Nekada su u ruralnim delovima Crne Gore starije žene (babe) započinjale svoj besmislen razgovor sa decom najčešće rečenicom: "A čiji si ti, mali?"... Nakon što otkriju ko su roditelji deteta, po mogućstvu otac, počinje beskrajno polemisanje o tome na koga dete liči, iz kakve je porodice, kakav mu je bio deda kao mladić... Eh, da im je na raspolaganju bila savremena nauka pa da detetu začas analiziraju genom, tek onda bi imali materijala za priču...

Crnogorski naučnici su u saradnji sa španskim kolegama rešili da bolje upoznaju sorte vinove loze koje rastu po crnogorskim vinogradima pa su uradili projekat Genetski diverzitet vinove loze u Crnoj Gori. Rezultati istraživanja su objavljeni na konferenciji u Podgorici održanoj u periodu od 20-22. novembra 2017. godine. Samo istraživanje je pružilo vredne informacije o istoriji vinarstva u Crnoj Gori i šire na Balkanu.

Jedan od nalaza je i razrešeno pitanje porekla crnogorske sorte vranac po kojoj se danas prepoznaje Crna Gora. Dovoljno je reći da 97% lokalnih vinogradara u svojim vinogradima ima zasade vranca. Rezultati istraživanja sprovedenih primenom najnovijih genomskih tehnologija su potvrdili od ranije poznat podatak da je muški roditelj vranca kratošija. Međutim, istraživanje je otkrilo i ženskog roditelja vranca, a to je duljenga. Verovatno nikad do sada niste čuli za duljengu, ali to ne treba ni da čudi jer je duljenga izuzetno retka sorta vinove loze koja je danas očuvana samo u ampelografskim kolekcijama i ne podudara se sa drugim sortama iz međunarodnog kataloga sorti Vitis.

Vranac (sinonimi: vranac, crmnički vranac, crnogorski vranac) je autohtona crnogorska sorta vinove loze koja pripada ekološko-geografskoj grupi Proles pontica (convarietas pontica). Čokot vranca je bujan, cvet hermafroditan, bobice srednje veličine i duguljaste, pokožica tanka, plave boje sa obilnim pepeljkom. Grozd je cilindričan, srednje zbijen, retko rehuljav. Grožđe sazreva u III epohi (pozna sorta). Za dobijanje kvalitetnog prinosa, vranac treba gajiti na dobro osunčanim položajima i na toplim, rastresito-šljunkovitim zemljištima, propusnim, umereno plodnim.

Makedonski professor Nastev beleži da je vranac 1950. godine iz Crne Gore introdukovan u Makedoniju (ogledni zasad Butel) a potom se širio prostorima bivše Jugoslavije. Danas areal gajenja vranca pored Crne Gore obuhvata Makedoniju, Srbiju i Hercegovinu.

NAZAD NA KATEGORIJU