Uobičajeno shvatanje je da kvantitet i kvalitet retko idu zajedno. To naročito važi za vinarsku industriju, uzimajući u obzir naša iskustva sa vinima istočne Evrope u periodu druge polovine XX veka. Međutim, vremena se menjaju. Čak i velike vinarije investiraju novac da bi osavremenili proizvodnju, ponudili što kvalitetnija vina po prihvatljivim cenama, učinili dobra vina što pristupačnijim u svakodnevnom životu. Na Balkanu je komunističko uređenje ostavilo za sobom velike poljoprivredne kombinate i zadruge koje su proizvodile hektolitre vina, a danas je to dobra polazna osnova da se investicijama u savremenu tehnologiju i vinograde stvori baza za proizvodnju velikih količina vina sa dobrim odnosom cene i kvaliteta.

COTNARI (Vinarija Kotnari, Jaši, Rumunija)

U februaru ove godine sam imao priliku da posetim vinariju Kotnari koja se nalazi u okolini grada Jaši na severoistoku Rumunije. Sam grad Jaši deluje impresivno. Duž pešačke zone u centru grada se smenjuju pravoslavne crkve, muzeji, kulturne institucije a pogled seže do Palate kulture. Prava istočnoevropska lepotica. Naši ljudi posećuju Jaši pretežno tokom pokloničkih tura radi poklonjenja moštima Svete Petke. Međutim, sam grad nudi mnogo više.

Prvi susret sa vinarijom Kotnari je impresivan. Autobus nas je doveo do ulaza u vinariju. Pod slojevima sveže ofarbane fasade glavne zgrade, nazire se uobičajena industrijska arhitektura iz vremena komunizma. Fabrike i škole sagrađene u tom stilu se mogu naći širom istočne Evrope, od Rusije preko Rumunije i Bugarske do Hrvatske ili Srbije. U Rumuniji, vinarija Kotnari je poznata po tome što u svojim vinogradima neguje prvenstveno rumunske bele autohtone sorte vinove loze. Istorijski, u lokalnim vinogradima su se gajile prvenstveno sorte grasa de kotnari, rumunska tamjanika (tamajasa romaneaska), fetaska alba i frankuša. Pored belih sorti, pre otprilike deset godina su podignuti i zasadi fetaske neagre i busujake de bohotin, takođe autohtonih rumunskih sorti. Oko upravne zgrade vinarije, čitav lavirint tankova sa kontrolisanom temperaturom ukazuje na količine grožđa koje svake godine prođe kroz proizvodne pogone ove vinarije... Trenutno, vinarija Kotnari poseduje skoro 1800 hektara vinograda.

Ujedno sa promenom strategije i ulaskom u segment premijum vina, osnovana je butik vinarija Kotnari Vinska Kuća (Cotnari Casa de Vinuri) koja je na tržištu poznata po seriji vina Colocvium i Domenii. Vina iz ove butik vinarije  su namenjena horeca sektoru i specijalizovanim vinskim prodavnicama. Kotnari Vinska Kuća je smeštena pored zamka Vladojanu. Zamak je 1901. godine sagradio Vasile Vladojanu, zamenik guvernera Narodne banke Rumunije. Tokom Drugog svetskog rata, u zamku je bila smeštena ruska bolnica. Nakon rata, imanje i zamak su postali imovina državne poljoprivredne zadruge Kotnari. Početkom 21. veka, zamak je vraćen naslednicima bivših vlasnika koji su prodali zamak nakon nekoliko godina vinariji Kotnari. Zamak poseduje stari podrum u kom je Vasile Vladojanu proizvodio i čuvao vino. Podrum je dubok 15 metara i ima kapacitet 100.000 litara. Kotnari Vinska Kuća ovaj podrum koristi za čuvanje svojih crvenih vina (od sorte fetaska neagra) a postoje planovi i za razvoj vinskog turizma.

Takođe sam imao priliku da posetim i novi projekat - vinariju Aksinte (Crama Axinte) koja će kada građevinski radovi i investicije budu kompletirani biti usmerena na proizvodnju belih, roze vina i penušavaca.

Najjači utisak koji nosim iz ove vinarije su vina iz serije Colocviu.

Colocviu La Moscova 2014 (grasa de kotnari) - Grasa de Kotnari je sorta koja se u Rumuniji tradicionalno koristila za pravljenje slatkih botritisovanih vina koja su bila dostojna konkurencija tokajskim vinima. Danas Kotnari Vinska Kuća proizvodi suvo vino. Vina od ove sorte karakteriše puno telo (otud i naziv sorte grasa što u prevodu sa rumunskog znači "masna"). Na nosu kompleksno, sa mednim notama, aromom ogrozda, dinje, začinskim tonovima. Slojevito vino koje se polako otvara u čaši. Zaokružena prijatna voćna impresija u ustima.

Colocviu La Roma 2016 (tamajasa romaneaska) - Nama je karakter suve tamjanike dobro poznat. Intenzivne muskatne arome, vino prosto pleni zavodljivim notama muskatnog grožđa, cvetnim tonovima, aromama manga, tropskog voća, kruške, dinje. Prijatne kiseline vinu daju dubinu na nepcima. Srednje telo, završnica diskretna.

Colocviu La Paris 2016 (busujaka de bohotin) -Roze od muskatne sorte busujaka de bohotin se lako prepoznaje zahvaljujući svojim lepršavim muskatnim notama. Time se objašnjava i njegova sve veća popularnost na tržištu. Bogat aromatski profil: liči, crvena pomorandža, cvetni tonovi, trešnja. Na nepcima, vino zadržava isti profil uz citrusne note koje dopunjuju fine kiseline i daju vinu svežinu. Prijatna završnica.

Colocviu La Viena - penušavo vino, tradicionalni metod (frankuša) - Frankuša je sorta koja se u Rumuniji nalazi samo u rumunskoj vinskoj regiji Moldova. Inače, frankuša je poput smederevke, potomak beline (gouais blanc) i vina od te sorte me dosta podsećaju na vina od smederevke: sveža, lagana, sa citrusnim i aromama jabuke. Međutim, tokom posete vinariji Kotnari sam imao priliku da po prvi put probam penušavac od frankuše koji tada još nije bio dostupan na rumunskom tržištu. Upravo ono što je frankuši trebalo: dobijen je svež iskričav penušavac. Mehurići fini, dugotrajni...Umereno kompleksno vino. Na nosu intenzivno sa tonovima žute jabuke i citrusa. U ustima srednje telo, umereni intenzitet voćnih aroma i citrusna svežina.

 

PLANTAŽE 13. JUL (Crna Gora)

Ako pričamo o veličini, onda sigurno ne možemo zaobići vinariju koja poseduje najveći vinograd u Evropi površine 2,310 hektara na položaju Ćemovsko polje, jugoistočno od Podgorice. Vinograd je smešten na platou na nadmorskoj visini u rasponu od 45 do 70 metara. Vinograd je okružen krečnjačkim brdima, te se može smatrati da se nalazi u karstnoj dolini sa izuzetno vrelim i suvim letom i zimom koja je neznatno hladnija od zime na obali Jadrana. Godine 1963. spojena su poljoprivredna dobra na području Podgorice, Danilovgrada i Virpazara u agrokombinat „13. jul“, koji je kasnije pretvoren u modernu kompaniju „13. jul – Plantaže“.

Grupa entuzijasta i vizionara „Plantaža“ pokrenula je 1970. godine projekat podizanja vinograda površine veće od 2.000 hektara. U besplodnoj pustari pored Podgorice, u narodu poznatoj kao Ćemovsko polje, više na kamenu, nego na zemlji, započeli su sadnju ovog jedinstvenog vinograda.Oko 70% vinograda zauzima crnogorska autohtona sorta vranac. Među belim sortama prednjači autohtona sorta krstač. Od ostalih sorti, zastupljene su šardone, sovinjon blan, pino blan, kaberne sovinjon, merlo, marselan, žižak.

Najveći deo proizvodnje vina odvija se u podrumu Ćemovsko polje. Pored njega, od 2007. godine je u upotrebi i podrum Šipčanik. Hangar starog vojnog aerodroma je pretvoren u vinski podrum na dubini od 30 metara ispod nivoa zemlje u tunelu dugom 356 metara i širine 13,5 metara.

Najstariji podrum Lješkopolje je takođe renoviran i namenski određen za odležavanje specijalnih serija vina i eksperimentalne vinifikacije. Iz njega izlaze vina pod etiketom Stari Podrum.

Vranac Pro Corde 2013 - Vino koje odiše prepoznatljivim aromama borovnice i šumskog voća. U ustima ostaje dug trag džema od borovnica, crne čokolade, kafe. Vino koncentrovano, moćno sa 14% alkohola koje dobro nosi. Tanini zreli, ne štrče.

Vladika 2013 - Moderna verzija vranca (upotpunjena merloom i kaberne sovinjonom). Izuzetno kompleksno vino, voćne note kupine, borovnice, šljive praćene tragovima duvana, kafe, kože, crne čokolade. Snažno, potentno vino koje će daljim odležavanjem prikazati svoju punu ekspresiju. Biće zanimljivo pratiti kako se ovo vino dalje razvija.

Vranac Reserve 2011 - Vino iz već legendarno dobre godine na Balkanu. Otvara se u slojevima i kroz meke somotaste tanine propušta note borovnice, kupine, suve smokve, crne čokolade. Razvijeno, bogato vino punog tela.

  _______________________________________________________________________

Obe vinarije, Kotnari i Plantaže 13. jul pokazuju da njihova veličina nije ograničavajući faktor da se u proizvodnji vina usredsrede na vrhunski kvalitet vina. Najsavremenija oprema, moderne tehnike u vinogradu i podrumu, kontrolisan proces proizvodnje i mogućnost da angažuju vrhunske stručnjake i konsultante im pružaju mogućnost da izvuku maksimum od grožđa iz svojih vinograda, a to naročito važi za vina iz Starog podruma i Kotnari vinske kuće. Značaj ovih vinarija za vinarstvo na Balkanu leži i u činjenici da obe neguju u svojim vinogradima autohtone sorte i time doprinose očuvanju vinskog diverziteta na Balkanu.

     

NAZAD NA KATEGORIJU