Stigao je decembar i vreme da svedemo račune i za ovu vinsku godinu. Sada već možemo da definitivno zaključimo da se srpska naučna i akademska scena prenula iz dremeža i turbo brzinom pokrenula talas fundamentalnih projekata koji će u godinama koje dolaze srpsko vinarstvo dalje unaprediti, naročito ako pričamo o autohtonim sortama vinove loze.

U produžetku ćete naći naš izbor najznačajnijih vinskih događaja u Srbiji iz 2022. godine. Redosled nije određen po važnosti događaja jer su svi oni podjednako važni za srpsku vinsku scenu.

1. Grupa domaćih i španskih naučnika predvođena prof. Zapaterom  je u sklopu projekta „Valorizacija genetičkih resursa vinove loze u Srbiji: genomski pristup za vinogradarstvo 21. veka“ analizirala 163 uzorka starih čokota vinove loze iz Župe, Toplice, Negotinske Krajine, Šumadije i Vojvodine kao i uzorke iz Volnijevog herbarijuma i identifikovala DNK profile primenom SSR i SNP markera kako bi otkrili vredne podatke vezano za prošlost vinarstva u Srbiji i šire na Balkanu. Istraživanje je dovelo do epohalnih rezultata, među kojima je i činjenica da se među uzorcima iz starih vinograda Srbije krije i 11 sorti vinove loze koje su jedinstvene i do sada nisu zabeležene u svetskoj ampelografiji. Studija je takođe otkrila roditelje sorti kao što su stanušina, žilavka i jagoda. Rezultati istraživanja daju osnovu za dalji rad naučnika u godinama koje dolaze na otkrivanju vinskog bogatstva Srbije i Balkana.

2. Vinski sajam Wine Vision by Open Balkan u Beogradu je na jednom mestu okupio čitavu vinsku scenu regije sa ozbiljnom ambicijom da postane najznačajnija vinska manifestacija u istočnoj Evropi. Izuzetna organizacija i prisustvo više od 400 vinarija izlagača, veliki broj poslovnih posetilaca, takmičenje "Vinski trofej Otvorenog Balkana" koje je u Beograd dovelo 20 internacionalnih vinskih sudija su Beograd učinili tokom 4 dana vinskim središtem istočne Evrope i Balkana. Ukratko, mesto gde svako koga interesuju vina istočne Evrope i Balkana mora da dođe. Sledeće izdanje sajma Wine Vision by Open Balkan je već planirano da se održi u novembru 2023. godine.

3. Organizatori međunarodnog Dana prokupca su uz podršku USAID Projekta za konkurentnu privredu realizovali i inicijativu da prokupac kao najznačajnija sorta vinove loze u Srbiji dobije i čašu za prokupac iz kolekcije Riedel. Samim tim je prokupac postao i prva crna sorta vinove loze iz istočne Evrope koja je dobila svoju čašu. Time se srpski prokupac našao rame uz rame sa vinima iz renomiranih vinskih regija kao što su Pijemonte i Burgundija.

4. Vinarija Imperator je ove godine postala prva vinarija iz Srbije koja je na svojim etiketama ponela Demeter sertifikat biodinamičkog vinograda i vina. Sam sertifikat je potrošačima potvrda da su vina iz vinarije Imperator proizvedena u potpunosti u skladu sa principima biodinamičke proizvodnje.

5. Cevvin (Centar za vinarstvo i vinogradarstvo) je sproveo projekat "Karakterizacija zemljišta Rasinskog okruga za optimalni izbor loznih podloga vinskih sorti vinove loze". U sklopu projekta je po prvi put u Srbiji i u široj regiji urađena rejonizacija vinogradarskih područja po osnovu podloga vinove loze. Značaj ovog projekta je još veći ako se uzme u obzir da iako Srbija ima više od 200 sorti vinove loze koje se koriste za komercijalnu proizvodnju vina i 22 vinska rejona, samo 2 podloge (Berlandieri x Riparia Kober 5BB i Berlandieri x Riparia SO4) zauzimaju 91% površina vinograda. Stoga će u narednom periodu vinarije pri podizanju novih zasada moći da više pažnje posvete adekvatnom odabiru lozne podloge.

6. Srbija je ove godine dobila i svoje prvo "celebrity wine"u svetskim okvirima.  Porodica čuvenog srpskog tenisera Novaka Đokovića je predstavila na tržištu dve etikete (šardone i širaz) iz vinarije Đoković koja se nalazi u selu Lipovac (vinski rejon Šumadija) i uzburkala vinske krugove širom sveta.

7. Srpska asocijacija somelijera SERSA je u Beogradu dočekala najbolje somelijere Balkana. Takmičari iz 13 država su došli u Srbiju sa ciljem osvajanja titule najboljeg na takmičenju Balkan Sommelier Challenge - Open Balkan 2022. Prvo mesto na takmičenju je osvojio somelijer Sotiris Neofitidis sa Kipra, drugo mesto je osvojio somelijer Huan Sebastian Hiraldo iz Mađarske, a treće mesto Ivan Jug iz Hrvatske.

8. U sklopu projekta „Valorizacija genetičkih resursa vinove loze u Srbiji: genomski pristup za vinogradarstvo 21. veka“ koji je sprovela grupa srpskih i španskih naučnika predvođena prof. Zapaterom, analizirani su i uzorci sorte jagoda iz Župe (lokalno se naziva i tamjanika jagodinka). Istraživanje je pokazalo da jagoda nije autohtona sorta vinove loze već da je poznata u vinarstvu i pod nazivima Muskat Ferdinand, odnosno Ferdinand de Leseps ili Ananas grožđe.  Zanimljivo je da sorta nosi ime po Ferdinand de Lesepsu, francuskom diplomati i inženjeru koji je zaslužan za izgradnju Sueckog kanala.

Sorta jagoda je nastala u 19.veku kontrolisanom hibridizacijom u Velikoj Britaniji, a predstavlja hibrid bele šasle i izabele.

Pošto u međunarodnim registrima nije ubeležen naziv jagoda za ovu sortu, inicijativa koja je proistekla iz ovog projekta je da se zvanično registruje jagoda kao jedan od sinonima sorte.

9. U junu se u Novom Sadu održalo prvo izdanje GROW du Monde, prvo regionalno ocenjivanje vina od grašca (italijanskog rizlinga). GROW je akronim sastavljen od različitih naziva grašca (Graševina, Olaszrizling, Welschriesling). Međunarodni panel sudija je tragao za vinima od grašca koja se izdvajaju kvalitetom i autentičnošću. Plan za budućnost je da se događaj razgrana i da obuhvati i konferenciju o grašcu kao i festival grašca.

10. U sklopu projekta „Valorizacija genetičkih resursa vinove loze u Srbiji: genomski pristup za vinogradarstvo 21. veka“ koji je sprovela grupa srpskih i španskih naučnika predvođena prof. Zapaterom, analizirani su i uzorci vinove loze iz Volnijevog herbarijuma. Istraživanje je potvrdilo da je sorta furmint bila prisutna na Fruškoj gori u periodu pre filoksere i da je na prostoru današnje Srbije sorta furmint bila poznata kao srebrno grožđe odnosno srebrnac. Time se ujedno potvrđuje i regionalno prisustvo sorte furmint od Slovenije do Transilvanije u periodu pre filoksere.

NAZAD NA KATEGORIJU