Hemingvej je jednom prilikom rekao da oni srećnici koji su proveli mladost u Parizu posle ga nose sa sobom tokom čitavog života bez obzira gde se nalaze. Nisam proveo mladost u Parizu, ali već nakon svoje prve posete Parizu, osećam taj grad delom kao svoj... A to je karakteristika samo stvarnih metropola, taj osećaj imam u Beogradu, Barseloni, Istanbulu... i Parizu. Toliko su multikulturalni i otvoreni da svako pronađe deo sebe u njima.

Ono što sam pronašao u Parizu je vinska kultura koja nije teorijska, suvoparna, kako to ponekad izgleda na WSET kursevima ili u opisima vina u vinskim časopisima. Samo u Parizu se u lokalnom bistrou možete upoznati sa farmerom iz Normandije koji je došao na protest poljoprivrednika (protesti i štrajkovi su deo urbanog identiteta grada i ilustruju buntovni duh Francuza) i uz čašu vina početi da diskutujete o vinima iz Bordoa i Langedoka, pri čemu bih njegove komentare i opise lako mogao zamisliti kako ih izgovara somelijer nekog prestižnog restorana u centru grada...

Dok je u televizijskim vestima glavna objava štrajk u centru grada i blokade puteva zbog štrajka kamiondžija, vinski centar Pariza je postao Bersi, deo grada koji je nekada i sam bio vinska regija koja je vinom snabdevala francusku prestonicu. U periodu od 10. do 13. februara, u Bersiju se održava VINALIES INTERNATIONALES 2022, jedno od najznačajnijih vinskih takmičenja u Francuskoj. Značajno je jer ga organizuje upravo struka - Unija enologa Francuske. Po prvi put na takmičenju učestvuje i vinski sudija iz Srbije, što sigurno doprinosi promociji Srbije kao vinske zemlje.

POČINJE TAKMIČENJE...

Atmosfera od prvog dana je srdačna. Sama činjenica da su među vinskim sudijama najvećim delom enolozi iz Francuske, dakle kolege koji se već poznaju od ranije daje dozu spontanosti, neformalne bliskosti i neposrednosti. Sledi pripremni brifing za sudije gde se možemo bliže upoznati sa pravilima takmičenjima, tehničkim detaljima vezano za upotrebu softvera za ocenjivanje, važećim kovid pravilima, itd.

Ove godine, takmičenje Vinalies Internationales je okupilo oko 3.000 vina iz 36 država širom sveta, pri čemu su ove godine po prvi put na takmičenje stigla i vina iz Etiopije. Sigurno će vas iznenaditi ovaj podatak ali Etiopija godišnje proizvede 12 miliona boca vina. Očekivano, najveći broj uzoraka na takmičenje stiže iz Francuske, ali iz godine u godinu je sve više i vina sa Balkana koja učestvuju na ovom takmičenju. Ove godine, među uzorcima su bila i 4 vina iz Hrvatske, 5 vina iz Slovenije, 32 vina iz Rumunije, 31 vino iz Bugarske, 42 vina iz Grčke i 39 vina iz Mađarske. Srbija još uvek nije imala priliku da predstavi svoja vina na ovom takmičenju.

Sam sistem takmičenja je u skladu sa OIV pravilima uz jedan bitan dodatni sadržaj: nakon ocenjivanja, vinske sudije treba da detaljno opišu svaki uzorak, a vinari uz informaciju o broju osvojenih poena za svoje vino dobijaju i pregled atributa i opis vina koji su pripremile vinske sudije u panelu. Na taj način, vinar dobija i povratnu informaciju o svom vinu. To je naročito značajno jer su među vinskim sudijama i čuveni francuski enolozi sa bogatim iskustvom u vrhunskim vinarijama, pa dobijeni komentari mogu biti i dobra smernica proizvođaču.

SLOVAČKA VINA U FOKUSU

Još pri dolasku na aerodrom u Parizu, dok sam čekao transfer do hotela, na dolaznom terminalu aerodroma sam ugledao dobro poznata lica slovačkih vinara: Tomas Dilong iz vinarije Viajur, Jaro Maćik iz vinarije Maćik, Filip Nađi iz vinarije Zlati Roh i ambasador slovačkih vina Edita Durčova... Što bi rekli, premijer liga Slovačke.
Slovaci su zajedničkim snagama nastupili ove godine i osmislili svoje učešće na takmičenju, što bi mogao biti dobar pristup i za zajedničke nastupe srpskih vinarija na međunarodnim takmičenjima. Vinari iz Slovačke su objedinjeno poslali uzorke na ocenjivanje (253 uzorka ukupno) pa su samim tim privukli pažnju jer su posle Francuske bili najzastupljenija država na ocenjivanju.

Takođe, sve prisutne sudije su tokom svečane večere mogle da se bliže upoznaju sa slovačkim vinarstvom, kako u prošlosti tako i u sadašnjosti i probaju najbolja vina Slovačke tokom večere. Odlično osmišljen nastup, izvrsna vina i zajedničke snage vinara - recept za uspeh. Samo treba dodati da je slovačka vinarija Martin Pomfy osvojila trofej VINOFED za najbolje ocenjeno crveno suvo vino (96 poena). Verujem da je dosta Francuza bilo iznenađeno kada su tokom gala večere objavljeni dobitnici trofeja.

Vinari iz Slovačke su iskoristili ovo takmičenje da pokažu ne samo svoj deo Tokaja, već i vina od autohtonih sorti kao što su frankovka i furmint. Ni internacionalne sorte nisu bile zapostavljene pa su uz večeru posluženi i pino noar i kaberne sovinjon iz Slovačke.  I stekli ogromne simpatije prisutnih vinskih eksperata.

TIM KOJI POBEĐUJE

Na samom takmičenju, 122 sudije su podeljene u panele. Panel broj F6 je pored sudije iz Srbije bio sastavljen od vinskih sudija iz Francuske i Španije. Pierre Vieillefosse, iskusni enolog iz Bordoa kao predsednik panela, a uz njega Carmen de Aguirre, leteći konsultant enolog iz Španije sa bogatim iskustvom od Šampanje do Kostarike, zatim mladi enolog iz Langedoka.... Zaista se od samog početka pokazalo da panel funkcioniše kao uigran tim. Dnevno 50 uzoraka vina na ocenjivanju, 50 detaljnih opisa vina.

Tokom 3 dana ocenjivanja, imali smo priliku da na slepom ocenjivanju probamo vina iz Bordoa, Slovačke, Luksemburga, Poljske, Rumunije, Mađarske i drugih zemalja. Zanimljivo je da se kod Bordoa mogao tačno prepoznati uticaj globalne promene klime... Vina sa 14-15% alkohola, intenzivne boje, bogatih tanina, puna sunca bi se pre mogla svrstati negde južnije, npr. u apelaciju Minervoa ili čak Kaor... Globalna promena klime je postala realnost. Vreme je da se naviknemo na to.

URBANI VINOGRAD PARIZA

Boravak u delu Pariza koji se zove Bersi sam iskoristio i da obiđem urbani vinograd Pariza. Naime, lokalna zajednica je u želji da istakne istoriju ovog mesta koje je nekada bilo vinska regija koja je vinom snabdevala Pariz odlučila da u parku Bersi podigne mali vinograd. Odabrane su sorte šardone i sovinjon blan, a svake godine od grožđa iz ovog vinograda se proizvede oko 250 litara vina. Eto i dobre ideje za recimo park u centru  Iriga ili u centru Aleksandrovca. Nešto slično sam video i u Bordou gde je vinova loza posađena svuda oko aerodroma, tako da odmah po izlasku sa aerodroma, putnici imaju svest da se nalaze u čuvenoj vinskoj regiji.

NAZAD NA KATEGORIJU