Nedavno sam prisustvovao interesantnoj raspravi za kafanskim stolom o tome da li je Srbija više vinska ili rakijska zemlja... Nije bilo lako pomiriti "usijane" glave koje su duboko ogrezle u svoja uverenja, a opet nimalo spremne da uvaže drugačija mišljenja već svako nastoji da ubedi onu drugu stranu...A možda to nije ni potrebno. Naprosto, Srbija ima šta da kaže na temu proizvodnje vina i rakije. I možemo prihvatiti da je Srbija istovremeno i vinska i rakijska zemlja.  Sve to čini deo našeg kulturnog identiteta. Iz godine u godinu, vidi se ogroman napredak. Lokalni vinari su napravili ogroman skok u pogledu kvaliteta vina i nastupa na tržištu. Srpskim rakijašima kvalitet nije nedostajao, ali imaju još puno da uče na temu marketinga i nastupa na zahtevnom tržištu žestokih pića...

A da bih vam pokazao da ne treba biti isključiv, ovog puta ću vam predstaviti najkvalitetniji domaći blog koji se bavi isključivo rakijom a koji sam sasvim slučajno otkrio na netu. Ukoliko volite da popijete u društvu dobru rakiju iz Srbije, siguran sam da ćete na blogu http://rakija-uglavnom.blogspot.rs/p/blog-page_6.html naći odlične preporuke i naučiti nešto novo o degustaciji rakije.

Ovom prilikom prenosim reči Ilije Malovića, urednika bloga Rakija, uglavnom koji vas poziva da obratite pažnju kad sledeći put budete pili rakiju na njene arome i to na isti način kao što ste već navikli kad su u pitanju vina.

______________________________________________________________________

Kada se započne priča o srpskoj rakiji skoro uvek se setim spiska Deset knjiga za koje ljudi najčešće lažu da su ih pročitali, na tom spisku su među prvima Selendžerov Lovac u žitu, Tolstojev Rat i Mir, Orvelova 1984. Podrazumeva  se da svi znamo za ove knjige, da smo njihove mudre poruke usvojili i da smo svesni zbog čega su to remek dela svetske književnosti. Ovaj podatak skoro u potpunosti važi za našu rakiju, svi tvrdimo da smo mnogo puta u životu probali nešto što se zvalo rakija, u špajzu pored svih boca sa sokom od zove i paradajzom nađe se i flaša rakije, svima je deda na selu pekao najbolju, ali u stvarnosti, većina nas nije imala relevantno iskustvo sa ovim pićem.

Ovo se vidi i prilikom predstavljanja rakije strancima gde nikada ne govorimo o notama mirisa i ukusa, već iskustvo pijenja svodimo na alkoholne efekte za koje je, budimo iskreni, votka neprevaziđeno piće. Može se prepoznati koliko prosečan konzument ima predrasuda prema voćnim rakijama: tvrdi se da je to piće za seljake, gubitnike, nasilnike, obožavaoce turbo-folka. Bitno je da razumemo, da ni jedno ozbiljno jako alkoholno piće nije izgradilo svetsku slavu i mit o sebi pre nego je izborilo poštovanje i prostor u svojoj kulturi. Rakija je vredna te borbe.

Verovali ili ne, rakija ima aromatski potencijal ravan potencijalu francuskog konjaka i škotskog single malt viskija, u njoj je moguće prepoznati stotine aroma. Rakije koje su provele kratko vreme u hrastovom ili dudovom buretu imaju lake voćne note, često i note lekovitog bilja i čajeva. Iz njih izbija svežina trave na suncu i planinskog vazduha. Mogu se piti čiste, a mogu se mešati sa čajem, limunadom, domaćim voćnim sirupima.

Kako se povećava vreme provedeno u hrastovom buretu, rakija dobija gušću, kremastiju strukturu, u ukusu se pojavljuje burbon vanila, karamela, banana, kokos, čokolada. Posle decenije starenja pojavljuju se začinske note, kumin, cimet, karanfilić, menta. Takve rakije podsećaju na poznatija kvalitetna pića, karipski rum, single malt ili konjak. Kod vrhunskih rakija, onih koje su pravljene sa pažnjom i koje su ležale u kvalitetnim buradima, pronalaženje impresija je potpuna avantura za čula.

Najkompleksnije rakije, one koje imalu najuzbudljiviji aromatski kompleks, a čuvaju se kao porodični nakit, proizvode se od autohtonih sorti voća. Autohtone šljive, na primer, uspevaju na ovim prostorima stolećima, razvile su specifičan odnos sa zemljištem i klimom, fenomen koji Francuzi zovu terroir.

Kao i prilikom degustacije vina, da biste uživali u putovanju rakijskim ukusima potrebna vam je adekvatna čaša koja se ne razlikuje suštinski od vinskih čaša, strpljenje da sačekate nekoliko minuta da bi se arome oslobodile, potrebno je osloboditi se predrasuda i biti spreman da se sa svakim gutljajem uči i napreduje. Vremenom, kako se bude nagomilavalo iskustvo i znanje, degustacija rakije postaje pravo uživanje a ne alkoholni hazard, a takođe postajete i ponosniji na kulturu i tradiciju koju ste, možda, do tada ignorisali.

 

NAZAD NA KATEGORIJU