Subota, 15.avgust 2015. godine... Nasmejana barbika skakuće ispred karte Srbije i u direktnom jutarnjem programu na TV najavljuje vreo avgustovski vikend. Niš je među najtoplijim gradovima u Srbiji... Temperatura skoro 40 stepeni... No, dole na jugu se održava vinski festival koji se jednostavno ne sme propustiti. Naissus Wine & Fine festival vina... po peti put...

Uvek se radujem prilici da obiđem niški kraj, i to ne samo zbog neverovatnih prirodnih lepota koje se nalaze nadomak grada. Prethodnih godina sam odlazak na vinski festival u Nišu uvek kombinovao sa upoznavanjem sa neposrednom okolinom Niša, počev od uspona na Trem (najviši vrh Suve planine), preko vodene avanture u Cerjanskoj pećini , obilaska Sićevačke klisure i sela Sićevo, pa do obilaska kulturno-istorijskih znamenitosti grada.  Prva asocijacija na južnu Srbiju je najčešće gomila neiskorišćenih potencijala koji čekaju svojih 5 minuta slave koju zaslužuju i još uvek nedovoljna marketinška promocija tog dela Srbije.  Na sreću, situacija se polako menja ...

 

Niš već dobija jasno definisane obrise svog identiteta, pa je već sada dovoljno pomenuti cara Konstantina i caricu Jelenu, Kalču, Barbarosu, Šabana Bajramovića... Na kulturnoj sceni južne Srbije, već su se profilisali festival glumačkih ostvarenja, zatim festival džeza Nišville, a u segmentu vinske kulture, nakon 5 godina, i Naissus Wine & Fine festival vina je postao jedno od nezaobilaznih vinskih dešavanja u Srbiji. Vinska publika je tokom poslednje decenije stasala u Nišu i naučila da ceni kvalitet kada su vina u pitanju.

VINARIJA MALČA

No, pre odlaska na vinski festival, prvo sam se zaputio u selo Malču, gde se nalazi podrum vinarije Malča. Selo Malča pripada čegarskom vinogorju, u okviru niškog rejona.  Površine pod vinogradima u niškom rejonu iznose 1312 hektara. Pre 30-40 godina, u ovom kraju se proizvodilo skoro 2 miliona litara vina. Pored vinogradarske zadruge u Malči, vino se proizvodilo i u zadruzi u Sićevu koja je bila 10 puta veća, u zadrugama u Matejevcu, Jelašnici i drugim selima u okolini .

 

Danas u Malči još uvek svaka kuća ima svoj vinograd koji je nasleđen od oca ili dede, no vino se najčešće proizvodi za domaće potrebe. Vinarija Malča je napravila pionirski potez da pokaže ostalim vinarima u selu da vino može uspešno da se ponudi srpskom tržištu na kom još uvek postoji dovoljno mesta za nove vinarske priče, naročito sa juga Srbije.

Vinarija Malča je smeštena nadomak Niša, na regionalnom putu za Svrljig. Na neki način, vinarija spaja prošlost i sadašnjost, jer se u blizini vinarije nalazi i arheološko nalazište Mediana, na putu rimskih imperatora. Tokom 2012. godine, započeo je vizionarski projekat vlasnika vinarije Jović Bore . Na mestu nekadašnje vinogradarske zadruge nastale u periodu 1903-1905, koja je prerađivala grožđe za potrebe lokalnog stanovništva, na prostoru od 2 hektara se smestilo 28 objekata u službi vina. Borina vizija još nije u potpunosti ostvarena, jer će u narednom periodu u okviru kompleksa vinarije biti sagrađen i mali hotel za prihvat turista i otvoreni amfiteatar sa 360 mesta. „Naš zadatak ovde je da pravimo sreću“, sa osmehom kaže Bora. Zato će u bliskoj budućnosti čitav kompleks biti obogaćen i sa restoranom, čime će turistička ponuda vinarije biti kompletirana .

U kompleksu vinarije se može obići i petospratna destilerija, koja pripada industrijskom nasleđu Srbije. Svojevremeno su se tu pravili i destilati za Rubinov vinjak. Posetioci mogu da vide sistem za destilaciju u kom se bez električne energije, zahvaljujući parnom kotlu iz susedne zgrade, vrši regulacija temperature, a merenje pritiska se vrši preko vodenog stuba sa tačnošću na tri decimale.

 

Kompleks vinarije je podeljen u četiri celine kako bi posetioci stekli uvid u istorijski razvoj vinarstva na prostoru Srbije: rimska kuća, srednjovekovna (nemanjićka) kuća, srpska kuća (tipična vinarija kakva se mogla naći u Srbiji polovinom XX veka, sa betonskim fermentorima visine 7-8 metara) i savremena vinarija. Takođe su tokom rekonstrukcije otkriveni i stari lagumi, a jedan od njih će u bližoj budućnosti biti opremljen za čuvanje balzamiko sirćeta.

Vinarija Malča je i prva vinarija koja je na tlo Srbije donela tehnologiju pravljenja vina u glinenim amforama. Glinene amfore su kupljene u Gruziji, a u podrumu su ukopane u zemlju 4 amfore za crveno vino i 4 amfore za belo vino. Bora Jović  i tehnolog vinarije Malča, Milan Aleksić, su se opredelili da vina iz amfora rade u skladu sa principima organske proizvodnje. Od tih principa su jedino morali da odstupe prošle godine zbog teškoća u vinogradu koje je sa sobom donela najteža godina za vinogradare kakvu ni najstariji vinogradari ne pamte. A za proizvodnju vina u amforama je od izuzetne važnosti kvalitet grožđa. Zbog toga i nećemo biti u prilici da probamo vina iz amfore iz berbe 2014.

U vinogradima vinarije Malča se pored internacionalnih sorti nalaze i zasadi lokalnih sorti. Iako je sorta plovdina (u Bugarskoj se ova sorta zove pamid i predstavlja najzastupljeniju sortu u bugarskim vinogradima) danas prilično zanemarena u vinskim krugovima zbog niskih kiselina, Bora ne želi da digne ruke od sorte koja je i dalje zastupljena u niškom kraju. Vino Zone (sortni sastav: 80% plovdina, 20% prokupac) je primer vina koje su Nišlije najčešće pile dobro rashlađeno tokom leta. Laganog tela, jednostavnih voćnih aroma, niskih kiselina, nepretenciozno. Vino koje je najbolje piti dok je mlado... Pored plovdine i prokupca, vinarija Malča ima ambiciju da pravi i vina od sorte crna tamjanika. Kalemovi su uzeti iz matičnog vinograda manastira Bukovo kod Negotina. Tokom posete sam Bori predložio i da po uzoru na vinarije iz Riohe napravi u okviru kompleksa vinarije i malu ampelografsku zbirku balkanskih sorti vinove loze kako bi posetioci imali priliku da na licu mesta vide i uporede čokote lokalnih sorti kao što su plovdina, bagrina, prokupac, vranac, drenjak, smederevka, kadarka, kevedinka, slankamenka, itd.

Ne želim da krijem da sam pre degustacije vina iz amfore vinarije Malča bio prilično sumnjičav po pitanju kvaliteta vina koje ću probati. Do sada to niko u Srbiji nije radio, enolog je potrebna znanja prikupljao sa interneta i kroz lične kontakte sa kolegama iz drugih zemalja... Koliko mi je poznato, vinar Božidar Zorjan iz Slovenije je jedan od retkih koji  pravi vina iz amfore od sorte  italijanski rizling. A sada i vinarija Malča daje svoj doprinos upoznavanju potencijala ove sorte kada je u pitanju vino iz amfora. Zato je Borin poduhvat važan ne samo za srpsko vinarstvo već i u širem kontekstu. A meni je drago što se moja sumnjičavost pokazala neopravdanom.

Carica Jelena 2013 – Vinarija Malča (sortni sastav: 100% italijanski rizling), vino iz amfore. Koristi se najbolje grožđe sa odabranih pozicija. Duga maceracija i fermentacija u amforama (bar 6 meseci). Potom sledi još 12 meseci dozrevanja u drvenim bačvama od 4000 litara.  Zlatno žute boje, raskošne intenzivne arome u rasponu od nota suvog grožđa i suvih smokvi, preko blagih voćnih nota kajsije, pomorandže pa do finih aroma meda i pčelinjeg voska. Vino karakteriše duga završnica. Otkrivanje bogatstva aroma ovog vina istovremeno znači spoznaju drevne filozofije koja u vinu  spaja zemlju kao prirodni element i energiju koja se transformiše iz grozdova.

NIŠKA TRTA

Zvanično, u Ginisovu knjigu rekorda je kao najstarija na svetu upisana vinova loza koja ima i svoje ime: Stara Trta iz našeg neposrednog komšiluka, Slovenije. Slovenački stručnjaci, kao i genetičari iz Pariza potvrdili su autentičnost Stare Trte, čija starost je procenjena na više od 400 godina. Ovaj primerak autohtone slovenačke sorte žametovke raste uz fasadu jedne kuće u Mariboru i zabeležen je na slikama i gravurama Maribora iz 1657. i 1681. godine  koje se danas čuvaju u Muzeju Štajerske u Gracu. Slovenci su od Stare Trte napravili pravu atrakciju i mamac za turiste, a opština Maribor često poklanja kalemove ove loze kao simbol prijateljstva i dugovečnosti. Tako su i tri grada u Srbiji dobila na poklon kalemove Stare Trte da ih posade i kroz njih neguju duh prijateljstva i saradnje sa Slovencima. Ta tri grada su Kruševac, Kraljevo i Niš. Kalem Stare Trte u Nišu posađen je 2012. godine u porti Crkve Svetog Pantelejmona. Svake godine, boravak u Nišu iskoristim i da obiđem nišku trtu. Nišlije zaista lepo brinu o njoj i već vidim da iz godine u godinu stasava nova turistička atrakcija grada Niša.

PRVI VINSKI ZLOČIN U SRBIJI

I baš kao što je 2012.godine odjeknula vinskim svetom vest o vandalima koji su upali tokom noći u podrum vinarije Soldera u Toskani i prosuli iz buradi 80.000 litara vina Brunelo di Montalćino iz berbi 2007-2012, tako je nažalost nedavno  iz Niša potekla priča koja bi mogla da postane scenario neke kriminalističke serije. Mediji u Srbiji su proteklih dana dosta pažnje posvetili nemilim prizorima posečenog vinograda u selu Velepolje između Niša i Aleksinca.  Pod okriljem noći, nepoznati počinilac je posekao 2000 čokota merloa u vinogradu mladog Ivana Jovanovića, profesora muzike u školi u Nišu i vinara u usponu. Uništen je celokupni ovogodišnji rod u vinogradu koji je stasao za prvu berbu. Ivan je bio ponosan na ovaj vinograd koji je podignut uz pomoć subvencija države. Na sreću, još uvek postoji mogućnost da se vinograd spasi pa da uz pažljiv rad u narednih par godina opet formira oblik čokota. U međuvremenu, niška policija radi na utvrđivanju počinioca ovog nerazumnog dela i nadamo se da će uskoro istraga utvrditi ko stoji iza prvog vinskog zločina u Srbiji.

NAISSUS WINE & FINE 2015

Prostor niške tvrđave sam po sebi deluje dovoljno atraktivno, tako da organizatoru festivala nije potrebno puno truda da vizuelnu impresiju ovog vinskog festivala dovede do vrhunca. Osoblje festivala obučeno u kostime rimskih vojnika i dame u dugim haljinama mu daju dodatni šmek. A onda na scenu stupaju odlična vina i sjajna vinska publika.

Na ovom festivalu iz godine u godinu raste broj vinarija učesnika koje žele da ojačaju svoje prisustvo na vinskoj sceni južne Srbije. Da je organizator pronašao pravu meru potvrđuje i to što vinari ne štede reči hvale za ovaj festival i publiku koja na njega dolazi. Vinski ljubitelj iz južne Srbije konačno ima priliku da na jednom mestu pronađe čitavu paletu vina iz vodećih srpskih vinarija i na taj način uporedi vina i formira svoj vinski ukus.

Ostaće zauvek zabeleženo u analima moderne vinske istorije da je prvo srpsko vino iz amfora napravljeno u Nišu! Sad više nema povratka na staro jer u situaciji kad i u Nišu postaju popularni vinski barovi i kad se u tamošnjim prodavnicama i restoranima mogu pronaći kvalitetna vina iz domaćih vinarija, festival Naissus Wine & Fine služi kao potvrda da je kritična masa stvorena.

 

 

 

NAZAD NA KATEGORIJU