Stigao je decembar i vreme da svedemo račune i za ovu vinsku godinu. Mada smo svi očekivali da ćemo već ostaviti za sobom  maske, vakcine i koronu i nastaviti život sa sećanjima na ovaj period, još uvek se čovečanstvo bori sa pandemijom. No, srpska vinska scena odoleva, tako da je i ove godine vino bilo u fokusu.

Stoga, u produžetku ćete naći naš izbor najznačajnijih vinskih događaja iz 2021. godine. Redosled nije određen po važnosti događaja jer su svi oni podjednako važni za srpsku vinsku scenu.

1. Vinska kultura u Srbiji nastavlja da se razvija. Sve više se pojavljuju nove vinarije, a ni korona nije zaustavila taj trend. Sve ih je više i u svim vinskim rejonima Srbije. Takođe se primećuje i povećanje broja vinoteka , kako klasičnih tako i online prodavnica vina. I ne samo u Beogradu, već i po manjim mestima u Srbiji...Vinska kultura se širi kao talas.

2. Na ovogodišnjem vinskom takmičenju Balkans International Wine Competition (BIWC) u Skoplju je objavljena vest da se dugogodišnji predsednik takmičenja Konstantinos Lazarakis povlači sa te funkcije a na njegovo mesto dolazi Igor Luković, urednik magazina Vino & Fino i vinski kritičar.

3. Ove godine je u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu po prvi put javno prikazan Volnijev Herbarijum, najznačajniji primerak ampelografskog blaga iz 18. veka koji još uvek čeka da bude naučno obrađen i klasifikovan. Zahvaljujući njemu je Srbija dospela na svetsku ampelografsku mapu jer se prvo pominjanje sorte grašac u pisanim izvorima beleži upravo u Volnijevom herbarijumu.

4. Ampelografska otkrića su se napokon usmerila i na prostore Balkana. Tim naučnika pod vođstvom italijanskog profesora Klaudija D'Onofrija je u sklopu velike studije genetskog porekla italijanskih sorti vinove loze ove godine došao i do nalaza koji su bitni za naše sorte grašac i prokupac.  Mapiranje DNK je pokazalo da je jedan od roditelja grašca italijanska sorta orsolina, a da je grašac u bliskom srodstvu sa sortom barbera. Takođe, jedan roditelj naše najznačajnije autohtone sorte prokupac je sorta pod nazivom modra batovka (Batttraube).

5. Već 6 godina se u Srbiji proslavlja Dan prokupca. Ove godine se manifestacija posvećena našoj najznačajnijoj autohtonoj sorti vinove loze održala u više od 300 lokala (restorana, vinoteka, barova i kafea) i na festivalima vina u Prokuplju, Aleksandrovcu, Kragujevcu i Beogradu. Može se reći da je u proteklih 6 godina prokupac zauzeo svoju zasluženu poziciju na vinskoj sceni Srbije.

6. Gaga Prokupac 2017 iz vinarije Ivanović je imao svoju premijeru na ovogodišnjoj proslavi Dana prokupca. Vino koje je posebno iz mnogo razloga: omaž velikom vinaru Gagi Ivanoviću, vino od 100% prokupca iz starih vinograda sa vrhunskog župskog položaja Varina, iz izuzetne berbe 2017. Vino iz Župe koje će ostati zabeleženo u vinskoj istoriji Srbije.

7. Ove godine se aktuelizovala borba za očuvanje karlovačkih vinograda na potezima Matej, Karaš, Remetica i obližnjim padinama Fruške gore koje se spuštaju ka Dunavu a ujedno predstavljaju idealne pozicije za uzgoj vinove loze i voća. Lokalna ciglana koja posluje u sklopu hrvatske Nexe grupe je bacila oko na najbolju vinogradarsku zemlju kako bi proširila terene na kojima iskopava glinu i samim tim uništila strateške potencijale Sremskih Karlovaca za razvoj vinarstva, vinogradarstva i turizma u korist prljavih industrija i krupnog kapitala.

8. Zahvaljujući seriji Tajne vinove loze prikazanoj na nacionalnoj televiziji, bagrina iz Negotinske krajine je dospela u centar pažnje.Odjednom je autohtona sorta vinove loze koja je bila dovedena na ivicu nestajanja postala najtraženije vino u srpskim vinotekama. No, količine vina su više nego ograničene, samo nekoliko vinarija u Negotinskoj krajini proizvodi vino od bagrine, no i to možemo očekivati da će se promeniti u budućnosti jer se zasadi pod bagrinom polako šire...

9. Dobar primer kako zajednički nastup na lokalu može dovesti do dobrog finalnog rezultata je opština Inđija. Lokalna turistička organizacija je udružila snage sa lokalnim vinarijama u nameri da pozicioniraju Inđiju kao vinsko-gastronomsku destinaciju, što daje sve veću vidljivost vinarima iz Inđije. Kvalitetna vina iz Inđije su nesporna, sad ih treba i predstaviti vinskoj publici. Inđija je na dobrom putu da to i učini.

10. Srpski vinari se polako okreću vinima sa minimalnim intervencijama , organskim, biodinamičkim i vinima rađenim prirodnim metodom. Još uvek je to mala grupa vinara koji dele slične vinarske filozofije i različite prakse u podrumu i vinogradima, ali može se očekivati da će u narednim godinama njihov broj sve više rasti. Koliko je to malo govori i činjenica da Srbija trenutno poseduje prema podacima Eurostata iz 2019. godine samo 52 hektara organskih vinograda, a to je recimo manje nego u zemljama sa kraćom vinskom tradicijom kao što su Danska (55 hektara), Velika Britanija (98 hektara) ili Belgija (118 hektara). No, bitno je da su se pojavili prvi vinski barovi i prodavnice specijalizovani za ovu vrstu vina, kao i vinske manifestacije koje okupljaju ovu vrstu publike.

NAZAD NA KATEGORIJU