Aktuelno
Aktuelno / 10/07/2018 / 1993
Ako bih imao zadatak da navedem koje su najveće tajne srpskog vinarstva, mislim da bih se lako odlučio da među njih svrstam čitavu Župu aleksandrovačku. Sigurno ćete pomisliti o čemu sad ovaj priča: svi znamo priču o "Kralju Župe" prokupcu i "Kraljici Župe" tamjanici, o Okeaniji, vinovodu, vinogradima starim preko 100 godina, župskom kondiru, itd, itd. Međutim, neotkrivena tajna Župe se krije upravo u onom što definiše njenu specifičnost i što doprinosi identitetu vina iz tog vinogorja. Još uvek nedovoljno poznajemo župski teroar, ili naški rečeno "podneblje" i sve mikrolokacije. Kad odete u Župu i upustite se u priču o vinogradarskim položajima i potezima, iznenadićete se koliko tu postoji znanja akumuliranog decenijama među lokalnim stanovništvom. No, u široj javnosti sve to i dalje ostaje skriveno.
U Župi postoje mesta koja su u manjoj ili većoj meri podesna za vinogradarstvo. A postoje i položaji koji zaslužuju mesto u samom vrhu srpskog vinarstva. U nekom budućem periodu, kada naši potrošači budu naučili da vrednuju vina ne samo po brendu ili imenu vinarije (ili godišnjem marketinškom budžetu), već po kvalitetu grožđa, položaju vinograda i osobinama vina, brdo Varina u Župi će dobiti svoj status Grand Cru lokacije u župskoj verziji. I istorija i geografija i lokalni vinari idu u prilog takvom vrednovanju tog malenog brda smeštenog između sela Venčac i Trnavci.
No, da krenemo od geologije. Župu karakterišu dva preovlađujuća tipa zemljišta: aluvijalni nanosi na dnu kotline i posno zemljište sa dosta kamenih aglomerata na padinama okolnih brda. Primeri takvog zemljišta se mogu videti na brdima Gubovac, Kusak, itd na kojima se nalaze stoletni vinogradi. Međutim, smešteno između sela Venčac i Trnavci, nekako se ugnezdilo brdo Varina. Iz daljine se može primetiti da se ovo brdo razlikuje od ostatka pejzaža. Kao da je po njemu pao sneg. Što se više približavate brdu, postaje vam jasno da nije u pitanju sneg već bela zemlja.
Prvi put sam posetio Varinu pre nekoliko godina kada me je Gvozden Radenković, živa riznica župskog vinarstva, poveo kroz Trnavce da posetim i čujem vinsku istoriju porodice Radenković. Tada smo obišli i vinograde porodice Radenković na južnoj padini brda Varine. Nekada je skoro čitavo brdo bilo u posedu porodice Radenković, no vremenom su se parcele sa vinogradima delile, neke promenile vlasnike, neke zapustele... Za vinariju Radenković, Varina ima emotivnu vrednost jer je pod tim imenom svojevremeno predstavljena prva komercijalna etiketa belog vina iz vinarije Radenković. Zato i dalje sa pažnjom neguju svoj vinograd na Varini.
Imao sam priliku i da probam to vino prošle godine. Arhivski primerak Varine 2001 Podruma Radenković. Sortni sastav: 85% italijanski rizling, 15% smederevka. Vino je na nosu imalo oksidativni karakter, orašaste note, lešnik, toplu baršunastu impresiju. Sećam se da vino nije više bilo na svom vrhuncu, ali ipak je bilo veliko uzbuđenje kod svih prisutnih dok smo ga probali jer je to vino definitivno komadić naše vinske istorije. I prvo predstavljanje Varine na etiketi.
Ako pogledamo geološku kartu Župe, vidimo da na Varini preovlađuju dva tipa zemljišta. Upravo na južnoj strani Varine možemo videti zemljište kojeg nema na drugim mestima u Župi u značajnom obimu. Bela mineralna zemlja, naslage magmatskih stena s puno magnezijuma u kombinaciji s laporcem. Ove stene se lako drobe. U Župi se ovakva vrsta zemlje naziva "belobrežina". Belobrežina je odlična za vinograde. Još od davnina se na takvoj zemlji sade vinogradi jer je bogata mineralima, a siromašna hranljivim materijama (što sprečava preteranu bujnost vinove loze na takvoj podlozi). Bela boja podloge ima takođe važnu ulogu jer odbija sunčeve zrake, čime se pojačava osunčanost (prirodni efekat dva sunca). Najznačajniji potezi na ovoj južnoj strani Varine predstavljaju već pominjani vinogradi Radenkovića, zatim vinograd prokupca od kog vino proizvodi vinarija Ivanović. A iznad vinograda Radenkovića se nalazi i vinograd porodice Savković, koji je karakterističan po tome što upravo u njemu nalazimo dva tipa zemljišta: bela zemlja prelazi u plodniju žutu zemlju.
Na vrhu brda koji prelazi u blagu zaravan ka severu, nalazimo drugačiji tip zemljišta. Nešto plodnija zemlja u kojoj se u manjem procentu nalazi belobrežina, izmešana sa aluvijalnim tlom i šljunkovitim elementima. Otud i drugačija svetložuta boja tla. Prednost ove lokacije je izvanredna provetrenost. Na vrhu brda neprestano pirka vetar. Vinogradi na tom položaju su sa svih strana otvoreni, nema ništa u okolini da ih zaklanja. Na tom mestu je svoj vinograd merloa formirao Milan Aleksić iz vinarije Milanov podrum. Sam vinograd je formiran ukrupnjavanjem 6 parcela. U neposrednoj blizini se nalazi i Milanov ogledni vinograd prokupca, a od vrha Varine u pravcu prema selu Trnavci postoji i jedna slobodna parcela koja se spušta do podnožja brda i na kojoj u narednom periodu Milan planira da posadi prokupac.
Sa vrha Varine pogled se s južne strane pruža prema selu Trnavci, preko polja u kom se nalazi i crkva Svete velikomučenice Marine. Baš tu u polju, nalazi se i novi vinograd prokupca i tamjanike koji je posadila vinarija Tošići.
Zanimljivo je da svuda po Varini na zapuštenim parcelama nailazim na usamljene stare čokote vinove loze koji su preživeli krčenje vinograda i svedoče o davnim vremenima kada je čitavo brdo bilo pokriveno vinovom lozom. Takođe, po obodu parcela se svuda nalaze izdivljali primerci mantikole kao svedok borbe prirode za opstanak na mestima gde su iskrčeni vinogradi ili se osušio čokot a onda je mantikola iznikla iz podloge. Mantikola je ranije bila najčešća vrsta podloge za kalemljenje vinove loze u Župi, no kalemari su postepeno odustajali od nje jer je njeno stablo tvrdo i teško za rad, pa je bilo vremenski zahtevnije koristiti nju u kalemljenju. Inače, u starim vinogradima, svi oni stari naborani čokoti su na podlozi mantikola. Stari kalemari kažu da je mantikola bolja zato što se lakše prima i na njoj kalemovi duže traju.
Zato, kad sledeći put vidite neku od etiketa župskih vina... Nemojte se ustručavati... Zagrebite ispod površine. Raspitajte se odakle dolazi grožđe, saznajte porodičnu istoriju vinara, istražite kako nastaje to vino. Župa je prepuna iznenađenja i na vama je da ih otkrijete dok pijete čašu vašeg omiljenog župskog vina. A ja sam uveren da će vina sa Varine u budućnosti steći svoju zasluženu reputaciju i među širokom publikom.
(07.10.2018.)
Tomislav Ivanović
Nagrađivani vinski novinar, kritičar i saradnik odabranih vinskih magazina. Autor i urednik vebsajta www.vinopedia.rs. Nosilac WSET3 sertifikata. Član Udruženja somelijera Vojvodine. Sudija na nacionalnim i internacionalnim vinskim takmičenjima. Vodi radionice i predavanja na temu vina Srbije i Balkana. Lokalni partner organizacije Wine Mosaic. Suosnivač Međunarodnog dana prokupca.
Pročitajte i druge članke iz ove rubrike:
GIUAANI - VINSKI TURIZAM NA GRUZIJSKI NAČIN
PROČITAJ VIŠE
SPASIMO STARE VINOGRADE SRBIJE
PROČITAJ VIŠE
NAŠLI SMO ANTIGONU IZ ORAHOVCA
PROČITAJ VIŠE
SRPSKO VINO KOŠTA 100 EUR - I ŠTA ĆEMO SAD?
PROČITAJ VIŠE
MOŽE LI VINO BEZ BURETA? IMA LI ALTERNATIVE?
PROČITAJ VIŠE
Pobednik MILLESIMA BLOG AWARD 2016
Winner MILLESIMA BLOG AWARD 2016
VINO & FINO vinska ličnost godine 2016
VINO & FINO wine personality of the year 2016