Srbiju i Grčku povezuju zajednička istorija, vera, kultura, balkanski stil života. Međutim, još jedna stvar koja povezuje srpski i grčki narod jeste duhovni pogled na Svetu Goru, jedinstvenu monašku državu u Evropi. Odatle već vekovima prema Srbiji isijava kulturna i duhovna svetlost Hilandara, srpskog manastira koji se nalazi na Svetoj Gori.

VEKOVNA TRADICIJA SE MENJA Danas je kontakt između monaha na Svetoj Gori i ostatka sveta dosta olakšan. I dalje je neophodno dobiti dozvolu za ulazak na Svetu Goru, i dalje je poseta moguća samo muškarcima, ali putovanja su danas jednostavnija i brža, na internetu se mogu naći informacije o Svetoj Gori, svet Svete Gore je dostupniji nama koji živimo izvan tog duhovnog centra... Slična stvar se desila i sa vinarstvom Svete Gore.

Srednjovekovni spisi svedoče da se proizvodnja vina u monaškim zajednicama procenjivala na 8-10 tona godišnje. Vino je pravljeno isključivo za potrebe manastira. Monasi su tradicionalno pored suvih vina pravili i vina od grožđa prosušenog na suncu i fortifikovana vina koja su korišćena samo u specijalnim prilikama, tokom velikih hrišćanskih praznika. Značaj manastira Svete Gore je naročit za očuvanje autohtonih sorti vinove loze kao što su limnio, fokiano, roditis, muskat aleksandrija (malaga) koje se vekovima sade na Svetoj Gori.

Tipikon (Tragos) iz 972.godine, prvi dokument koji reguliše organizaciju i administraciju Svete Gore, svojevrsni Svetogorski Ustav, sadrži i Pravilo 15 koje se odnosi na trgovinu vinom. Prema njemu, prodaja vina izvan Svete Gore je strogo zabranjena. Jedini izuzetak je mogućnost da se sa trgovcima razmenjuje vino za robu koja je na Svetoj Gori u tom trenutku u nedostatku. Dakle, robna razmena, ali nikako uzimanje novca za vino.

Vremena su se promenila. Svetom je zavladala tržišna ekonomija, a iako nam se čini da je na Svetoj Gori vreme stalo, i tamo su došle nove navike i običaji... Većina manastira danas proizvodi vino koje se prodaje, a činjenica da su sa Svete Gore im još daje i izvesnu marketinšku prednost. Ni prodaja putem interneta nije im strana. Danas je moguće iz topline doma poručiti vino sa Svete Gore i dobiti ga na kućnoj adresi.

LETO GOSPODNJE 1969 - NOVO VINARSTVO SVETE GORE

Promena Svete Gore u  domenu vinarstva je počela 1969. godine. Tokom lova po šumama Svete Gore, Evangelios Cantali (Evangelios Tsantali) je sklonište od oluje potražio u manastiru Svetog Pantelejmona. Tokom boravka u tom manastiru, primetio je zapuštene stare čokote u vinogradima. Potom je doveo stručnjake koji su mu rekli da bi obnova tih starih vinograda bila izuzetno skupa. Međutim, njegov odgovor je bio da nije bitna cena obnove već da li od tih čokota može da se dobije vino vrhunskog kvaliteta. Već 1971. godine, sklopljen je ugovor sa manastirom, krenule su investicije u vinograd u Metohu Hromica (Metohi Chromitza) i kompletna restauracija vinarije u duhu svetogorske tradicije. Time je savremena tehnologija u vinarstvu stigla i u manastire Svete Gore. Danas vinogradi na Svetoj Gori koje obrađuje vinarija Cantali pokrivaju 70 hektara. Vinarija se ponosi vinom Kormilitza Gold kojim se snabdeva i Kremlj za potrebe državnog protokola Rusije. Ova kupaža sorti kaberne sovinjona i limnio iz berbe 2007 košta u maloprodaji oko 120 EUR/boca.

Inače, svi vinogradi na Svetoj Gori se nalaze u granicama apelacije Sveta Gora (Athos), dakle regionalna vina (vina sa geografskom indikacijom). Od sorti koje se mogu naći u vinogradima Svete Gore, praktično nalazimo sve one koje se mogu naći u vinskom rejonu Halkidiki, dakle autohtone sorte (atiri, asirtiko, limnio, roditis, muskat aleksandrija) i internacionalne (kaberne sovinjon, kaberne fran, merlo, sira, grenaš).

VINOGRADI HILANDARA

Nakon strašnog požara koji se desio u Hilandaru 2004. godine u kojem je izgorela skoro polovina kompleksa manastira i potrebe da se izdvoje znatna finansijska sredstva za obnovu manastira, i monasi u Hilandaru su shvatili da bi vinarstvo moglo biti dobitna kombinacija da se prikupe neophodna sredstva za obnovu manastira. U saradnji sa stručnjacima sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, započeo je projekat podizanja zasada vinograda na Savinom polju, potezu na kom su nekada već postojali vinogradi. Ukupna površina zasada je 17 hektara, a po izboru sortimenta je manastir Hilandar rešio da se ne pridržava tradicionalnih sorti koje su se nekada gajile na Svetoj Gori i u vreme Svetog Save već da zasade pretežno baziraju na internacionalnim (francuskim) sortama.

PREMIJERA HILANDARSKOG VINA U SRBIJI

Nedavno je u Beogradu, u organizaciji vinoteke Podrum Wine Art, Zadužbine Svetog manastira Hilandara i kompanije Revin organizovana premijerna degustacija vina Savino Polje 2010 iz Hilandarske vinice. Neko bi pomislio da izlazak na tržište sa još jednom bordovskom kupažom u Srbiji ( a u kojoj je inače dominantna crna sorta vinove loze u vinogradima kaberne sovinjon) predstavlja hrabrost jer će se suočiti sa najžešćom konkurencijom. Ali, činjenica je da manastir Hilandar i ne može imati konkurenciju, ma šta bilo u boci. Čak ni ostala manastirska vina (Bukovo, Studenica, Tvrdoš, Petkovica, Dečani, itd) koja su dostupna na tržištu mu ne predstavljaju konkurenciju. Jednostavno, Hilandar je sam po sebi brend, za Srbe pravoslavne vere on simboliše vekovnu vezu sa svetosavljem. Vinu koje nosi na etiketi oznaku Vino sa Svete Gore i Savino polje ne treba dodatni marketing. Neće mu biti teško da zauzme počasno mesto na slavskoj sofri svakog srpskog domaćina. Čak ni po ceni od 2000 dinara za bocu hilandarskog vina jer u Srbiji se ne štedi kad je krsna slava u pitanju.

Vino deluje u dobroj kondiciji. Iako je za sobom ostavilo 6 godina, iz čaše izbija poprilična mladost i svežina. Kiseline mu daju dozu neukroćenosti, voćne note i dalje dominiraju, u saglasju sa notama kože, kokosa, kedrovine, slatkih začina. U vinu se oseti snaga koju mu daju osunčani mediteranski tereni. Lep početak za vinariju manastira Hilandar i dobra naznaka šta će mladi vinogradi moći da donesu kada budu dostigli zrelost i kada do punog izražaja u vinu dođu karakteristike poteza Savino polje koji na uskom prostoru objedinjuje raznovrsne tipove tla od aluvijalnih nanosa, krečnjaka do naslaga bazaltnih i granitnih stena.

 

NAZAD NA KATEGORIJU