Priča o vinskom identitetu Srbije se nastavlja... Format edukativnih vinskih radionica i predavanja pod imenom Wine Identity je pokazao da postoje brojne teme i vinski sadržaji na prostoru Balkana koji još čekaju da budu ispričani i da se skine patina s njih kako bismo još bolje razumeli prošlost, sadašnjost i budućnost vina na ovim prostorima.Radionica Wine Identity u organizaciji časopisa VINO&FINO i websajta VINOPEDIA.RS je 18.juna 2016. godine održana u Smederevu. S obzirom na temu radionice, ne postoji logičnije mesto za predavanje na kom će se u centru pažnje vinskih ljubitelja i stručne publike naći smederevka, bela sorta vinove loze sa Balkana. Domaćin radionice je bila vinarija Podrum Janko - najvažniji proizvođač smederevke u smederevskom kraju i tvrdoglavi čuvar identiteta ove sorte u Srbiji.
(© N. Perić- WineJour)
Smederevka je definitivno najpotcenjenija sorta vinove loze u Srbiji a ujedno i najomiljenija družbenica svakom ljubitelju 'ladnog špricera. Zato je namera organizatora radionice i bila da proverimo da li smederevka može imati i lepšu budućnost.
Ako bismo pokušali da pronađemo paralelu između smederevke i šardonea, verovatno bi se i iskusniji vinski eksperti zamislili... Sem da su obe sorte bele, teško bismo im našli još zajedničkih crta. Međutim, DNK istraživanja su pokazala da i šardone i smederevka imaju zajedničkog roditelja - Gouais Blanc. Na prostoru Balkana, Gouais Blanc je poznat kao Belina. Ova sorta je poznata i kao "veliki evropski švaler" jer brojne sorte koje danas znamo vode poreklo od nje. Dokazano je da su roditelji smederevke belina (Gouais Blanc) i stona sorta koja potiče iz Moldavije a lokalno je nazivamo bele kozije sise (zbog izduženog oblika bobica).
Prilikom praćenja balkanskih sorti kroz istorijske izvore, otežavajuća okolnost je bila što su nazivi sorti često pogrešno navođeni. Pri utvrđivanju sorti, ljudi su se oslanjali na prethodna iskustva i usmeno prenošenje informacija. Zato ne čudi što se smederevka u starijim izvorima može naći skrivena i pod nazivima belina ili bela plovdina, mada danas znamo da su to sasvim različite sorte. Naš istoričar A. Fotić, ekspert za otomansku istoriju Balkana, navodi da se smederevka pominje po prvi put u stručnim pisanim izvorima 1855. godine kada je austrijski ampelograf Trumer objavio Sistematsku klasifikaciju u kojoj se navodi "Weiser Szemendrianer" (na nemačkom: bela smederevka) kao sorta vinove loze rasprostranjena na prostoru Ugarske (što je logično jer su u to vreme delovi Srbije pripadali Austrougarskoj). Već 1876. godine, u ampelografiji Hermana Getea se navodi bela smederevka kao sorta rasprostranjena u Ugarskoj i Srbiji. Na prostorima bivše Jugoslavije, ova sorta je dobro znana kao smederevka.Međutim, smederevka se takođe može naći pod sledećim sinonimima: laška belina, dimjat (u Bugarskoj), radoviška plovdina, semendria, zoumiatico (u severnoj Grčkoj), zoumiat (u Turskoj).
Zvanično prihvaćen je stav da je smederevka/dimjat bugarska sorta, ponajviše na osnovu činjenice da je u Bugarskoj dimjat druga bela sorta vinove loze po zastupljenosti u vinogradima. Međutim, na osnovu raspoloživih istorijskih izvora, realnije je smatrati smederevku balkanskom sortom (naročito uzimajući u obzir da se političke granice na Balkanu neprestano pomeraju). Vredi pomenuti i da u Bugarskoj postoji teorija da su krstaši doneli dimjat iz doline Nila (Egipat) u Trakiju. Poznajući puteve kojim se kultura gajenja vinove loze širila u pojasu Mediterana, ova teorija je malo verovatna (uprkos tome što zvuči romantično i pogodno za marketinšku upotrebu).
Smederevka u Srbiji ima status laganog letnjeg vina, idealnog za špricer. Međutim, da li je to stvarni domet ove sorte ili samo odjeci onog što je smederevka bila u vreme socijalizma, stare Jugoslavije i velikih industrijskih vinarija? Upravo to je i namera radionice Wine Identity - pokazati sva lica smederevke i dati nam smernicu u kom pravcu treba raditi sa ovom sortom.
Pogledajmo na tren ove opise vina:
"Obdareno visokim kiselinama, čak i u toplim godinama, sposobno da razvije arome u rasponu od jednostavnih citrusnih do zrelih nota žutog voća i meda. Neki vinski eksperti ga snobovski nazivaju „neinteresantnim“ ali najbolji primerci su daleko od toga. Neki proizvođači ga čuvaju u novom hrastu, ali generalno to i nije najbolje rešenje za ovu sortu."
"Manje značajna sorta , koja se koristi za pravljenje regionalnih belih vina. Dobija se vino koje ima tipične karakteristike kao što su visoke kiseline, neutralni ukus i nežne arome. Iako vina retko dostižu izuzetan kvalitet, dostižu relativno visoke cene zbog ugleda regije iz koje potiču."
(© N. Perić-WineJour)
Ovi opisi bi se vrlo lako mogli pripisati vinu od sorte smederevka (sa izuzetkom dela koji se odnosi na "relativno visoke cene zbog ugleda regije"). Međutim, ovi opisi se odnose na sortu korteze, odnosno vino Gavi di Gavi (Pijemont, Italija), vino koje ima sjajnu reputaciju na vinskom tržištu u regiji jugoistočne Evrope. Zato se s pravom možemo upitati da li je došlo vreme da smederevka stekne isti status i da na taj način afirmišemo ovu lokalnu sortu sa Balkana.
Dragan Vasić, vlasnik Podruma Janko, nam je iz prve ruke predstavio svoja iskustva u radu sa smederevkom. Pozna sorta (IV epoha) tako da vrlo često nju poslednju bere. Iskreno dodaje da mu se ponekad čini da njoj najmanje posveti pažnje tokom berbe jer se trude da je što pre oberu kako bi i zvanično završili berbu te godine. Smederevka je prinosna sorta, zato je treba saditi na manje plodnim tipovima zemljišta. Šira sadrži do 20% šećera. Slabo otporna na mrazeve, okca mrznu već na -14 stepeni Celzijusa. Dragan je do sada koristio grožđe iz vinograda u kooperaciji starog oko 30 godina na brdu Drugovac. U međuvremenu je posadio i mlade zasade smederevke ispred vinarije i na lokalitetu Zlatno brdo.
Najznačajniji trenutak za smederevku u Srbiji u novijoj istoriji je bio izbor Smederevke 2007 iz Podruma Janko za najbolje belo vino od autohtone sorte vinove loze na Velikom ocenjivanju vina (Grand Tasting) koje je održano 2008. godine u organizaciji nacionalnog udruženja somelijera SERSA. Vina je ocenjivao internacionalni žiri. Prelomni trenutak i pokazatelj vinariji Janko da su na pravom putu i da smederevka poseduje mnogo veći potencijal nego što mislimo.
Degustacija je počela sa vinima iz okoline Smedereva. Mali porodični podrumi tradicionalno gaje smederevku u vinogradima i nije redak slučaj da baš u takvim podrumima naletite na odlično održavane vinograde stare 30-35 godina. Međutim, ono što fali ovakvim vinarijama jeste savremena tehnologija u podrumu. Vina su rustična, sa oksidativnim notama (ili skroz oksidovana). Smederevka 2015 iz vinarije Vodnjanka (selo Vodanj)ostavlja u ustima jako lepu impresiju. Dobra struktura, srednje telo, poprilična doza mineralnosti u kombinaciji sa osvežavajućim kiselinama ukazuju na potencijal koje ovo vino ima. Nažalost, sveukupni utisak kvare "funky" nečiste arome na nosu. Đorđevo belo 2012 iz Podruma Ilić (selo Vodanj) je još jedan predstavnik rustične smederevke koja se najčešće pije u okolini Smedereva kao špricer. To objašnjava i situaciju da tehnološki neispravna vina često završe u špricerskoj čaši jer se tada manje osete svi nedostaci. Očigledno, sa ograničenom tehnologijom u malom porodičnom podrumu nije preporučljivo čuvati vina po 3-4 godine ili duže. Zato za brojne male podrume iz okoline Smedereva cilj treba da bude pravljenje sveže smederevke koja će se rasprodati dok ne stigne naredna berba (što u staklenim bocama, što u rinfuzi).
Smederevka 2015 iz vinarije Tikveš (Makedonija) je vino iz osnovne linije i najprodavanije Tikvešovo vino na tržištu Srbije. Jednostavne sortne note na nosu, citrusi, jabuka. U ustima vino ostavlja neutralan neubedljiv trag. Kiseline čine kičmu ovog vina. Tehnološki zdravo vino, bez nedostataka ili mana. Sasvim dovoljno uz više nego povoljnu cenu da stekne popriličnu popularnost u Srbiji kao "špriceraško vino".
Sevdah 2015 - vinarija Aleksić iz Vranja. (sortni sastav: 85% smederevka, 15% sovinjon blan). Sjajan primer kako iskoristiti sortne karakteristike smederevke i napraviti vino koje će zadovoljiti i probirljivije ljubitelje vina. Vino je zadržalo karakterističnu svežinu i mineralnost (upravo ono što današnja vinska publika očekuje), a sovinjon blan je kupaži pridodao više herbalnih nota, čime je vino dobilo na kompleksnosti. Dokaz da smederevka u ovoj formi ima budućnost jeste i srebrna nagrada koju je na takmičenju Austrian Wine Challenge u Beču dobio Sevdah iz berbe 2014.
Duet 2014 - vinarija Jeremić iz Smedereva. (sortni sastav: 50% smederevka, 50% sovinjon blan). Vino oko kog se trebalo baš pomučiti da bi stiglo na degustaciju jer je za tržište već spreman Duet iz berbe 2015. Nažalost, i ovo vino na neki način pokazuje odnos prema smederevci. Naime, od berbe 2015 sortni sastav vina Duet će biti čist sovinjon blan, bez smederevke u kupaži... Nažalost, poslednja prilika da probamo Duet iz berbe 2014 nam neće ostati u lepom sećanju (prisustvo merkaptana), ali ostaje nada da će vinarija Jeremić ipak zadržati smederevku u određenom procentu u kupaži jer je ta sorta svakako simbol Smedereva.
Leva Dimiat 2015 - Vinex Slavyantsi - Za većinu prisutnih je ova degustacija bila prvi susret sa smederevkom (dimjat) iz susedne Bugarske. Ovo vino bi se moglo uporediti sa Tikvešovom smederevkom, pri čemu je Leva Dimiat ostavila jako lepu aromatičnu impresiju na nosu, obogaćenu cvetnim notama. U ustima, sortna smederevka (dimjat), preovlađuju citrusne arome, žute jabuke. Telo srednje-ka-laganom. Vinogradi sa kojih potiče grožđe koje je korišćeno za ovo vino se nalaze na jugoistoku Bugarske, u blizini grada Burgasa. Odlično zemljište za smederevku: neplodni tereni, kombinacija peska i gline, nadmorska visina oko 200 metara.
Tiara Dimyat 2015 - Vinarija Zagreus - Potom je usledilo još jedno vino iz Bugarske koje je osvojilo simpatije prisutnih. Smederevka koja je kratko odležavala u bagremovom buretu. Taman toliko da oplemeni sortne arome smederevke notama koje potiču od bagremovog bureta, a pritom je vino lepo integrisano i zaokruženo u ustima. Moderno čitanje smederevke (dimjata). Vinarija Zagreus je inače poznata u Bugarskoj po tome što veliku pažnju posvećuje lokalnim sortama (prvenstveno mavrud). Vinarija je osnovana 2004. godine ali je projekat sadnje vinograda na površini od 120 hektara započeo već 1998. godine. Vinarija Zagreus se nalazi u Gornjoj trakijskoj niziji (u blizini Plovdiva).
vinarija Zagreus
Sense of Tears Dimyat 2014 - Vinarija Maryan - I za kraj ove regionalne degustacije, još jedno vino iz Bugarske. I opet iznenađenje! Ovog puta, smederevka koja je delom fermentisala i odležavala 4 meseca u hrastovom buretu. Takođe je urađena malolaktika, pa vino već u čaši se razlikuje od prethodnih smederevki. Teško pokretljivo, uljano... A onda sledi prava eksplozija aroma. Kompleksno, puno vino. Na sve strane pršte arome putera, belog cveća, meda, bagrema, vanile, limunove kore. Reklo bi se da je ovo primer vina kod kog je potpuno izmenjen karakter smederevke. Ovo vino se pre može nazvati "vino enologa" nego li vino koje je odraz podneblja ili sorte. U svakom slučaju, vrlo dopadljivo tako da ne sumnjam da bi i kod nas steklo dosta poklonika.
A potom smo prešli na najzanimljiviji deo degustacije. Jedinstvena prilika da probamo vertikalu smederevki iz podruma Janko, i to počev od berbe 2015. do prve berbe 2006. godine. Dakle, još jedan prilog istoriji modernog srpskog vinarstva i boljem poznavanju lokalnih sorti. Vertikala smederevke od grožđa koje potiče sa poteza Drugovac, severozapadna ekspozicija, tlo gajnjača sa krečnjakom u dubljim slojevima.
Dragan Vasić, vlasnik Podruma Janko (© N. Perić- WineJour)
Smederevka 2015 - Podrum Janko - (sortni sastav: smederevka uz 3-5% tamjanike) Sortno vino, na nosu prepoznatljive note citrusa i jabuke. Osvežavajuće, prijatne kiseline lepo dopunjuju citruse u ustima. Telo srednje-ka-laganom.
Smederevka 2014 - Podrum Janko - (sortni sastav: smederevka uz 3-5% tamjanike) Nešto kompleksnija na nosu. Pored aroma limuna i zelene jabuke, javljaju se i note pokošene trave i breskve. U ustima voćno, prijatno. U završnici ostaje "metalni" karakter, mineralno...
Smederevka 2013 - Podrum Janko - (sortni sastav: smederevka uz 3-5% tamjanike) Dragan, vlasnik vinarije Janko, ponosito naglašava da je ovo primer vina kome teži u svom radu sa smederevkom. Pored citrusa, jabuke i zovinog cveta, na nosu se u završnici oseti i suptilna nota vanile. Smederevka je inače prepoznatljiva po tome što sazrevanjem razvija tu diskretnu notu vanile u završnici. Na primeru ovog vina se to lepo može uočiti. Kiseline vibrantne, prijatne, donose svežinu.
Smederevka 2012 - Podrum Janko -( sortni sastav: 100% smederevka) Čista smederevka. I dok je probam, javlja mi se isto oduševljenje kao kad sam u prilici da degustiram dobre primerke vina Gavi di Gavi. Puno mineralnosti u ustima, kiseline još uvek drčne a ipak prijatne čine da vino deluje živo u ustima. Na nosu zrele voćne arome, jabuka, citrusi, nota dunje, nane i opet malo vanile u završnici.
Smederevka 2010 - Podrum Janko - (sortni sastav: smederevka uz 5% italijanskog rizlinga) Već zalazimo među vina kod kojih se može svašta očekivati. Malo ko bi se među vinskim poznavaocima osvrnuo na bocu smederevke stare 6 godina. No, vino u čaši nas demantuje. I dalje živo, u dobroj kondiciji. Kiseline smirene, skroz ukroćene. I dalje dominiraju arome žute jabuke, dunje, citrusa, zovinog cveta, breskve.
Smederevka 2009 - Podrum Janko - (sortni sastav: smederevka uz 3% tamjanike) Vino tehnički ispravno, bez mana. Zrelo, mekano. Kiseline potpuno izgubile oštricu. Lep aromatski profil, vise voćni nego herbalni. Zaokruženo, prijatno vino. Boja već prelazi u zlatnožute refleksije.
Smederevka 2007 - Podrum Janko - (sortni sastav: 80% smederevka, 17% župljanka, 3% tamjanika) Na red je došla smederevka koja je te 2008. godine dobila nagradu za najbolje belo vino od autohtone sorte na takmičenju u organizaciji SERSA. Boja već ukazuje da imamo odležalu smederevku. Zlatnožuti tonovi se presijavaju u čaši. Nos evoluirao, zrele arome dunje, žute jabuke i meda već postaju tupe i bez svežine. Kiseline još uvek daju svežinu, mada su već počele da gube svoj intenzitet.
Smederevka 2006 - Podrum Janko - (sortni sastav: 85% smederevka, 15% župljanka) I za kraj, poslednja boca smederevke iz 2006. godine. Vlasnik vinarije Janko je prokomentarisao da je ovo pravo mesto da se proba i ta poslednja boca pošto nijedan vinski ekspert kad dođe u posetu vinariji nije preterano entuzijastičan da proba odležalu smederevku, dok je sad pravi trenutak da to uradimo jer je danas smederevka dočekala svojih 5 minuta na prestolu baš tu, u Smederevu. I prisutna vinska publika je došla sa svih strana u Smederevo jer poštuje vino od te sorte. Prilika koja se retko ukazuje. Smederevka stara 10 godina. Boja zlata u čaši. Uzbudljiv trenutak. I pokazatelj da se predan rad u vinogradu i u podrumu višestruko vraća u godinama koje slede.
Ova radionica je dala odličan presek stanja na vinskoj sceni kada je u pitanju smederevka. Potrebno je dosta edukacije (naročito kod malih vinara), potrebne su investicije u tehnologiju i potrebna je podrška i promocija od strane medija i drugih kreatora mišljenja kako bi se smederevka transformisala iz ružnog pačeta u belog labuda balkanske vinske scene.
Podrum Janko u Smederevu
NAZAD NA KATEGORIJU
(© N. Perić- WineJour)
(© N. Perić-WineJour)
vinarija Zagreus
Podrum Janko u Smederevu
