Već smo utvrdili da Srbija doživljava novu revoluciju, ovog puta vinsku. Potrošnja vina po glavi stanovnika nastavlja da raste, broj vinarija se povećava, vinska kultura je u usponu... Izgleda da se taj fenomen polako kao epidemija širi i na  druge oblasti industrije koje se oslanjaju na vinarstvo.  A sve je počelo 2011.godine tako što je Turistička organizacija Srbije sprovela projekat Vinsko-turističke signalizacije u vinskim rejonima Srbije. Imalo je tu mnogo zamerki: i obeleženih vinarija koje i nemaju mogućnosti za prijem turista, i putokazi na lokalnim putevima na kojima će turisti uništiti automobile pre nego što stignu do vinarije. Otprilike, najlakši deo posla je bio da se urade i postave putokazi pa je to i urađeno. Preostao je teži deo posla, a to je izgradnja kompletnog turističkog proizvoda. A tu su nažalost vinari bili prepušteni sami sebi.

Svaki početak je težak i iziskuje energiju i resurse. U uslovima kada su se vinarije Srbije koncentrisale na unapređenje proizvodnje i na širenje zasada pod vinogradima da bi odgovorile na (ne)očekivani rast potražnje za srpskim vinima, vinski turizam je morao da sačeka svojih 5 minuta. Izgleda da upravo sada i vinski turizam doživljava svoju afirmaciju, što je u skladu sa sveukupnim rastom broja turista u Srbiji.

Organizacija GWC (Great Wine Capitals) je sprovela anketu među svojim članicama (uzorak od 454 vinarije iz najpoznatijih vinskih regija sveta). Na osnovu rezultata tog istraživanja, izveden je zaključak da 19,5% prihoda vinarija potiče od vinskog turizma. Pri tom, 32% vina se prodaje direktno u vinariji. Vredan pomena je i podatak da nisu sve vinarije u istoj poziciji. Vinarije iz Nape (SAD) nemaju problema sa turistima, jer vinarije iz ove regije beleže godišnju posetu od 4,5 miliona turista. Mogućnost vinske regije da privuče turiste utiče i na isplativost vinskog turizma. Anketa je pokazala da je za 68% vinarija vinski turizam finansijski održiv, dok su kod 32% vinarija veći troškovi nego zarada od vinskog turizma.

Još uvek ne postoje sveobuhvatni podaci vezano za vinski turizam u Srbiji. Činjenica je da su po pitanju vinskog turizma najviše odmakle vinarije koje se nalaze u blizini autoputa (pa je samim tim lakše stići do njih obzirom da je vinski turizam najčešće u formi jednodnevnih ili dvodnevnih izleta)  ili prema kojima gravitiraju turisti iz Beograda i Novog Sada. Da bismo ipak baratali nekim ciframa i tako razumeli trenutne efekte ovog vida turizma, pomenimo informaciju koju smo čuli na ovogodišnjem Winterfest-u na Kopaoniku, a koja se tiče vinarije Mačkov podrum iz Iriga. Godišnje, ovu vinariju poseti oko 4.500 vinskih turista, a jedan posetilac vinarije u proseku kupi 3 boce vina tokom posete. Vinariju Zvonko Bogdan na Paliću godišnje poseti  oko 12.500 turista, dok vinarija Aleksandrović iz Topole (Šumadija) godišnje primi oko 15.000 turista. Ovaj broj je drastično skočio nakon otvaranja hotela Izvor u Aranđelovcu koji preko cele godine privlači u Šumadiju turiste razvijajući taj deo Srbije kao kongresnu, poslovnu, spa a očigledno i vinsku destinaciju.

VINARIJE I VINOGRADARI SRBIJE

Na rastuću popularnost  vinskog turizma ukazuje i pojavljivanje turističkog vodiča kroz vinarije Srbije. Izdavačka kuća Admiral Books je objavila džepno izdanje turističkog vodiča  (format 11 cm x 17 cm) sa auto-turističkom kartom pod nazivom Vinarije i vinogradari Srbije. Izbor 77 vinarija predstavlja ličnu selekciju autora Zorana Rapajića, čime se objašnjava činjenica da su u vodiču zastupljeni i brojni mali proizvođači, pa čak i neke vinarije koje još uvek nemaju odgovarajuće kapacitete za prijem turista, a s druge strane neke od afirmisanih vinarija su izostavljene . U svakom slučaju, ova knjiga je idealan saputnik svima koji žele da u svojoj režiji obiđu vinske rejone Srbije. Grafički prikaz karakteristika vinarije (koordinate za navigaciju, broj mesta u degustacionoj sali, površina vinograda, mogućnost obilaska vinarije, restoran, itd) olakšava korišćenje ove knjige, a sastavni deo knjige čini i karta Srbije sa ucrtanim vinarijama koje su opisane u knjizi. Sve u svemu, korisna knjiga za sve koji vole da vikend provedu obilazeći vinske rejone Srbije. Jedina mala zamerka obzirom da je u pitanju izdanje za 2015. godinu jeste što nisu istovremeno ažurirani najnoviji podaci u uvodnom delu, već se recikliraju po ko zna koji put stare cifre i netačni podaci npr. o 4-5 litara godišnje potrošnje vina po glavi stanovnika, ili opovrgnuta teorija da tamjanika potiče iz južne Francuske. To ujedno predstavlja i domaći zadatak za izdavača kada bude objavljeno i novo "dopunjeno" izdanje.

Ovaj turistički vodič se može naći u knjižarama i cena se kreće oko 600 dinara. Kupovina sa popustom (480 dinara) je takođe moguća u klubovima Admiral Books u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.

DAN OTVORENIH VINSKIH PODRUMA

U nedelju, 31. maja 2015. godine se po prvi put u Srbiji organizuje manifestacija koja postoji širom sveta, a u nekim vinskim regijama i nekoliko puta godišnje. Dakle, princip je isti, ali su zvezde tog dana lokalne vinarije koje će širom otvoriti svoja vrata ljubiteljima vina i pružiti im mogućnost da degustiraju vina i da se upoznaju sa postupkom proizvodnje vina.

Organizatori su za ovu priliku pripremili i brošuru Vinski pasoš, sa osnovnim informacijama o svim vinarijama koje će na dan otvorenih vinskih podruma dočekati turiste. Cena Vinskog pasoša je 500 dinara, a pasoš vam pruža mogućnost besplatne degustacije 3 vina u svakoj od vinarija učesnica.

Da bi osigurale uspeh manifestacije, uključile su se i turističke agencije tako da možete odabrati neki od Vinskih paketa tj. organizovanih jednodnevnih izleta u vinske rejone sa obilaskom vinarija učesnica u projektu ( http://www.magelan.rs/srbija/4516-dan-otvorenih-vinskih-podruma-31-05-2015.html )

U programu učestvuju sledeće vinarije:

Rejon Negotinska Krajina: vinarija Matalj, vinarija Janucić, vinarija Vimmid, vinarija Radulović

Knjaževački rejon: vinarija Jović

Niški rejon: podrum Malča

Mlavski rejon: vinarija Virtus

Rejon tri Morave: vinarija Rubin, vinarija Ivanović, vinarija Budimir, vinarija Botunjac, podrum Braća Rajković, podrum Mihajlović, vinarija Ćosić, vinogradi Nikolić, vinska kuća Minić, Jagodinska vinarija, vinarija Temet, gazdinstvo Cilić, vinarija Miletić, podrum Dacić, vinarija Levač

Beogradski rejon: vinarija Jeremić

Šumadijski rejon: vinarija Aleksandrović, Kraljevska vinarija, vinarija Arsenijević, podrum Stevanović, vinarija Tarpoš, vinarija Despotika

Sremski rejon: vinarija Brestovački, podrum Stojković, vinarija Šijački, vinogradi Urošević, vinarija MK Kosović, vinarija Veritas, Patrijaršijska dobra, vinarija Aleks, vinarija Đurđić, vinarija Kiš, vinarija Vinum, vinska kuća Živanović, Mačkov podrum, vinarija Kovačević, vinarija Deurić

Subotički rejon: vinarija Dibonis, vinarija Zvonko Bogdan, vinarija Tonković, Vinski dvor,  vinarija Stanimirović, podrum Šarić, udruženje Riđički vinogradi, vinarija Dragić

Rejon Telečka: vinarija Brindza, udruženje Visovi, vinska kuća Ačanski

Banatski rejon: Podrum Somogyi

Južnobanatski rejon: Vršački vinogradi, vinarija Vinik, vinarija Bahus, vinarija Nedin, podrum AS, vinarija Sočanski, vinarija Galot

VIRTUELNO PUTOVANJE KROZ VINOGRADE SRBIJE

Počeci promocije vinskog turizma Srbije na internetu su bili stidljivi. Na prste jedne ruke su se mogli izbrojati website-ovi i portali posvećeni vinskom turizmu, a svega par njih je aktivno i organizovalo periodične vinske ture i obilaske vinarija. Među njima je najaktivnije delovao portal Žene i vino ( http://www.zeneivino.com/ )

Ove godine su se na virtuelnom nebu Srbije pojavile još neke web-stranice koje aktivno rade na promociji vinskog turizma Srbije, što ohrabruje i uliva nadu da će i ovaj oblik turizma doprineti povećanju potrošnje vina iz domaćih vinarija.

1. Vinski putevi ( http://www.vinskiputevi.com/ ) - Portal nastao sa idejom da promoviše vinarstvo, vinogradarstvo i širi vinsku kulturu. Cilj portala je, pored objavljivanja aktuelnih vesti iz sveta vina, takođe i da svima koji to žele omogući posete vinarijama iz Srbije i regiona.

2. Vinski turizam ( http://www.vinskiturizam.rs/ ) - Website zamišljen kao online turistička agencija specijalizovana za vinski turizam. Obzirom da je sedište agencije u Topoli, trenutno se na web-stranicama promovišu isključivo vinske ture i obilasci vinarija iz Šumadije, ali se može očekivati da će sa porastom interesovanja početi i vinske ture po drugim vinskim rejonima Srbije i Balkana.

3. Vinski vodič ( http://www.vinskivodic.rs/ ) - Webstranice koje mogu biti korisne vinskim turistima koji planiraju da samostalno posete neke od srpskih vinarija. Website daje osnovne informacije o vinarijama i geografsku lokaciju, kao i kratke opise vina koja se nalaze u ponudi.

4. Vinske ture ( http://vinsketure.rs/ ) - Portal koji u saradnji sa lokalnom turističkom agencijom iz Novog Sada organizuje vinske izlete i obilaske vinarija u Vojvodini.

5. VinoPivoRakija ( http://www.vinopivorakija.com/ ) - Website koji promoviše vinsku, pivsku i rakijsku kulturu i proizvođače sa Balkana.

Prema zvaničnim podacima OIV, prosečna potrošnja vina po glavi stanovnika u Srbiji iznosila je 13,11 litara u 2011. godini. I ta cifra nastavlja da raste. A svaki vinski turista koji tokom godine svrati u neku od lokalnih vinarija i tamo kupi nekoliko boca vina da podeli kasnije sa prijateljima i porodicom doprinosi daljem širenju vinske kulture i razvoju vinske scene kojom Srbija treba da se ponosi.

 

NAZAD NA KATEGORIJU