Ukoliko ste ljubitelj filmova, onda vam je sigurno poznata scena iz Bergmanovog filma "Tišina" (Silence, 1963) u kojoj se glavna protagonistkinja koju tumači švedska glumica Ingrid Tulin opušta uz muziku i užičku šljivovicu. U krupnom kadru je boca rakije na kojoj piše istaknutim slovima Užička šljivovica.

Zaista, nema potrebe da se naglašava koliko je značajan čitav užički kraj za proizvodnju rakije. Nije slučajnost da se na Zlatiboru nalazi i selo po imenu Šljivovica. Nekada se u ovom kraju najbolja rakija pravila od šljive požegače (madžarke). Grad Užice je u 19. veku imao i svoju Rakijsku pijacu, a deo grada u kojem se ona nalazila i danas nosi taj naziv. U drugoj polovini 19. veka i na početku dvadesetog veka, Užice je bilo grad kafana. Društveni život se odvijao tamo, a ujedno ispijale ogromne količine alkoholnih pića. Ako ostavimo po strani rakiju i okrenemo se vinu, Užičani su u to vreme najviše konzumirali vina iz obližnjeg Čačka, Župe i Šumadije.

Ostalo je zabeleženo 1893. godine u kazivanju zemljoradnika Željka Savića da je vino iz jeličkih vinograda pitko i prijatno, srednjeg kvaliteta. Vinogradi u okolini Čačka su pretežno na jugoistočnim stranama, položaji su dosta strmi, zemlja je većinom smonica, no ponegde pomešana sa peskom ili krečnjakom. Narodno predanje kroz narodnu poeziju čuva sećanje na jeličke vinograde u okolini Čačka iz vremena Nemanjića, u vlasništvu požeškog bana Milutina u Banjici, Atenici, Loznici i Pakovraću. Jeličko vinogorje nikada nije bilo značajno po kvantitetu proizvedenog vina jer su položaji na kojima je bilo pogodno podizati vinograde bili oskudni. 

Najveći deo čačanske doline je bio sličan požeškoj. Dakle, preovlađuju niski tereni (dolina) u blizini reke Morave, zemljište je po sastavu ilovača, pretežno severna ekspozicija terena i česte magle. Vinogradi su sađeni na većim nadmorskim visinama, dalje od reke. Zbog toga se jeličko vino (kojeg nije bilo mnogo količinski) najčešće konzumiralo lokalno u Čačku i u susednom požeškom/užičkom kraju.

Takođe, lokalni učitelji krajem 19. veka svedoče da obilaskom užičkih sela nailaze na ostatke zapuštenih vinograda starih i po sto godina, kao na primer u selima Orlovac i Štropac, ali su ti vinogradi propali u sporovima između Turaka i Srba za vlasništvo nad tim imanjima, pa su "i Turci i Srbi iz inata uništavali tu lozu da ne dospe u ruke rivalu".

Nakon filoksere, kada je započela obnova srpskih vinograda a na tržištu zavladala povećana tražnja za vinom, pojedini bogati užički i požeški domaćini su videli priliku da zarade iako nisu imali vinarsku tradiciju ni oni, a ni kraj iz kog dolaze. Dragiša Lapčević (1867-1939), čuveni požeški novinar i političar, ostavio je svedočenje o užičkim i požeškim vinogradima. On ukazuje na zamah u razvoju vinarstva nakon filoksere po celoj Srbiji i navodi da od svih privrednih grana, najvidljiviji je napredak kod vinarstva. Vinova loza se podiže na sve strane i za te svrhe se odvajaju poprilična materijalna sredstva i trud. Za nekoliko godina, u samom Užicu je posađeno preko 150.000 čokota, a još više u ostalim delovima regije. 

Novi vinari iz Užica nisu puno pridavali važnosti izboru loze iako su dobro znali posledice filoksere. Jednostavno, materijal za sadnju su uzimali iz najbližih jeličkih vinograda. Lapčević pritom ističe kao izuzetak Milana F. Stanića (tadašnjeg urednika užičkih narodnih novina "Zlatibor" koje su se bavile lokalnim temama i problemima sela) koji je naručio američke sadnice i njih posadio, a ujedno i poklonio nekolicini svojih prijatelja da i oni posade vinograde.

Lapčević opisuje i vina iz užičkog i požeškog kraja. Po boji i bistrini ona se ne razlikuju od jeličkih (čačanskih), što i ne začuđuje s obzirom da su napravljena od iste jeličke loze. Međutim, postoji razlika u kvalitetu, a to sigurno može da se pripiše nepogodnoj klimi za uzgoj grožđa. Naime, Lapčević naziva lokalno vino "cevarikom", a cevarika je lokalni naziv za slabo, rđavo vino lošijeg kvaliteta koji je po svoj prilici pristigao u zapadnu Srbiju iz Dalmacije. 

U Užicu i okolini je 1893. godine podignuto već nekoliko vinograda. U Karanu je na primer najveći vinograd posadio lokalni sveštenik Stevo Popović. Prvi vinogradi se javljaju i oko Arilja. Jedan trgovac iz Arilja je poručio direktno od Srpskog poljoprivrednog društva 30.000 čokota američke loze, ali iz neznanih razloga ta porudžbina nije realizovana. Zbog blizine Čačku i jeličkim vinogradima, vinogradarstvo se prvo raširilo na istočnim krajevima Požege, u selima Tučkovo, Gugalj, Prijanovići i Družetići. Dobijeno grožđe iz tih sela koristilo se i za ishranu ali i proizvodnju vina. Zato je deo grožđa najčešće odlazio na prodaju u Užice i Požegu i od toga su vlasnici vinograda pristojno zarađivali, a određene količine su prerađivane u vino. 

Ipak, užički kraj je bio poznatiji po spravljanju jabukovače i vodnjike. Jabukovača je osvežavajuće piće sa 6-7 procenata alkohola, odnosno kako bismo to danas nazvali sajder od jabuke. Do početka dvadesetog veka jabukovača se najviše pravila i konzumirala u užičkom i mačvanskom kraju. A takođe i vodnjika koja se pravila od raznog šumskog voća, a ponajbolja je bila od kruške takiše. Voće od kog se moglo praviti u domaćoj radinosti ovo osvežavajuće piće je bilo: divlja kruška, divlja jabuka, šipurak, kleka, šumske jagode, gloginje, drenjine, trnjine. Ovaj voćni napitak sa niskim nivoom alkohola imao je i naziv "voćna turšija".

Danas se užički kraj ponajviše oslanja na svoju rakijsku tradiciju. Po selima zlatiborskog okruga svaka kuća i dalje proizvodi rakiju. Na trpezi se gostima najčešće služi domaća rakija. No, treba sačuvati od zaborava i deo istorije koji se odnosi na ostala pića koja nisu bila strana lokalnom stanovništvu. Samo na taj način vinska kultura neće u potpunosti nestati u pojedinim delovima Srbije, naročito danas kad savremeno srpsko vinarstvo doživljava procvat. 
Ipak, Užice još uvek čeka da dobije prvu vinoteku ili vinski bar. 

______________________________________________________

Tekst je originalno objavljen na vinskom portalu www.vino.rs 

https://www.vino.rs/blog/tomislav-ivanovic/item/3673-vinska-kultura-u-rakijskom-uzicu.html

 

 

 

NAZAD NA KATEGORIJU