Ovogodišnje izdanje CONCOURS MONDIAL DE BRUXELLES, jednog od najznačajnijih vinskih takmičenja na svetu, je održano  u periodu od 19. do 22. maja u gradiću Kozenca u Kalabriji (Italija). Dakle, brojne vinske sudije iz čitavog sveta su se okupile na samom vrhu prstiju italijanske čizme, na jugu koji je praktično okrenut ka Siciliji. Ujedno to je i najjužnija tačka Italije do koje sam stigao.

Već sam imao priliku da čujem priču o razlikama u mentalitetu Italijana sa juga i sa severa. Upravo o tome sam razmišljao dok smo po sletanju na aerodrom Lamecija Terme čekali da nam stigne i prtljag više od 40 minuta, a potom saznali i da autobus za transfer kasni i da će uskoro stići... Na jugu smo, bez uzbuđenja... Bar će biti dovoljno vina.

Više od 300 vinskih sudija je raspoređeno u 5-6 hotela u gradu, što sigurno znači da ćemo svaki dan potrošiti bar 45 minuta vozeći se po gradu dok svi ne stignemo do klimatizovane sobe u hotelu u kom smo smešteni.

Drago mi je što ponovo vidim brojna poznata lica nakon korone i što se opet život vraća u normalu.

Domaćini su nam dali jedan dan pre samog takmičenja da se bliže upoznamo sa Kalabrijom. I to sa njenim kontinentalnim delom... Nacionalni park Sila, veličanstvene planine koje dosežu nadmorsku visinu od 1928 metara, ukusna planinska hrana i lokalna vina.

VINSKA KALABRIJA

Ako pričamo o vinu, Kalabrija je tek na 15. mestu u Italiji po površinama pod vinogradima. Tipične sorte vinove loze su greko i galjopo. Regija je specifična po svom položaju jer se u vinskom svetu ne sreću često vinske oblasti sa visokom nadmorskom visinom a niskom geografskom širinom. Za sada, Kalabrija nema DOCG oblasti u skladu sa italijanskim sistemom apelacija, već isključivo 9 DOC i brojne IGT apelacije. Zbog toga su lokalni vinari prisiljeni da eksperimentišu i primenjuju inovacije kako bi našli svoje mesto u jakoj konkurenciji poznatijih vinskih regija Italije. Da bismo razumeli teroar Kalabrije, zamislimo da se u prošlosti tokom snažnih tektonskih pomeranja deo Alpa otkinuo i da ga je afrički kontinent pogurao ka jugu i postavio na današnje mesto. Zato se u zemljištu mogu naći i krečnjak i kvarc, glina i granit.

Veliki problem u identitetu Kalabrije predstavljaju lokalne sorte koje lako dovode u zabunu i eksperte a ne samo prosečnog ljubitelja vina. Greko nije isto što i greko bjanko, u pitanju su dve zasebne sorte vinove loze, a obe su iz Kalabrije i smatra se da su tokom antičkih vremena introdukovane od strane starih Grka. Sorta pekorelo iz Kalabrije nije isto što i mnogo poznatija sorta pekorino iz regije Marke, mada se u Kalabriji pekorelo naziva i pekorino. Kalabrijska sorte guarnaća bjanka nije isto što i garnača/grenaš uprkos sličnosti imena. Kalabrijska sorta greko bjanko di đeraće krije pod tim nazivom malvaziju di lipari. Takođe, sorta nerelo kalabreze (koja se može naći u Kalabriji i na Siciliji) nije isto što i sorta nerelo maskaleze... Hm, prvi dan u Kalabriji a već su uspeli da nas kompletno dovedu u stanje "znam da ništa ne znam".

Već prvog dana sam otkrio svoje favorite među kalabrijskim vinima.

Donna Filomena 2020 - Masseria Falvo 1727 -(sortni sastav: guarnaća bjanka) Vino je provelo 9 meseci na finom talogu u drvenim sudovima. Kompleksno, bogato, cvetne i zrele voćne arome, citrusi, belo voće, vinogradarska breskva, žuta šljiva, tragovi dima. Slan mineralan trag na nepcima. Duga uzbudljiva začinska završnica. 88/100

Autoritratto Mantonico 2021 - Antonella Lombardo - (sortni sastav: mantoniko) Bogata ekspresija sorte mantoniko. Arome tropskog voća, kruške, žute jabuke, herbalni trag. Kiseline daju živost vinu, punoću tela pojačava impresija koju ostavlja više od 14% alkohola. Čvrsta struktura, divno vino koje će izvrsno ispratiti bogatstvo ukusa kalabrijske kuhinje. 89/100

Prvi dan u Kalabriji smo završili na plaži, posmatrajući zalazak sunca i čudeći se kako Kalabrija još uvek nije postala svetski poznata i popularna turistička destinacija... Možda tajna upravo leži u tome što je regija ispresecana visokim planinama koje ovdašnje plaže čini teže dostupnim.

NAZAD NA KATEGORIJU