Vijugav put od Kopra nas udaljava sve više od mora tako da imamo priliku da se bliže upoznamo i sa brdovitim kontinentalnim delom Istre koji pripada Sloveniji. Krenuli smo u selo Šmarje. Uroš Bolčina, enolog u vinariji Santomas nas već očekuje u vinariji. Uroš je dobro poznat vinski konsultant na prostoru Balkana. Ostavio je svoj trag u vinskom nasleđu čitave regije od Slovenije i Mađarske pa sve do Srbije. Danas nas dočekuje u vinariji koja je najbliža njegovom domu u Kopru.

Ludvik Nazarij Glavina, vlasnik vinarije Santomas naglašava da tradicija vinarstva u njegovoj porodici seže do 1908. godine kada je njegov predak Ivan Petrušić Glavina počeo proizvodnju grožđa i vina. Ludvik je godinama radio i živeo u Rumuniji, a nakon penzionisanja je odlučio da se vrati u Istru i posveti se vinarstvu i umetnosti. Obilazak vinarije zato i počinjemo od sobe u kojoj se nalazi ogromna zbirka rumunske umetnosti u kojoj se nalaze dela najznačajnijih savremenih rumunskih slikara.

Uroš je započeo svoj rad u vinariji Santomas 2017. godine. Od početka je insistirao beskompromisno da proizvodnja bude zasnovana na principima održive proizvodnje. Ove godine, svih 24 hektara vinograda su stekla sertifikat organske proizvodnje. Što se tiče sortimenta, najznačajniji deo vinograda zauzimaju refošk i malvazija, kao i internacionalne sorte merlo, kaberne sovinjon i sira. Pored vinarstva, gazdinstvo Santomas takođe poseduje 7 hektara maslina od kojih nastaje vrhunsko maslinovo ulje.

Prilazeći vinariji, za trenutak nam se učinilo da ulazimo u srednjovekovnu tvrđavu. Arhitektura vinarije asocira na prošlost slovenske Istre sa kulom sa koje puca pogled na okolna brda pokrivena vinogradima i maslinjacima. U vinogradu radnik žuri da završi posao pre nego što podnevno sunce upeče. U blizini vinarije je kuća u kojoj godinama živi jedna rumunska/moldavska porodica koja brine o vinogradima i maslinjacima.

Svuda okolo je netaknuta priroda, zelenilo, maslinjaci, vinogradi, šume. Vinogradi su ograđeni strujom jer su česte posete divljih životinja. Vinogradi su deo lokalnog ekosistema i Uroš se trudi da ispoštuje prirodnu ravnotežu. Kod Uroša ne važi konvencionalna podela posla tako da vinogradar prati proces proizvodnje grožđa a enolog nastavlja proces od grožđa do vina u boci. Uroš detaljno poznaje sadržaj zemljišta na svakom položaju. Kada je poremećen balans elemenata u zemljištu, potrebno je intervenisati što može da uključuje korišćenje mikroorganizama, sadnju biljaka između redova u vinogradu, dodavanje gvožđa u folijarnoj prihrani na mestima gde je pH vrednost zemljišta visoka a nizak sadržaj gvožđa, tretmane algama. Ekološki i organski pristup u vinogradu zahteva celogodišnje praćenje vinograda u svim fazama rasta. Cilj je preduprediti nastanak problema, a ne lečiti posledice.

Vinograd na padini iznad vinarije se nalazi na nadmorskoj visini od 250 metara. Iako je nedavno padala kiša, možemo otići u vinograd jer su redovi zatravljeni pa nema blata. Među redovima zatičemo i dve maskote vinarije, konje koji slobodno pasu među redovima vinove loze, a ujedno i đubre vinograd. 

Uroš Bolčina je naročito ponosan na rezultate koje ostvaruje sa crvenim vinima u slovenskoj Istri. Dok su Hrvati u svom delu Istre vinski marketing fokusirali na malvaziju, vinska priča slovenačke Istre nije tako jednostavna jer je veći diverzitet sorti i stilova vina. Dok se moderna slovenačka vinska scena etablirala u svetskim okvirima zahvaljujući oranž vinima, kontinentalna Slovenija se može pohvaliti vrhunskim belim vinima, naročito od sovinjon blana i šipona (furminta). Onda je logično da se najtoplija vinska regija Slovenija profiliše kao regija crvenih vina ali ne samo od jedne sorte. Uroš uz osmeh ističe da ne želi da njegova vina budu nabildovana, džemasta, tupa crvena vina vrištećih alkohola kakve možemo videti u nekim regijama. Uroš je veliki poštovalac refoška i u svom radu se trudi da pokaže sve kvalitete ove sorte.

Kad već pričamo o refošku, imamo priliku i da probamo 2 penušavca od ove sorte iz berbe 2020. Spontana fermentacija, dve godine na talogu, urađena malolaktika kod baznog vina.  Moj favorit je nedegoržirana verzija Brut Nature koja je provela 2 meseca duže na talogu. Više puterastih, kremastih nota, aroma ribizle, šipurka, jagode, cveta pomorandže. Izraženije kiseline mu daju više svežine i ujedno dopunjuju kremastu impresiju. 91/100

Imamo priliku i da probamo roze iz 2021. godine (sortni sastav: refošk, merlo, kaberne sovinjon). Uroš dodaje da je to vino koje se najviše prodaje direktno u vinariji i prilikom organizacije dešavanja, prijema, svadbi, itd. Međutim, namerno je želeo da napravi vino tamnije boje, poput tradicionalnih šilera na prostoru bivše Austrougarske. Na nepcima, prava voćna bomba, bogate intenzivne arome jagode, maline, zaokružene kiseline. 87/100

Santomas Refošk 2020 - Vino od grožđa koje dolazi sa 4 parcele, odležavalo godinu dana u korišćenim hrastovim sudovima. Lokacija za vinograd refoška je pažljivo birana jer ovoj sorti ne pogoduje intenzivno direktno sunce tokom dana jer onda nastaju ožegotine. Uroš želi da naglasi svežinu i voćnost refoška. Obilje zrelog crvenog voća, ribizle, borovnice, kupine, cvetne note. Sočna, zaokružena impresija na nepcima, vibrantne kiseline. 93/100

Zatim imamo priliku da probamo i kaberne sovinjon. Santomas Cabernet Sauvignon 2020 mi je ostavio manje ubedljiv utisak nego refošk iz iste godine. Sortnost je prisutna ali voćnost ostavlja dozu nezrelosti, borovnica, crna ribizla, crno voće, lovor, zelena paprika. Suv trag u završnici. 88/100

Santomas Cabernet Sauvignon 2021 definitivno se pokazuje bolje u čaši uprkos mladosti. Izražajno, zreli tanini, tipičnost. Svežina i voćnost u skladu. 89/100

Antonius Cabernet Sauvignon 2014 je odležavao 2 godine u novom hrastu. Gusto, koncentrovano, odlične kiseline, očuvana sortnost. Crno voće, kupina, šljiva, tamna čokolada, kafa, smokva, sladić, list duvana. Vino potentno, bogato. 90/100

Antonius Cabernet Sauvignon 2020 ima sve što očekujemo od dobrog kabernea. Tipičnost, kompleksnost, a ipak elegantna i sofisticirana ekspresija. Dosta začinskih nota, slatki začini, vanila, kupina, crna ribizla, sveža šljiva. Duga sočna završnica. 91/100

Santomas Syrah 2019 je odležavao 15 meseci u korišćenim drvenim sudovima. Karakterno vino, kompleksno, bogato. Crno šumsko voće, crna ribizla, biber, začinske note. Odlične kiseline. 90/100

Mezzo Forte 2019 (sortni sastav: refošk, syrah, merlot, cabernet sauvignon). Vino je odležavalo 15 meseci u korišćenim drvenim sudovima. Kompleksno vino, čvrsta struktura. Obilje aroma crne čokolade, crne ribizle, kupine, suve šljive, diskretna cvetna nota ljubičice, u završnici trag aroma pečurke, list oraha. 91/100

Potom na red stiže premium linija refoška pod etiketom Antonius. Uporedno probamo vina Antonius refošk iz berbi 2016 i 2017. Bolji utisak što se tiče strukture mi ostavlja vino iz berbe 2017.  Tanini još uvek iskaču ali će ih još neko vreme provedeno u boci smiriti. Zajedno sa kompleksnim aromatskim profilom koji sažima crno bobičavo voće, smokvu, kožu, vanilu, vino ipak ostavlja elegantniju impresiju nego Antonius refošk iz berbe 2016. 92/100

Degustaciju završavamo sa Santomas Grande Cuvée Certeze 2015. Sortni sastav: refošk, syrah. Vino čvrste strukture, monolitno, moćni tanini, intenzitet i na nepcima i u aromatskom profilu. 90/100

NAZAD NA KATEGORIJU