Aktuelno

Aktuelno / 02/06/2022 / 1290

ŠUMADIJSKI RODOSLOV U OSIJEKU

Jedna od degustacija u zvaničnom programu regionalnog sajma vina WineOS 2022 u Osijeku  koju su organizatori naročito najavljivalji kao čistu ekskluzivu iz Srbije je bila vertikala vina Rodoslov iz vinarije Aleksandrović (Vinča, Šumadija). Prilika koja se retko ukaže da na jednom mestu probamo i uporedimo Rodoslov u vertikali od 2006. godine do 2016. godine. Vino koje je naročito popularno u Srbiji na vinskim kartama po restoranima.

Vinarija Aleksandrović iz Vinče (okolina Topole, Šumadija) je dobro poznata ne samo u Srbiji već i u regionalnim okvirima. Vinarija koja je na samim počecima savremene srpske vinske scene postavila visoke standarde i uspela da te standarde održi sve do danas. Danas vinarija Aleksandrović poseduje 78 hektara vinograda i portfolio koji čini 25 etiketa vina. Od samog početka, vina nastaju pod jakim autorskim pečatom tandema Boža Aleksandrović (vlasnik) i Vladan Nikolić (enolog). Vino Rodoslov je nastalo iz želje da se kreira veliko vino prema autorskoj viziji enologa Vlade Nikolića. Vinarija Aleksandrović godišnje proizvede između 250.000 i 300.000 boca. Ako pričamo o Rodoslovu, obično izlazi na tržište između 5.000 i 7.000 boca.

Rodoslov Grand Reserve 2006 - Aleksandrović (sortni sastav: 70% kaberne sovinjon, 20% merlo, 10% prokupac) Prva berba Rodoslova. Od samog početka, enolog Vlada Nikolić je Rodoslovu namenio dugo odležavanje u hrastovim sudovima. Stoga se opredelio za formulu 2 godine u novim barik sudovima od francuskog hrasta, pa potom još 2 godine u velikim bačvama od slavonskog hrasta i godinu dana u boci pre puštanja vina na tržište. Fermentacija 15-17 dana, maceracija 38-40 dana, pri čemu temperatura se povećavala za jedan stepen svaki drugi dan. Već u čaši, cigla braonkaste nijanse ukazuju da je pred nama vino koje ima veliki staž u arhivi. Na nosu dosta tercijare, duvan, koža, suvo voće, arome se polako otvaraju i kreiraju skladnu, prijatnu impresiju. U ustima, tanini bogati,   oblažu usta ali je taj otisak prijatan, taman toliko da prija taj kontrast  između njihove trpkosti i fine zrnaste strukture i baršunaste mekoće. Ovo vino ne impresionira svojom snagom, ona je tu, prisutna, ali stavljena u elegantan okvir. Kiseline se drže dobro... Na nekom slepom ocenjivanju, lako biste ovo vino svrstali među dobre primere sanđovezea iz Toskane. U ovom Rodoslovu sam našao najviše karaktera i individualnosti. 91/100

Rodoslov Grand Reserve 2009 - Aleksandrović (sortni sastav: 70% kaberne sovinjon, 20% merlo, 10% kaberne fran) U berbi 2009. je prokupac po prvi put zamenjen kaberne franom. Ponajviše jer se vinarija Aleksandrović opredelila da isključivo koristi grožđe iz sopstvenih vinograda, a prokupac je dolazio iz vinograda u kooperaciji. Sama 2009. godina u Srbiji je bila topla godina. Vino izuzetno svilenkasto, mekano na nepcima, kompleksno. Tanini zreli, ispolirani. Odlična struktura, kiseline očuvane. Čitava impresija odiše ravnotežom u svakom pogledu. Vino ima još potencijala za odležavanje. Snaga ovog vina leži u njegovoj kompleksnosti, balansu i smirenosti. A stilski, vino bih svrstao među perjanice Bordoa. Definitivno, vino koje mi je ostavilo najbolji utisak tokom degustacije. 94/100

Rodoslov Grand Reserve 2012 - Aleksandrović - Godina 2012. je bila još toplija nego 2009. I opet pred sobom vidimo stilski zaokret. Vlada Nikolić se opredelio za kraću fermentaciju, kraću ekstrakciju uz nižu temperaturu koja nije prelazila 32 stepena Celzijusovih. Cilj je bio da se dobije manje robusnih tanina i strukture i vino koje će brže da sazri i bude spremno za tržište ranije. Snažnija struktura, punoća, očuvana voćnost, crno šumsko voće, slatki začini, sladić, šumsko tlo, kedrovina. Stilski, ovo vino podseća na vina iz Novog sveta. Intenzitet i snaga su preuzeli primat nad elegancijom. 92/100

Rodoslov Grand Reserve 2013 - Aleksandrović - Godina 2013. je bila zahtevna u vinogradu. Rodoslov iz berbe 2013 je stilski sličan Rodoslovu iz prethodne berbe. No, opaža se razlika u korišćenju drvenih sudova. Do izražaja dolazi nešto više tostiranih nota, izraženije začinske note, svež duvan.  89/100

Rodoslov Grand Reserve 2016 - Aleksandrović - Rodoslov iz berbe 2016 na etiketi sadrži i natpis untouched. Očigledno, trend vina sa što manje intervencija je stigao i u Srbiju. U slučaju Rodoslova iz 2016. godine, fermentacija je počela sa divljim kvascima pa je potom nastavljena sa selekcionisanim. Vino je rađeno bez hladne stabilizacije, bez filtriranja. Krajnji rezultat je vino kojim preovlađuje voćni sočan trag, smirene note hrasta, ukroćena snaga. Vino koje je još uvek u usponu i može se očekivati da će daljim odležavanjem biti sve bolje. 90+/100

Ova degustacija je sjajan primer na kom se može videti kojom brzinom se razvija vinska scena Srbije. U samo jednoj deceniji, Rodoslov je nekoliko puta promenio stil, a enolog je iz godine u godinu nastavljao svoju potragu za savršenstvom. U Rodoslovu ne treba tražiti elemente teroara, ekspresiju lokalne mikroklime. Rodoslov je vino sa snažnim potpisom Vlade Nikolića, svesno od samog početka i rada u vinogradu pa do rada u podrumu stvarano sa ambicijom da bude veliko vino Srbije.




NAZAD NA KATEGORIJU

Tomislav Ivanović

Nagrađivani vinski novinar, kritičar i saradnik odabranih vinskih magazina. Autor i urednik vebsajta www.vinopedia.rs. Nosilac WSET3 sertifikata. Član Udruženja somelijera Vojvodine. Sudija na nacionalnim i internacionalnim vinskim takmičenjima. Vodi radionice i predavanja na temu vina Srbije i Balkana. Lokalni partner organizacije Wine Mosaic. Suosnivač Međunarodnog dana prokupca.

Pročitajte i druge članke iz ove rubrike:


GIUAANI - VINSKI TURIZAM NA GRUZIJSKI NAČIN PROČITAJ VIŠE


SPASIMO STARE VINOGRADE SRBIJE PROČITAJ VIŠE


NAŠLI SMO ANTIGONU IZ ORAHOVCA PROČITAJ VIŠE


SRPSKO VINO KOŠTA 100 EUR - I ŠTA ĆEMO SAD? PROČITAJ VIŠE


MOŽE LI VINO BEZ BURETA? IMA LI ALTERNATIVE? PROČITAJ VIŠE

Sledeći članak
Prethodni članak

Nagrade