Aktuelno

Aktuelno / 08/22/2016 / 1497

TRAGOM JEDNOG OGLASA

Smederevo

Slučajno sam naleteo na primerak jednih srpskih dnevnih novina iz perioda pred početak Drugog svetskog rata. Prelistavajući ih, pažnju su mi privukli mali oglasi.Najave lokalnih dešavanja i usluge raznih zanatlija preovlađuju. Međutim, pogled mi se zaustavio na uokvirenom tekstu sledeće sadržine:

Podrum Nešića

Hm, smederevska Malaga? pa još "priznata"!!! Vinska istorija Srbije predstavlja pravu riznicu informacija i podataka o našoj nedavnoj prošlosti koja tek čeka da bude otkrivena. Urođena radoznalost me je navela da već pri prvom susretu sa vinarima iz Smedereva priupitam da li im je poznato da se u smederevskom kraju nekada proizvodilo vino pod nazivom smederevska Malaga. Međutim, uglavnom je odgovor bio u formi sleganja ramenima ili odmahivanja glavom.

Malaga, malaga... Naravno, prvo mi je palo na pamet slatko fortifikovano vino iz istoimenog grada u Andaluziji (Španija) koje se pravi od sorti Pedro Ximenez i Muscat Alexandria. Hm, da li je moguće da se pre Drugog svetskog rata u Smederevu proizvodilo vino nalik malagi? I kako je to vino vremenom potpuno zaboravljeno? Ovu misteriju vredi pokušati razotkriti.

____________________________________________________

Prvi trag sam našao u časopisu "Glas Podunavlja" iz 1928. godine. Reportaža o poseti podrumu Smederevske Vinogradarske Zadruge koji se nalazio u blizini današnje zelene pijace u Smederevu. I bingo! Podrum je očigledno bio popularna znamenitost u Smederevu koja je privlačila brojne turiste jer "ne bi imalo smisla doći u Smederevo, a ne posetiti ga, isto tako kao što ne bi imalo smisla doći u Dubrovnik, a ne otići u Lokrum. Može se čak bez preterivanja reći da podrum privlači veću pažnju stranaca, nego i sama Đurđeva tvrđava. Tu možete videti veći broj staklenih bačva, modernu instalaciju za muljanje grožđa i dr. Ali, verovatno da to ne bi toliko interesovalo strance, da sami činovnici podruma nisu vrlo gostoprimljivi i izdašni. Jer treba znati da ko god bi došao u podrum da ga sa “naučne tačke gledišta” razgleda, da bi bio počašćen najskupljim – malaga vinom. A to već nije mala stvar, jer Malaga je vrlo prijatno, a u isto vreme i jako vino, i posle nekoliko čaša otpočinje svoje “blagotvorno dejstvo”. Čoveku tada izgleda sve ružičasto, prijatno. Ja sam imao priliku da posmatram jednu ekskurziju maturantkinja iz Zagreba. I one su naravno, posle razgledanja bile odvedene u podrum i počašćene malagom. Malaga je, kao i uvek, učinila svoje. A i one nisu prema tome ostale ravnodušne, već su počele, sasvim prirodno, sa pesmom. Zajedno s tim nastalo je jedno opšte grljenje i klicanje Smederevu i Smederevcima. Docnije su nam pričale kako su u Smederevu najsrdačnije dočekane i kako će se uvek sećati smederevskog vina." Očigledno, novinar vrlo živopisno dočarava da je malaga bila omiljena među ženskom publikom. Dakle, moguće je da je u pitanju slatko vino.

___________________________________________________

Pomislio sam da je možda u Smederevu pravljeno neko aromatizovano vino nalik bermetu, s obzirom da je Smederevo ipak bliže Fruškoj gori nego Španiji. Hm, ako se to pokaže ispravno, onda će se srušiti čitav mit o bermetu sa Fruške gore... Maaaa, nemoguće... Sigurno to nije bio bermet.

1. oktobra 1930. godine, na čelo Smederevske vinogradarske zadruge dolazi Just Ušaj (1890-1975). On je rođen u mestu Plače u Ajdovščini (Slovenija), a po obrazovanju je bio enolog, školovan u Školi za vinarstvo u Austriji (Klosterneuburg). On je pre dolaska u Smederevo bio angažovan kao stručnjak za vinarstvo kod crnogorskog kralja Nikole I Petrovića. Just Ušaj je ostao na čelu Smederevske vinogradarske zadruge sve do penzionisanja 1955. godine. Ušaj je znatno unapredio proizvodnju vina u Smederevu, a takođe vredi pomenuti da je izvršio tipizaciju smederevskih vina koja su se proizvodila u Zadruzi. Proizvodni portfolio zadruge su činila sledeća vina: smederevka, "zlatno brdo" (premium smederevka sa poteza Zlatno brdo), muskat hamburg, crveno vino pod etiketom "grom", tamjanika, vermut... Vermut!!! Dakle, malo je verovatno ako već proizvode vermut da se takođe u Smederevu proizvodio i bermet... Teorija otpada definitivno! Vinari iz Sremskih Karlovaca mogu da odahnu. A Ušaj je za proizvodnju vermuta koristio specijalnu mešavinu trava i začina koju je nazivao "savojsko zelište".

smederevska vinogradarska zadruga

_________________________________________________

Knjiga Wine Grapes (autori: Dž. Robinson, Ž.Vujamoz, Dž.Harding) ne pominje uopšte malagu na teritoriji bivše Jugoslavije. Međutim, u nekim hrvatskim izvorima se pominje malaga kao sinonim za muskat aleksandrijski. Hm, to bi moglo značiti da smo na dobrom putu...

Knjiga Wine Grapes zaista potvrđuje da je malaga jedan od sinonimnih naziva za muskat aleksandrijski. Da li je realistično da se u Smederevu do početka Drugog svetskog rata u vinogradima gajio i muskat aleksandrijski? Muskat aleksandrijski i Beli muskat sitnih bobica (Muscat Blanc a Petits Grains) su bili široko rasprostranjeni širom Mediterana, a naročito u Grčkoj. Kao što danas znamo da je tamjanika prisutna u Srbiji i da predstavlja lokalni klon sorte Muscat Blanc a Petits Grains, onda je vrlo verovatno da je i muskat aleksandrijski bio prisutan na prostorima bivše Jugoslavije. Naročito jer je on takođe prisutan u susednoj Rumuniji pod nazivom "tamajasa de Aleksandrija".

Ova teorija ima smisla i ako uzmemo da se za proizvodnju "originalne" španske malage koristi takođe muskat aleksandrijski. To bi objasnilo i isti naziv vina koji je korišćen u Smederevu.

Dakle, po svoj prilici je pre manje od sto godina u smederevskom vinogorju pravljeno slatko muskatno vino malaga od kog su do danas ostali samo pisani tragovi...Žalosno je što u smederevskim vinogradima više ne nalazimo muskat aleksandrijski jer smo na taj način očigledno izgubili deo istorije, tako da nove generacije srpskih vinara moraju da ispočetka otkrivaju ono što su naši preci jako dobro znali.

Muscat_d'Alexandrie

   



NAZAD NA KATEGORIJU

Tomislav Ivanović

Nagrađivani vinski novinar, kritičar i saradnik odabranih vinskih magazina. Autor i urednik vebsajta www.vinopedia.rs. Nosilac WSET3 sertifikata. Član Udruženja somelijera Vojvodine. Sudija na nacionalnim i internacionalnim vinskim takmičenjima. Vodi radionice i predavanja na temu vina Srbije i Balkana. Lokalni partner organizacije Wine Mosaic. Suosnivač Međunarodnog dana prokupca.

Pročitajte i druge članke iz ove rubrike:


GIUAANI - VINSKI TURIZAM NA GRUZIJSKI NAČIN PROČITAJ VIŠE


SPASIMO STARE VINOGRADE SRBIJE PROČITAJ VIŠE


NAŠLI SMO ANTIGONU IZ ORAHOVCA PROČITAJ VIŠE


SRPSKO VINO KOŠTA 100 EUR - I ŠTA ĆEMO SAD? PROČITAJ VIŠE


MOŽE LI VINO BEZ BURETA? IMA LI ALTERNATIVE? PROČITAJ VIŠE

Sledeći članak
Prethodni članak

Nagrade