Iz godine u godinu postajemo sve više svesni potencijala koji poseduju srpska vinogorja. Širimo saznanja o vinima koja dolaze iz svih delova Srbije, prepoznajemo odlike i stilove srpskih vina, a ujedno postavljamo osnove za karakteristike vinskog identiteta.

SVETSKA VULKANSKA ELITA

Ako pogledate geološku kartu sveta, uočićete brojne pojaseve koji su u prošlosti (a neki još uvek) bili vulkanski aktivni: Santorini, Sicilija, Balaton, Washington State, Soave, Tenerife... Vina iz tih regija uvek izazivaju veliku pažnju vinske javnosti. Postoji neka čudna privlačnost u pomisli da vino potiče sa zemljišta koje je nastalo uticajem vulkana (lava i pepeo) i da vino u čaši reflektuje osobine vulkana.

Da li postoji vinski rejon u Srbiji koji zaslužuje da se nađe u ovakvoj vulkanskoj eliti? Koji vinski rejon ima potencijal da nam pruži izuzetna vulkanska vina? Odgovor je potvrdan. Šumadija (centralna Srbija) je vrlo specifična regija, a o ovom aspektu njenog identiteta se jako malo, skoro uopšte i ne govori...

VATRENI POJAS ŠUMADIJE

Iz današnje perspektive nam možda izgleda neverovatno, ali Srbija je u davnoj prošlosti bila izložena vulkanskim erupcijama koje su u velikoj meri oblikovale reljef pojedinih oblasti. Još je Jovan Cvijić pisao o vulkanogenim oblicima reljefa u Srbiji. Utvrđeno je da su najživlje vulkanske aktivnosti u Srbiji bile u periodu kasnog paleozoika (pre 300 miliona godina), jure ( pre 150 miliona godina), gornje krede (pre 90 miliona godina) i tercijara (pre 65 miliona godina).

Ako pričamo o vulkanskoj prošlosti Šumadije, onda se moramo fokusirati na tercijar. Nakon zatišja na samom početku tercijara, Srbija je ušla ponovo u fazu intenzivnog vulkanizma pre oko 40 miliona godina. Tada je nestao mezozejski okeanski prostor, a na njegovom mestu dolazi do formiranja Dinarskih Alpi. Nabiranje planina odnosno formiranje debljeg sloja litosfere u odnosu na okolne oblasti dovodi do gravitacione nestabilnosti u široj oblasti oko Dinarida. Ta gravitaciona nestabilnost dovodi do razlamanja, a duboke pukotine koje se pritom javljaju posredno dovode do magmatske aktivnosti. Time se objašnjava zašto je Šumadija dospela u period vulkanske aktivnosti tokom tercijara.

Najveće tercijarne vulkanske oblasti u Srbiji su rudničko-boračko-kotlenička oblast (današnja Šumadija), kopaonička provincija i kompleksi Golije, Radana (Lece) i Surdulice. Vulkanizam koji se dogodio u doba tercijara je bio veoma raznovrstan. Bilo je tu gotovo svih poznatih vulkanoloških procesa. Na nekim mestima relativno mirno se izlivala pokretljiva bazaltna lava, a na drugim lokalitetima je došlo do nadimanja gustih masa kisele lave i obrazovanja vulkanskih kupa ili nekova, o čemu svedoče Ostrvica na Rudniku, Trijeska kod Gornjeg Milanovca, Borački Krš. Eksplozivna aktivnost je takođe imala širok spektar tipova, od kratkih bazaltnih erupcija, na primer u selu Družetići kod Čačka, pa sve do žestokih erupcija lave bogate silicijumom i vodenom parom. Za vreme tercijara su u Šumadiji bile česte razorne erupcije posle kojih su se uzdizali eruptivni stubovi nalik na „pečurke“ kakve se formiraju pri nuklearnim eksplozijama. Pojedine eruptivne faze na Rudniku po svom intenzitetu nisu zaostajale za najjačim vulkanskim erupcijama koje je istorija zabeležila. Ogromne količine lave, koje su za relativno kratko vreme emitovane u vidu rastresitih piroklastita, učinile su magmatske rezervoare u plitkim delovima Zemljine kore delimično ispražnjenim, a to je često dovodilo do sleganja tla i obrazovanja cirkularnih depresija koje nazivamo kalderama. U Šumadiji su veoma dobro očuvane kaldere u rudničko-boračko-kotleničkom pojasu.

Treba imati u vidu da vulkanska aktivnost u Šumadiji nije bila ograničena samo na tercijar. Danas se ostaci vulkanskih stena iz perioda jure mogu naći u pojasu između Kragujevca i Rekovca.

ŠTA TO ZNAČI? Ovakva vulkanska aktivnost u Šumadiji je imala sledeće posledice:

a)     Brežuljkast izgled Šumadije jer je reljef čitave regije nakon uticaja vulkana prepušten degradaciji pod uticajem vetra, vode, čoveka, itd. Zbog tog brežuljkastog izgleda regije, u Šumadiji nemamo velike rečne vodotokove već samo po obodima regije.

b)    Velika raznovrsnost tla jer su usred seizmičkih potresa i vulkanske aktivnosti izmešani slojevi tla, a potom prepušteni daljoj degradaciji/eroziji i stvaranju tercijarnih sedimenata. Potom su se vremenom na bazičnim i neutralnim magmatskim stenama formirali slojevi smonice i gajnjače. U Šumadiji je naročito važna mikrolokacija upravo usled činjenice da su slojevi zemljišta izmešani. Nije retkost da dve susedne parcele mogu imati potpuno različit profil zemljišta. Pored sastava zemljišta, takve parcele imaju i drugačiju vodopropusnost, toplotu, sposobnost rastvaranja minerala. Najveću raznovrsnost zemljišta u Šumadiji nalazimo u okolini Kragujevca.

Za poređenje se može uzeti regija Badacsony na severnoj obali jezera Balaton u Mađarskoj koja je takođe imala živu vulkansku aktivnost u periodu tercijara a danas se karakter vina iz te regije definiše upravo zahvaljujući mineralnosti vina koja potiču od grožđa iz vinograda lociranih na erodiranim vulkanskim stenama.

U VINU JE ISTINA... I MINERALNOST

Vulkanska vina se najčešće povezuju sa mineralnošću. Vinski stručnjaci još uvek nisu uspeli da se usaglase oko toga šta je mineralnost u vinu i kako nastaje, ali nema sumnje da se ona oseća u vinima koja potiču iz vulkanskih regija. Stoga bi bilo logično očekivati da će se vina iz Šumadije, a naročito iz okoline Kragujevca i Topole, isticati svojom mineralnošću.

Mineralnost kao osobina vina se najlakše opaža kod belih vina jer se mineralnost vina lako može zamaskirati antropogenim uticajima, kako u vinogradu tako i u podrumu. Preterana upotreba drveta, naglašena voćnost kao rezultat kasnije berbe, povišeni alkohol, sadržaj polifenola, tanini kod crvenih vina su samo neki od faktora koji mogu da zamaskiraju ili izmene impresiju mineralnosti u vinu.

Imao sam priliku da probam vina šumadijskih vinarija kako bih stekao jasniju sliku o karakteru ovih vina i koliko se u njima reflektuje vulkanska prošlost regije. S obzirom da sam imao ograničeno vreme za degustaciju, fokusirao sam se na bela vina Šumadije. Rezultat je bio iznenađujući.

Kod nekih vina se mineralnost jasno ističe i dopunjuje voćni karakter npr. Trijumf 2015 – Aleksandrović, vina 70/30 (kupaža Sauvignon Blanc-Semillon) 2015 i 100 Jazz Traminac 2015 iz vinarije Delena, Chardonnay 2015 i Sauvignon Blanc 2015 iz Kraljevske vinarije, Morava 2015 iz vinarije Despotika.

Kod nekih vina se ispod naglašene voćnosti krije blag mineralni trag, npr. Chardonnay 2015 i Sauvignon Blanc 2015 iz vinarije Arsenijević, Chardonnay 2015 i Sauvignon Blanc 2015 iz vinarije Stari hrast, Tangenta 2015 iz vinarije Art Wine.

U trećoj grupi se nalaze vina kod kojih mineralnost nije došla do izražaja, tako da vina imaju čist voćni karakter, npr. Chardonnay 2015 iz vinarije Rogan, Chardonnay 2015 iz vinarije Radovanović, Beskraj Sauvignon Blanc 2015 iz vinarije Despotika.

U celini, mineralnost se oseća u većoj ili manjoj meri u približno 60-70% vina koja smo probali.

UMESTO ZAKLJUČKA

Godina 2022. Broj vinarija iz Šumadije nastavlja da raste. Na mapi vinskog turizma u Šumadiji su posebnom bojom obeležene mikrolokacije vinograda kod kojih najviše dolaze do izražaja karakteristike vulkanskog tla. Enolozi se trude da što više sačuvaju u vinima sa tih parcela vulkanski karakter vina i da ga što manje modifikuju . Tako su vina iz Šumadije stala rame uz rame sa vulkanskim vinima iz drugih poznatih regija.

Optimistično viđenje budućnosti ali izgrađeno na realnim osnovama. Vulkansko tlo Šumadije je već tu u nekim vinogradima. Pitanje je šta ćemo napraviti od njega.

NAZAD NA KATEGORIJU