte, svojevrsno balkansko porodično okupljanje. Pored mađarske kadarke i srpskog prokupca, na konferenciji je svoju premijeru u Srbiji doživelo i vino od sorte papazkarasi proizvedeno u  turskoj vinariji Čamlija (Chamlija).

 

Specijalni gost i prava vinska zvezda konferencije je bila Jo Ahearne iz Velike Britanije, nosilac titule Master of Wine. Enolog po struci, imala je priliku da primeni svoje znanje i iskustvo kao enolog-konsultant u vinarijama širom sveta, pri čemu su njen potpis nosila vina poput Jacob's Creek, Charles Melton, itd, a takođe i u velikim sistemima kao što su Harrods i Marks & Spencer. Tema njene Masterclass radionice: "Misli globalno, deluj lokalno" je pokazala na koji način se na razvijenim vinskim tržištima planira i razvija strategija pozicioniranja i brendiranje. Kroz interakciju sa prisutnim učesnicima, bili smo u prilici i da čujemo njeno mišljenje kako vinarije iz Srbije treba da pripreme svoj prodor na odabrana tržišta. Činjenica je da naše vinarije nedovoljno koriste interakciju i komunikaciju sa vinskim novinarima, kritičarima, uvoznicima iz inostranstva. Po njenom mišljenju, naše vinarije će više koristi imati od organizovanih poseta vinskih profesionalaca vinarijama i od organizovanih degustacija za odabranu publiku nego od trošenja novca na skupim svetskim vinskim sajmovima na kojima se pojavljuju hiljade izlagača. Naročit doživljaj je bila njena analiza etiketa i vina koja je sama odabrala među izloženim vinima iz Srbije; na primeru roze vina iz vinarije Aleksić i vinarije Temet je demonstrirala kakvu poruku šalje etiketa na boci i koliko je važno da karakter vina i etiketa budu usklađeni, odnosno da potrošaču daju istu poruku. A pritom se nije ustezala i da javno pohvali vina - uz neskriveno oduševljenje je prokomentarisala da bi volela da je na konferenciji neko iz vinarije Aleksić pošto joj se veoma svidela boja rozea iz te vinarije, naročito uzimajući u obzir da je vino napravljeno od sorte pino noar koja rozeu najčešće daje blage narandžaste prelive a da ovaj roze ima divne ružičaste tonove.

 

Uvek je dobro osmotriti i šta drugi rade na polju svog vinskog identiteta, naročito zemlje u okruženju koje su nam bliske i po vinskoj istoriji i po podneblju, a takođe i po mentalitetu. Nakon što je prisutnima slikovito pokazao da vinova loza ne poznaje granice i da se vrlo često pojedine sorte prostiru u više država i rastu u regijama sa istim ili sličnim karakteristikama (kao što je to slučaj sa graševinom iliti italijanskim rizlingom), Saša Špiranec, najpoznatiji vinski kritičar iz Hrvatske, je predstavio projekat kojim će vinske regije napokon prevazići političke granice država. Tri države: Slovenija, Hrvatska i Austrija su se okupile oko jedne ideje: da se oformi vinska regija od postojećih oblasti Štajerske u Sloveniji, Südsteiermark u Austriji i Međimurja u Hrvatskoj. Sve ove regije su trenutno u senci drugih vinskih oblasti sa boljom reputacijom u svojim državama, tako da bi ovakvo prekogranično udruživanje svakako doprinelo i prepoznatljivosti i brendiranju izuzetnih vina od sorte sovinjon blan. Da bi potvrdio svoju tezu, Saša je predstavio po dva vina iz ove tri regije kako bismo na praktičnom primeru uočili sve sličnosti i zajedničke odrednice koje govore u prilog stvaranju super-vinske regije na teritoriji tri države. Slični pokušaji postoje i kod vinara iz Italije i Slovenije, koji na sličan način pokušavaju da ujedine Friuli i Brda. Svakako, najveći izazov u takvom poduhvatu će biti usaglašavanje zakonskih propisa između više država. Na kraju degustacije, kao svojevrsno iznenađenje, Saša je odabrao vino koje je do poslednjeg trenutka držao kao tajnu ostavivši prisutnima da ga prvo prokomentarišu, a tek onda da saznaju naziv proizvođača i vinski rejon iz kog dolazi. Prisutni su bili poprilično saglasni da je u pitanju vino od sorte sovinjon blan u stilu Bordoa... A Jo Ahearne MW ga je definisala kao stil klasičnog Bordoa, da budemo precizniji- Graves, samo što se, po njenim rečima, vrlo teško može tamo pronaći tako elegantno i suptilno upotrebljen barik. A onda je Saša otkrio tajnu: taj vrtlog kompleksnih aroma  jeste - Vrtlog 2012 iz Podruma Janko (Smederevo).

Od samog jutra, u hodnicima je u pauzama između radionica najčešće pitanje koje su posetioci postavljali organizatorima bilo da li će možda biti slobodnih mesta na predavanju Marine Cvetić... Ona je dobro poznata domaćim ljubiteljima vina. No, upravo zato su svi sa nestrpljenjem čekali da čuju kako su Đani Mašareli i njegova supruga ličnu viziju i san pretvorili u identitet čitave regije Abruco. Samim tim proizilazi da vinski identitet ima i tu komponentu individualnog pečata vinara. Vino i vinar su neraskidivo vezani, i  to je u svom predavanju istakla i Marina.

Popodnevni deo konferencije je započeo panel diskusijom na kojoj su učestvovali: Dragoslav Ivanović (vinarija Ivanović), Nebojša Aleksić (vinarija Temet), Đurđa Katić (SERSA), Nikola Matalj (vinarija Matalj), Milica Smoljanić (vinarija Budimir) i Nikola Kuzmanovski (vinarija Tikveš). Zvanično je po prvi put u Srbiji predstavljen projekat Vinski mozaik, koji je nastao u Francuskoj kao želja da se očuvaju i promovišu autentične lokalne sorte i vina sa područja Mediterana, od Portugala do Gruzije i Jermenije. Website Vinopedia je postao partner Vinskog mozaika u Srbiji, tako da će se u aktivnosti ove organizacije uključiti i vinarije iz Srbije koje se zalažu za očuvanje i promociju autohtonih sorti grožđa i vina iz ovog dela Evrope. Nakon toga je Tomislav Ivanović, moderator diskusije, pokušao da kroz razgovor sa panelistima dođe do odgovora šta čini vinski identitet Srbije i Balkana. U diskusiju se uključila i Jo Ahearne, koja je srpskim vinarima dala savet da ne očekuju od države da ih organizuje i učini nešto za njih, jer se to neće desiti. Država samo želi da prikupi poreze za sebe i uredi pravila da bi država lakše funkcionisala pa zato vinari moraju sami da urade nešto za sebe, a ne da za sve krive državu.

Svakako najuzbudljiviji deo konferencije Wine Identity 2014 je bila horizontalna degustacija prokupaca koji se trenutno mogu naći na tržištu i vertikalna degustacija prokupaca iz vinarije Ivanović. Ujedno je to bila i jedinstvena prilika da prisutni probaju poslednje boce prokupca iz 2003. i 2004. godine i na licu mesta se uvere u potencijale prokupca za odležavanje. Tim pre jer se u stručnoj literaturi najčešće navodi da prokupac može da odležava do 5 godina. Degustaciju je vodio Igor Luković, urednik časopisa Vino & Fino.

Prokupac prati donekle reputacija vina sa naglašenim taninima, u rangu sa sortama kao što su tanat i ksinomavro. Međutim, ova degustacija je pokazala da moderni prokupci i te kako imaju svoju dopadljivost, sa prisutnim ali mekanim taninima koji će lako naći svoju publiku i među inostranim ljubiteljima vina. Očigledno je da je uz upotrebu moderne tehnologije u podrumu prokupac pronašao svoj moderan izraz koji mu garantuje i u budućnosti posebno mesto na tržištu i nove generacije mladih  ljubitelja vina od ove srpske sorte.  Na horizontalnoj degustaciji su prikazane sledeće etikete:

1. Vila Vina Prokupac 2012 - Vinarija Milosavljević

2. Sveti Gral 2012 - Podrum Botunjac

3. Experiment Prokupac 2012 - Podrum Čokot

4. Tri Morave 2012 - Vinarija Temet

5. Prince Rskavac 2011 - Braća Rajković

6. Triada Crvena 2007 - Vinarija Budimir

U sali Hotela Falkensteiner je zavladala mukla tišina dok su se čaše punile Prokupcem vinarije Ivanović iz te legendarne 2003. godine, a potom i iz berbe 2004. U vazduhu se osećalo da prisustvujemo istorijskom trenutku... Prokupci iz vinarije Ivanović, berbe 2003, 2004, 2006, 2007, 2009, 2011 i 2012... Poslednje boce iz 2003. i 2004.godine i jedinstvena prilika da se oceni sposobnost prokupca da izdrži test vremena. Vina su bila tehnički ispravna, i na veliko iznenađenje, ispostavilo se da je berba 2004. u izvanrednoj kondiciji... Prisutni su uz glasno odobravanje potvrdili da je od svih uzoraka, baš 2004. godina ono najbolje što je vinarija Ivanović podarila domaćoj vinskoj publici. Čak je i Saša Špiranec ustao i prokomentarisao (citat): "Evo, još treperim dok kušam ovo vino iz 2004. godine. Izuzetno vino, zasigurno je najbolje što sam ikad do sada probao od srpskih vina. Čast mi je što sam mogao da ga kušam ovde." Ova degustacija je svakako potvrdila da je prokupac sposoban da iznedri ozbiljna vina, i napokon je razbijeno mišljenje da prokupci mogu da odležavaju do 4-5 godina. A Gaga Ivanović je sebi iskrčio mesto na pijedestalu modernog srpskog vinarstva.

A za kraj konferencije, mladi enolozi Mladen Dragojlović i Srđan Lukajić koji su već u svoju poslovnu biografiju upisali brojne nagrade na internacionalnim vinskim takmičenjima su uneli opušteniju atmosferu, pa smo kroz prisni dijalog sa njima i uz vina iz njihovog portfolija mogli da razmotrimo sadašnjost i budućnost srpskog vinarstva - svojevrsni insajderski pogled iz podruma.

Na kraju dana, organizatori su mogli da odahnu jer je cilj ispunjen... Srpska vinska scena je u procesu definisanja svog mesta i svog prepoznatljivog identiteta, a konferencija Wine Identity 2014 je kroz vođene degustacije i Masterclass radionice proširila vidike i otvorila nove teme... Ostaje samo žal što su se čudnim spletom okolnosti i vremenskih nepogoda tri značajna vinska događaja za Srbiju održala u istom danu, pa su na konferenciji nedostajali vinari iz Šumadije. Tim pre jer je Šumadija napravila svoje ozbiljne korake u profilisanju svoje vinsko-gastronomske-turističke ponude.

No, priča o vinskom identitetu se mora nastaviti... sve do sledeće Wine Identity konferencije... Pridružite nam se...

NAZAD NA KATEGORIJU