Vreme je da se osvrnemo na proteklu godinu kada je u pitanju vinska scena Srbije. Efekti globalne promene klime se već osećaju u vinogradima, tako da je ova godina najblaže rečeno bila zahtevna većini vinogradara na našim prostorima. No, uprkos realnim teškoćama, vinska scena Srbije je živa, odoleva i ne prestaje da fascinira inovativnošću.

Stoga, u produžetku ćete naći naš izbor najznačajnijih vinskih događaja u Srbiji koji su obeležili 2024. godinu. Redosled nije određen po važnosti događaja jer su svi oni podjednako važni za srpsku vinsku scenu.

1.Grupa domaćih naučnika među kojima su Stojan Mančić, Sandra Stamenković Stojanović, Marko Malićanin, Ivana Karabegović i drugi, je izolovala autohtone ne-saharomices kvasce sa juga Srbije (okolina Leskovca) i na osnovu eksperimentalnih mikrovinifikacija vina od prokupca iz rejona Tri Morave izdvojila kvasac soja Pichia Kluyveri K-1 koji pri fermentaciji daje vina sa manjim procentom alkohola. To je prvi selekcionisani autohtoni kvasac iz Srbije koji je dobio svoju komercijalnu upotrebu. Već ove godine je premijerno na vinskoj sceni predstavljeno vino Doajen Prokupac 2022 iz vinarije Marko (Trstenik) nastalo upotrebom ovih selekcionisanih autohtonih kvasaca iz Srbije.

2. Sorta vinove loze Bagrina je definitivno obeležila ovu godinu. Sve više se vraća u srpske vinograde u Negotinskoj Krajini a raste i njena popularnost među ljubiteljima vina. U najvećoj meri zahvaljujući promociji ove sorte u domaćoj krimi seriji "Tajna vinove loze", široka publika je saznala za tu "misterioznu a najbolju sortu vinove loze koja je opstala tamo negde u Negotinskoj Krajini". Naučnici su takođe potvrdili DNK mapiranjem da je bagrina roditelj sorte kevedinka. Utvrđeno je i poreklo reči bagrina, koja je izvedena od reči "bagren" (purpurni, grimizni). Vinari iz Negotinske Krajine su spremno prihvatili uzlet ove sorte pa je sve više vidimo u negotinskim vinogradima. Ne bez razloga.

3. Od 11. do 15. novembra 2024. godine, srpska asocijacija somelijera SERSA je u Beogradu bila domaćin najboljim somelijerima Evrope, Bliskog istoka i Afrike. SERSA i srpski somelijeri su uradili lavovski posao i zaista je bio spektakularan doživljaj gledati finale najboljih somelijera na pozornici Narodnog pozorišta u Beogradu. Na takmičenju u Beogradu je titulu najboljeg somelijera Evrope poneo somelijer Mik Pare iz Estonije. Ovo takmičenje je bilo izvrsna prilika da somelijeri Srbije u najboljem svetlu pokažu evropskim kolegama raznovrsnost i bogatstvo srpskog vinarstva.

4. Vinski sajam Wine Vision by Open Balkan je pokazao da može celu našu vinsku scenu da objedini i pomogne promociju Srbije kao vinske zemlje. U sklopu promo aktivnosti, srpske vinarije su imale šansu da se predstave na svim važnim svetskim sajmovima od Londona do Šangaja, a ne postoji relevantan vinski magazin u svetskim okvirima koji ove godine nije objavljivao tekstove o Srbiji i vinima iz Srbije.

5. Proteklih godina smo posmatrali kako se vinoteke i vinski barovi šire po Beogradu i van samog centra grada. Ove godine je taj trend zahvatio Novi Sad, pa možemo videti da se broj vinoteka u srpskoj Atini neprestano uvećava, a izbor vina koji imaju pred sobom novosadski ljubitelji vina je sada već na zavidnom nivou. Nadam se da će se taj trend razvoja preneti i na gastro segment i sadržaj jelovnika u lokalnim restoranima, jer je trenutno prilično anemičan i monoton i znatno zaostaje za Beogradom.

6. Ove godine je u Topoli otvoren muzej vinarstva "Zlatna kruna" kao rezultat dugogodišnjeg kolekcionarskog rada pasioniranog ljubitelja vina Zorana Rapajića. Njegova kolekcija artefakata vezanih za istoriju vinarstva na prostoru Srbije obuhvata više od 3.500 predmeta, a 500 eksponata čine stalnu postavku. Stoga se ne može zameriti na nedoslednosti kada je u pitanju muzeološka metodologija i određene istorijske netačnosti koje su prikazane u okviru stalne postavke, jer muzejska zbirka svedoči o predanom radu i velikoj ljubavi prema vinarstvu Srbije osnivača Zorana Rapajića i odražava njegov pogled na svet vina.

7. Mesec decembar su sa radošću dočekali srpski restorani Fleur de Sel i Langouste. Ta dva restorana su zasluženo poneli prve Mišlenove zvezdice za srpske restorane i time srpsku gastro scenu podigli u nove visine. Svakako je odabir vina na vinskim kartama bio važan kriterijum da ove prestižne zvezdice zasijaju na srpskom gastro nebu.

8. Nakon početka agresije na Ukrajinu, znatan broj Rusa je stigao u Srbiju sklanjajući se od vladajućeg režima u Rusiji. Ove godine svedočimo da su pridošlice iz Rusije i veliki ljubitelji vina, te su dali svoj doprinos ovdašnjoj potrošnji vina po glavi stanovnika, pritom unoseći određene specifičnosti. Nikli su brojni vinski klubovi za rusku zajednicu i vinoteke i barovi čiji su vlasnici Rusi. U Beogradu, ruska vinska publika rado bira penušava vina i sve što nosi predznak prirodno, bio, organsko ili nekonvencionalno. S druge strane, vlasnici vinoteka u Novom Sadu priznaju da novosadski Rusi ipak više preferiraju dobro poznate etikete, mada ne oklevaju da otkrivaju nove vinarije, manje poznate sorte i autohtone adute iz regije.

9. Sasvim subjektivna impresija... Vinski novinar i kritičar, urednik Vinopedije i autor ovih redova je u Bugarskoj na takmičenju Balkans International Wine Competition 2024 poneo titulu vinske ličnosti Balkana, čime je potvrdio da Srbija pored dinamične vinske scene kada su u pitanju lokalne vinarije i vina, aktivno učestvuje u oblikovanju regionalne vinske scene i sa svojim vinskim ekspertima.

10. Vino i Fino, najrelevantniji srpski vinski časopis je pokrenuo ove godine i regionalno izdanje na engleskom jeziku Vino i Fino Adriatico, koje će se distribuirati na prostoru bivše Jugoslavije.

NAZAD NA KATEGORIJU