Od ranog jutra, hotel u Kozenci je kao košnica. Vinske sudije se trude da doručkuju pošto u 8h krećemo autobusom ka sportskoj hali u Kozenci gde se održava takmičenje Concours Mondial de Bruxelles. Hoteli u Italiji još uvek primenjuju stroga kovid pravila, iako su sudije uglavnom jedini gosti u hotelu. U praksi, to znači da se doručak služi kao švedski sto, ali je zaklonjen prozirnim plastičnim paravanom tako da svaki gost hotela daje instrukcije konobaru šta želi od ponuđenih jela. Takav pristup znatno usporava doručak, a red ispred švedskog stola postaje sve duži i duži... Već prvog dana se oseća negodovanje gostiju, ali situacija i dalje ostaje pod kontrolom.

No sve to postaje manje važno nakon što smo stigli do sale u kojoj se održava CMB 2022. Kao i svake godine, sam prizor nepreglednih redova stolova na kojima se nalaze zastave država iz kojih dolaze vinske sudije ostavlja veličanstven utisak. Uigrana koreografija uz specijalno komponovanu muziku za CMB koja prati ulazak somelijera u salu neizostavno izaziva žmarce. Divan je osećaj biti deo svega toga.

Ove godine predsednik mog panela je bio iz SAD, urednik Wine Enthusiast magazina i autor bloga World Wine Guys sa višegodišnjim iskustvom na vinskim takmičenjima. Tokom 3 dana takmičenja, radili smo u timu sudija iz SAD, Italije, Čilea, Češke i Estonije.

Nakon prvog dana takmičenja, imali smo još jednu priliku da se upoznamo sa tradicionalnim proizvodima Kalabrije. Kalabrija je pretežno poljoprivredna regija Italije. Zato ne čudi bogatstvo plodova koji potiču sa ovog podneblja.

Kalabrezi (stanovnici Kalabrije) se ponose kvalitetom ekstra devičanskog maslinovog ulja iz Kalabrije. Tokom boravka u Kalabriji, imali smo priliku da probamo uzorke maslinovog ulja iz svih delova regije, ali je definitivno moj favorit bio l'olio extravergine d'oliva DOP Alto Crotonese.

Sigurno pri pomisli na Kalabriju, prva asocijacija su vam masline i mandarine, no Kalabrija je takođe poznata po proizvodnji ljubičastog luka (cipolla rossa di Tropea Calabria IGP). Luk je stigao u Kalabriju zahvaljujući Feničanima i danas je proizvodnja ljubičastog luka ograničena na tirensku obalu Kalabrije (Kozenca, Katancaro i Vibo Valentia). Poput grožđa, ljubičast luk je bogat polifenolima i antocijanima. Kalabrija se može pohvaliti jedinstvenim autohtonim sortama ljubičastog luka a topli morski povetarac koji duva kroz polja luka daje ovom proizvodu iz Kalabrije jedinstven ukus.

Klementine (Clementine di Calabria IGP) su takođe jedan od prepoznatljivih simbola Kalabrije. Nastale su ukrštanjem pomorandže i mandarine, a u Kalabriju su stigle najverovatnije iz Alžira. U Italiji se klementine gaje plantažno od 30-tih godina dvadesetog veka i pogodne su za gajenje u ravnici. Kalabrija je naročito živa u periodu od oktobra do februara kada plantaže klementina odjekuju od pesme berača.

Paradajz iz Belmontea potiče iz SAD, a početkom 20. veka je stigao u Italiju zahvaljujući kalabrijskom emigrantu Đuljelmu Merkuriju. Tokom više od 100 godina, ova sorta paradajza se prilagodila lokalnom podneblju, a možete je pronaći na lokalnoj pijaci jer je idealan sastojak za letnje salate.

Kalabrijski sladić (likoriš) je skoro izgubio svoj identitet tokom 20. veka. No, koren ove biljke koja je široko zastupljena u čitavoj Kalabriji se sve više koristi kako u farmaciji tako i u gastronomiji. Danas se kalabrijski sladić (likoriš) može naći širom regije i njegova popularnost je trenunto u usponu.

Da bi se bolje upoznali sa lokalnim proizvodima, odlazimo poslepodne u unutrašnjost Kalabrije. Dvorac Serraguimenta u Altomonteu je okružen imanjem koje obuhvata više od 600 hektara. Imanje je u potpunosti posvećeno poljoprivredi tako da se u sklopu poseda nalaze i vinogradi, plantaže maslina, povrća, farma autohtonih crnih svinja (suino nero di Calabria), krava. Najbolji način da se sagleda veličina čitavog imanja je vožnja traktorom. Dok smo obilazili imanje, saznali smo i da je jedna od teškoća u Kalabriji generalno manjak radne snage. Konkurs za radnike na imanju je uvek otvoren ali regija oskudeva sa radnicima koji bi se bavili poljoprivredom.

Sam dvorac je sagrađen u 16. veku i u njemu su generacijama živeli grofovi Altomontea iz aristokratske porodice Sanseverino. Nakon Drugog svetskog rata, dvorac i imanje su došli u posed Federiko Bilotija.

Uveče smo stigli u Koriljano-Rosano jer smo imali organizovanu večeru sa kalabrijskim specijalitetima u zamku Koriljano Kalabro. Naravno, na početku uvek prethode brojni svečani govori i reči dobrodošlice (izgleda kao da je Italijanima izuzetno bitno da održe svoj govor pred stranim gostima čak i ako ne govore engleski a nije obezbeđen prevodilac). No, nakon više od pola sata suvoparnih svečanih govora na italijanskom jeziku, večera postaje još ukusnija i privlačnija. A na kraju, naravno sledi limončelo. Skoro 98% nacionalne proizvodnje limuna u Italiji potiče iz Kalabrije.

NAZAD NA KATEGORIJU