Još od 1971. godine, u malom švajcarskom zimskom turističkom centru Davos se organizuje Svetski ekonomski forum, jedna od najvažnijih manifestacija koja okuplja najpoznatije svetske ekonomiste, državnike, bankare, itd. U Srbiji se festival vina
Winterfest održava na Kopaoniku već treći put. Ideja festivala je da na jednom mestu okupi turiste ljubitelje vina i skijanja, vinarije i druge predstavnike vinske scene. Prilika da ljubitelji vina saznaju više o vinima na seriji stručnih panel diskusija, a u večernjim satima da se bliže upoznaju sa ponudom vina iz vinarija Srbije i regiona.
Obzirom da sam ove godine prvi put učestvovao na Winterfest-u, neću procenjivati da li je ovogodišnji festival bio uspešniji od prethodnog. Fokusiraću se na impresije sa ovogodišnjeg festivala...
- Vinski sektor Srbije poprima oblike uređenog sistema. Nakon što smo utvrdili tačan broj vinarija (registrovanih), stigli smo i do tačnih površina pod vinogradima. Napokon će nestati brojni navodi na websajtovima i u novinama da Srbija ima između 55000 i 75000 hektara pod vinogradima. Ta brojka je daleko manja, a približno ista kao u Hrvatskoj - raspolažemo trenutno sa 25000 hektara pod vinogradima. Dakle, prostora za povećanje površina pod vinogradima ima, samo treba dalje nastaviti popularisanje vinske kulture kako bi skočila i prosečna potrošnja vina po stanovniku.
-Autohtone sorte se sve više vraćaju u srpske vinograde u skladu sa povećanom potražnjom takvih vina na tržištu. Međutim, trebaće nekoliko godina i još više investicija da dostignu značajnije prisustvo. Dakle, vinarije koje trenutno u vinogradima imaju zasade lokalnih sorti imaju tržišnu prednost jer im konkurencija i nije tako velika kao što se generalno misli. Zato treba da pametno iskoriste trenutak jer već za nekoliko godina će situacija biti drugačija. Trenutno, situacija u srpskim vinogradima je ovakva: najzastupljenija sorta u srpskim vinogradima je cabernet sauvignon i čini 20% vinograda. Zatim slede: merlot (17%), chardonnay (13%), sauvignon blanc (11%) i pinot noir (5%).
- Iako imidž na tržištu i popularnost sorte ne ukazuju na to, trenutno je u srpskim vinogradima frankovka više zastupljena nego prokupac.
-Iako vinski sektor EU čini 70% izvoza vina u svetskim razmerama, pokušaji da se reguliše ovaj sektor u EU još uvek su u fazi "videćemo da li će imati efekta". Naime, prve reforme vinskog sektora EU su započele 1970. godine uvođenjem zajedničke politike vina. 90-tih godina XX veka su usledile reforme u EU kako bi se zaustavili negativni trendovi: prekomerna proizvodnja, kontinuirani pad tražnje i porast troškova proizvodnje. Rezultati reformskih mera su bili prilično mršavi: nisu smanjeni viškovi na tržištu, izdaci za vinski sektor su povećani, pad potrošnje se nastavio a vinarije iz EU su postale nekonkurentne u odnosu na vinarije iz Novog sveta. Ponovo su usledile nove reforme 2003. godine, a deceniju kasnije se opet uvidelo da efekti i nisu baš povoljni, tako da je poslednja verzija reformskih uredbi u EU doneta 2013. godine. Naravoučenije za srpske vinare: ni ulaskom u EU situacija neće postati lakša jer će vinari biti prinuđeni da se usklađuju sa svim propisima i novim refermama koje dolaze iz Brisela, a što neminovno košta, dok će se efekat tih reformi videti na horizontu tek za 10 godina ili dok se ne usvoje reforme reformi. Dakle, putovanje u nepoznato... ali kao što naša narodna izreka kaže: Kud svi Turci, tu i mali Mujo... Samo treba biti svestan toga i dobro se pripremiti za takvu situaciju u budućnosti.
- Država trenutno nudi 22 nacionalne mere pomoći sektoru vinarstva i vinogradarstva, a vinari nisu dovoljno informisani o mogućnostima da se te mere iskoriste. Pritom treba naročito istaći da je za fakultete i stručne ustanove deo sredstava izdvojen da bi se 100% refundirala uložena sredstva za klonsku selekciju autohtonih sorti vinove loze. Poražavajuće za struku jeste da ta mera nema efekta. Kolege koji se bave tematikom kvazi-eksperata na vinskoj sceni Srbije (o kojima sam već pisao ranije) treba da se pozabave ovom tematikom i ustanove šta je to sa našim ekspertima koji i dalje hiberniraju i žive od stare slave. Ili je vreme da privatni rasadnici preuzmu inicijativu i iskoriste pogodnosti koje im daje država.
- Vinarije treba da konkurišu za sredstva u okviru nacionalnih mera pomoći vinskom sektoru jer je to odlična škola kako izaći na kraj sa papirologijom i administracijom. Ako danas naučite kako da ostvarite refundaciju uloženih sredstava sa 10-15 papira i formulara koje je potrebno priložiti, onda vam neće biti preterana teškoća da se naviknete da ulaskom u EU će vam broj potrebnih papira skočiti na 40-50...
-Srbija napokon dobija mogućnost da koristi sredstva iz IPARD programa Evropske Unije namenjena ruralnom razvoju. Prevedeno u cifre, to znači da će moći da se konkuriše za sredstva u iznosu od 175 miliona EUR do kraja 2020. godine. Time će podršku dobiti i projekti vezani za investiranje u poljoprivredna gazdinstva, nabavku mehanizacije, opreme, organsku proizvodnju, uvođenje novih kultura, razvoj ruralne ekonomije i diversifikacija ekonomskih aktivnosti na selu.
-Na primeru vinarije Mačkov podrum, može se videti da je vinski turizam u Srbiji u sve većem zamahu. U toku prošle godine, ovu vinariju iz Iriga je posetilo 4200 turista, a svaki turista u proseku kupi 3 boce vina u vinariji tokom posete. Eto odgovora malim porodičnim vinarijama koje još uvek razmišljaju da li da urede jednu prostoriju za degustacije i primanje turista i odvažnije krenu u vode vinskog turizma.
-Na teritoriji Makedonije postoje 84 vinarije. Godišnje, kroz ovu državu prođe oko 3 miliona tranzitnih turista na putu prema moru, međutim izazov je kako motivisati te turiste da se zaustave u Makedoniji i upoznaju sa lokalnom turističkom ponudom. Najveći deo turista u Makedoniji dolazi na samo dve lokacije: Skoplje i Ohrid. Potrebno je osmisliti programe koji će dovesti turiste i u druge delove Makedonije. Jedno od mogućih rešenja je kreiranje vinskog puta od južne Mađarske do grčke obale kojim će se obuhvatiti sve vinarije koje se nalaze u neposrednoj blizini autoputa.
Salon vina na ovogodišnjem Winterfestu je bio odlična prilika da se upoznamo i sa novitetima iz vinarija, naročito belim vinima iz berbe 2014. godine. Kao što se može videti, vinari su ipak uspeli da spasu što se moglo spasti i zadrže kontinuitet kvaliteta. A pravo zadovoljstvo je bilo da se upoznamo sa još jednom vinarijom iz srca Šumadije - PIK Oplenac. Vinarija trenutno poseduje 140ha pod vinogradima, a još 60ha je u pripremi. Sa razlogom možemo očekivati da će ova vinarija u godinama koje su pred nama još više poboljšati kvalitet svojih vina i ozbiljnim pristupom u podrumu se pridružiti nizu šumadijskih vinarija koje stalnim i beskompromisnim insistiranjem na kvalitetu grade imidž Šumadije kao vinskog središta Srbije.
vina iz PIK Oplenac
NAZAD NA KATEGORIJU