Smederevka i žilavka su drevne autohtone sorte Balkana. Smederevka je vekovima prisutna na prostoru Srbije, Bugarske, Severne Makedonije. U međunarodnom katalogu sorti vinove loze VIVC navedeno je da je smederevka, odnosno, dimjat bugarska sorta, ponajviše na osnovu činjenice da je ona u Bugarskoj na drugom mestu po zastupljenosti u vinogradima. Međutim, na osnovu raspoloživih istorijskih izvora, realnije je smatrati smederevku balkanskom sortom (naročito uzimajući u obzir da se političke granice na Balkanu neprestano pomeraju). U prilog tome ide i činjenica da najstariji pisani izvor o sorti potiče iz 19. veka ( tačnije 1855.godine) u kom je austrijski ampelograf Trumer opisuje pod imenom Weiser Szemendrianer (na nemačkom: Bela Smederevka) kao sortu rasprostranjenu na prostoru Austrougarske (u to vreme je deo teritorije današnje Srbije pripadao Austrougarskom carstvu). Već 1876.godine, u ampelografiji Hermana Getea navodi se bela smederevka kao sorta rasprostranjena u Ugarskoj i Srbiji.

Genetika kao osnova

Genetska istraživanja pokazala su da su roditelji smederevke sorta gue blan (gouais blanc) i moldavska stona sorta bele kozje sise. Gue blan se na prostoru Balkana naziva belina, a tu sortu ampelografi nazivaju još i "velikim evropskim švalerom" jer je veliki broj evropskih sorti vinove loze potekao od nje. Takođe, nedavno sprovedeno istraživanje od strane srpskih i španskih stručnjaka pod vođstvom prof. Zapatera je pokazalo da sorte Žilavka i Krkošija imaju zajedničke roditelje. Rumunska sorta Alba Imputotato i sorta Lipolist koja je pre filoksere bila široko prisutna na Balkanu su roditelji sorte Žilavka čime su potvrđeni balkanski koreni ove sorte.

Autohtono je ponovo u modi

Poslednjih godina smo svedoci povećanog interesovanja vinske publike za vina od autohtonih sorti. Vrlo često čujemo žalopojke vinara da nemaju kvalitetan sadni materijal kada su u pitanju autohtone sorte vinove loze sa područja Balkana jer su decenijama bile u zapećku i naučnici se nisu bavili njima. No, svedoci smo da se situacija menja drastično i da su naučni radnici poslednjih godina intenzivno posvećeni radu sa lokalnim sortama. Imamo veliki broj projekata kada je u pitanju vinarstvo Srbije: povratak seduše, veliki projekat identifikovanja DNK profila lokalnih sorti koji su sproveli srpski i španski naučnici pod vođstvom profesora Zapatera, kreiranje sorti dionis i frajla, itd. Nažalost, postoje i drugačiji primeri kad se godine napornog rada na selekciji i stvaranju novih sorti nikada ne realizuju u praksi i komercijalnom vinarstvu. Jedan od takvih primera bi mogla biti i sorta godominka dobijena samooplodnjom smederevke. Sorta pokazuje poboljšane osobine smederevke, naročito ako pričamo o veličini grozda i bobice. Takođe, aromatski profil sorte je kompleksniji jer je u blizini čokota gde je obavljena izolacija cvasti bila sorta muskat otonel. No, sve to nije pomoglo da godominka zaživi u komercijalnim vinogradima i da danas možemo da pijemo vina od godominke.

Novi klonovi smederevke i žilavke

Najnoviji rezultati rada na klonskoj selekciji domaćih sorti vinove loze dolaze nam sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Pre nekoliko dana su zvanično registrovani novi klonovi domaćih sorti smederevka i žilavka. Profesori Nebojša Marković i Zoran Pržić su sproveli obimna višegodišnja ispitivanja novostvorenih klonova sorti smederevka i žilavka na oglednom dobru Poljoprivrednog fakulteta  "Radmilovac" i na odabranim vinogradarskim terenima u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Grčkoj.

Kao rezultat njihovih napora, u registar sorti su upisani 5 novih klonova žilavke (klonovi Tvrdoš, Bazilika, Atanasije, Sara i Dunja) i 4 nova klona sorte smederevka (klonovi Nebojša, Zoran, Ljubica i Slavica). Njihov rad će sigurno uticati da se u budućnosti dobije još bolji kvalitet vina od žilavke i smederevke sa naših prostora, a sami vinari će pri odabiru sortimenta za svoje nove vinograde imati pouzdan sadni materijal u skladu sa svojom komercijalnom strategijom.

 

NAZAD NA KATEGORIJU