Uvek se trudim da pokažem da vino nije piće rezervisano samo za posebne prilike i odabrano društvo, već da i naša svakodnevica može biti lepša i prijatnija ako je oplemenimo čašom dobrog vina...Vino se ne pije samo kada odemo u restoran, već i uz porodičnu večeru u toplini doma, uz prijatno popodne u hladovini stoletnog hrasta u dvorištu, dok sa dragom nam osobom slušamo omiljene pesme... A naravno i kada se u letnje dane okupimo negde pored reke sa društvom da ublažimo vrelinu leta...

Već duže vreme mi se u glavi mota ideja da sa svojim prijateljima organizujem "ŠARDONIZACIJU" - degustaciju vina od sorte šardone kako bismo na jednom mestu spoznali zašto je šardone postao jedna od najpopularnijih sorti u vinogradima širom sveta. Obzirom da je vreme još uvek sunčano i toplo, logičan je izbor da se okupimo negde pored reke, u prirodi.. i taj izbor je pao na gornji špic Ade Međice. Imam sreću što sam okružen divnim ljudima koji su uvek spremni za nove avanture, radoznali i otvoreni prema novim saznanjima, tako da su sa oduševljenjem primili ideju da se zajedno okupimo na Adi Međici i posvetimo jedno popodne njegovom veličanstvu šardoneu... Bez ikakvih pretenzija da od toga napravimo neki elitistički događaj za probranu publiku, želja nam je bila da u opuštenoj atmosferi među prijateljima zajedno naučimo nešto više o šardoneu, a uz to i provedemo prijatan dan zajedno pokraj reke. Za sastavljanje liste vina za degustaciju sam bio zadužen ja...

U 16h smo se svi okupili na savskom keju u Bloku 44 kod čamca koji nas je prevezao do Ade Međice. Pronašli smo odlično mesto gde smo se raspakovali. Meni su bile najveća briga dve stvari: da u rancu ne polomim staklene čaše (koje sam poneo od kuće jer je i to svojevrsna lekcija iz vinske kulture - vino čak ni na plaži ne zaslužuje da ga sipamo u plastične čaše) i da se santa leda koju sam takođe poneo od kuće ne istopi potpuno pre nego što je izručimo u kadicu sa vodom koja će poslužiti da u njoj rashladimo vina. Dakle, uz malo improvizacije, ali smo čak i ovde na Adi Međici obezbedili sve uslove da doživimo na pravi način odabrana vina.

Među nama su većinom ljudi koji vole i poštuju dobra vina, koji se ne opterećuju puno prepoznavanjem aroma, punoćom tela, kiselinama, ali koji umeju da prepoznaju skladno vino koje vredi. Samim pripremama na plaži - vađenjem staklenih čaša, odlaganjem boca u kadicu sa ledom smo privukli pažnju i radoznale poglede ostalih posetilaca, uključujući i nekoliko momaka koji su pijuckali hladno pivo.

Cilj ove degustacije je bio da pokažemo kako od prilično neutralne sorte grožđa šardone nastaju vina sasvim različitog karaktera u zavisnosti od područja na kome se gaji. Takođe, želeo sam da im dam priliku da uporede gde se nalazi šardone iz srpskih vinograda u poređenju sa vinima iz drugih zemalja.

Prvo vino koje smo otvorili je bio šardone iz njegove postojbine - Burgonje, preciznije Šablija (Chablis). Još u 19. veku, vina iz Šablija su rekom dopremana u Pariz gde su stekla ogromnu popularnost. Zahvaljujući sastavu krečnjačkog i glinenog zemljišta u kome se nalaze sitni fosilni ostaci ostriga, vina iz Šablija karakteriše jedinstven mineralni karakter i prepoznatljiv metalni ukus. Za ovu priliku, mi smo otvorili Lamblin & Fils Chablis 2010. Ovo vino je odmah izazvalo pozitivne reakcije, a takođe i iznenađenje kod onih koji su po prvi put u vinu osetili jasnu mineralnost, mada je ovo vino još uvek mlado te je stoga mineralna nota praćena bogatim aromama citrusa. U svakom slučaju, odličan predstavnik mineralnog šardonea koji će nakon još 2-3 godine odležavanja u potpunosti pokazati svoju kompleksnost.

Potom je na red došlo jedno vino koje sam doneo sa festivala vina Vince Balaton 2012. Vinarija Kertesz iz regije Etyek-Buda je ponosna na svoj Kertesz Csaladi Pinceszet Chardonnay 2010 - svetlozelene boje, na nosu se oseća citrus. Odlično uravnotežene kiseline, srednjeg tela - ovo vino podseća na kalifornijski stila vina zrelog voćnog profila. Inače, vredi pomenuti da su se u srednjem veku srpski iseljenici bežeći od turskih osvajača doselili u ove predele i sa sobom doneli kulturu gajenja crvenih sorti vina. Tako je kadarka iz ove regije stekla reputaciju širom Evrope. Danas je Etyek-Buda dominantno regija za bela vina sa 784 hektara pod italijanskim rizlingom i 261 hektarom pod šardoneom.

Iz Mađarske smo krenuli na jug u daljoj potrazi za šardoneom i stigli na Frušku Goru. U Srbiji, kad kažete šardone, većina pomisli na vinariju Kovačević iz Iriga. Kovačević Chardonnay 2011 je naročito opčinio ženski deo našeg društva svojim bogatim aromama dinje, svojom izrazitom aromatičnošću mirisa i kompleksnom punoćom ukusa.

Potom su na scenu stupila dva barikirana šardonea. Iz doline Kazablanke u Čileu nam se predstavio u svojoj raskoši Luis Felipe Edwards Gran Reserva Chardonnay 2011. Ova dolina, udaljena 18km od mora, se odlikuje nešto hladnijom klimom zbog uticaja mora kao i hladnih vetrova sa planina. Stoga nije neobično da mrazevi unište rod pa se vinogradari svake godine trude da nadmudre prirodu kako bi napravili vina iz ove regije. A rezultat te borbe smo sada mogli i da u čaši osetimo. Inače, barikirani šardone je dobijen tako što 15% vina odležava u novim baricima od francuskog hrasta, dok ostatak odležava u korišćenim baricima. Bili smo prijatno iznenađeni elegantnim, kompleksnim aromama citrusa, ananasa i suptilnom notom meda.

Nakon čileanskog barikiranog šardonea, hteli smo da ga uporedimo i sa domaćim šumadincem - barikiranim šardoneom Radovanović Chardonnay Selekcija Barrique 2010 iz Podruma Radovanović (Krnjevo). Ovo vino i nosi naziv Selekcija jer se bira grožđe iz najboljih parcela. Izuzetno ekstraktivno vino, puno i zaokruženo, prijatnih kiselina koje doprinose svežini vina i trajnosti. Na ukusu se prepliću arome zrelog voća, a na mirisu dominira cvetni karakter upotpunjen vanilinskim notama.

I za finale ovog prijatnog popodnevnog druženja smo ostavili Kovačevićev Penušavac (sortni sastav 85% šardone, 15% rajnski rizling) proizveden po tradicionalnoj metodi sa izraženim voćnim aromama i svežom završnicom.

Naravno, da bismo se još više zabavili, organizovali smo i ocenjivanje vina. Želeli smo da na našem malom uzorku proverimo ukus prosečnog srpskog ljubitelja vina i kakva su očekivanja srpskog potrošača vina u pogledu šardonea.

Definitivno, omiljen vino sa ove degustacije je bilo Chablis ( i sada se može polemisati da li je to zaista zbog te mineralne note vina koja ga je izdvojila od ostalih pa je na taj način ostalo urezano u sećanju prisutnih dok su ocenjivali vina, ili je u pitanju samo povlađivanje zvučnim imenima koja već imaju solidnu reputaciju). Drugo i treće mesto su zauzeli barikirani šardonei -  Radovanovićev Chardonnay Selekcija Barrique se odlično pozicionirao na drugom mestu, a odmah za njim i Čileanac. Ovo samo potvrđuje činjenicu da naše tržište voli barikirana vina i da se ta tendencija sa crvenih eto prenela i na bela vina. Takođe, potvrđeno je da "i mi konja za trku imamo" i da neke vinarije iz Srbije bez problema mogu da odmere snagu sa inostranom konkurencijom. U stopu ih prati Kovačevićev Chardonnay koji je svojim naglašenim voćnim karakterom uspeo da se nametne u oštroj konkurenciji vina. Mađarski šardone nije ostavio naročito impresivan utisak ovog puta, tako da je osvojio najmanje poena... A naravno, penušavac iz vinarije Kovačević nismo ocenjivali...



Ovim  putem želim da se zahvalim Aleksandri, Suki, Ivani, Zokiju, Tamari i Anči, a Tamara, Ivana i Anči takođe zaslužuju sve pohvale za sjajne fotografije sa Ade Međice... A onda nam preostaje i da pozovemo vas, da okupite svoje prijatelje, izaberete vina koja volite i prepustite se magiji otkrivanja.... Živeli !

 

 

 

 

NAZAD NA KATEGORIJU