Udruženje vinara Fruške gore je 7. februara okupilo na jednom mestu vinare sremskog rejona, stručnjake iz poljoprivredne stručne službe i Ministarstva poljoprivrede i naučne radnike sa Instituta za pesticide i zaštitu životne sredine. Zajednički zadatak: brza reakcija u cilju sprečavanja širenja zlatastog žutila (FD) u fruškogorskim vinogradima.

Trenutna situacija u Vojvodini

Milena Petrov iz PSS Novi Sad je predstavila rezultate terenskih istraživanja i uzorkovanja na teritoriji Vojvodine obavljene tokom 2017. i 2018. godine. Tokom poslednje dve godine, Poljoprivredne stručne službe su sprovodile karantinski nadzor na teritoriji Vojvodine i pregledale skoro 2.500 hektara vinograda i prikupile 650 uzoraka vinove loze kod kojih je postojala sumnja da su oboleli od zlatastog žutila (flavescens doree). Od tog broja, 250 uzoraka je bilo pozitivno na prisustvo zlatastog žutila. Vinogradarski rejoni sa najvećom zastupljenošću pozitivnih uzoraka su sremski, potiski i rejon Telečka. Tokom 2018. godine, zabeleženo je dalje pogoršanje situacije na teritoriji Telečke visoravni. Situacija je alarmantna na teritoriji opština Senta, Ruma i Novi Sad.

U sremskom rejonu je u 2018. godini pregledano ukupno 702 ha vinograda (ukupne površine vinograda u sremskom rejonu: 2.798 ha). Među 149 prikupljenih uzoraka kod kojih su postojali simptomi oboljenja, detektovano je 69 pozitivnih na zlatasto žutilo (blizu 50%). Zanimljivo je da je tokom istraživanja uzorkovan i veliki napušteni Navipov vinograd površine 67 ha na teritoriji Petrovaradina. Očekivalo se da će on biti znatno ugrožen, no od 3 uzeta uzorka, nijedan nije bio pozitivan na zlatasto žutilo. U vinogradu nije primećena ni cikada Scaphoideus Titanus koja je prenosilac patogena, te s toga nije bilo ni obolelih čokota. S druge strane, situacija je alarmantna kod petrovaradinskih vikendaša koji u dvorištu vikendice obično gaje par stotina čokota za domaću upotrebu. Svi uzorci uzeti iz takvih zasada su bili zaraženi.

Ugroženo područje je takođe atar Sremskih Karlovaca. Istraživanje je vršeno na potezima Matej, Banstol, Becke i Čeret. Pregledano je ukupno 74 ha vinograda (15 parcela). Od 8 uzoraka kod kojih je postojala sumnja na zlatasto žutilo, 5 su bili pozitivni.

Na Fruškoj gori, najviše pogođena područja su Irig, Maradik i Čortanovci. Ugrožena područja kod kojih je neophodno reagovati su Sremski Karlovci, Ruma i Slankamen. Potrebno je istaći i da je u ataru Čerevića i Ležimira registrovano malo pozitivnih uzoraka na zlatasto žutilo, sa izuzetkom nekolicine malih proizvođača. To pokazuje da tamošnji vinogradari (naročito oni koji obrađuju veće površine pod vinogradima) adekvatno sprovode zaštitne mere te drže situaciju pod kontrolom.

Istraživanje je takođe pokazalo da nisu sve sorte vinove loze podjednako podložne oboljevanju od zlatastog žutila. Najosetljivije sorte su slankamenka (plovdina), šardone i grašac.

Takođe, istraživanje je pokazalo da je okolina Vršca jedini deo Vojvodine u kom do sada nije zabeleženo prisustvo zlatastog žutila i cikade Scaphoideus Titanus.

Mere zaštite

Osnovne mere zaštite koje vinogradari treba da primenjuju su:

- suzbijanje insekticidima prenosioca – cikade Scaphoideus Titanus

- krčenje i spaljivanje obolelih čokota

- sadnja novog zdravog sadnog materijala

-izbegavanje sadnje sorti koje su osetljive na zlatasto žutilo u ugroženim područjima

Prevencija:

- redovno pratiti situaciju u vinogradu i obeležavati sumnjive čokote

-redovno pratiti prisustvo cikade Scaphoideus Titanus uz pomoć žutih traka

- uništavanje sumnjivih čokota

Dopunske mere:

- uništavanje napuštenih vinograda u okolini zasada

- suzbijanje korova

-suzbijanje divlje loze i pasiflore

U suštini, najveći rizik preti od hobi vinograda lokalnih vikendaša, zapuštenih vinograda i divlje loze. Stoga pri sadnji novih vinograda na Fruškoj gori, treba obavezno prekontrolisati neposrednu okolinu kako bi se utvrdilo da li postoje zapušteni vinogradi ili divlja loza.

Upoznajmo zlatasto žutilo

Bojan Duduk sa Instituta za pesticide i zaštitu životne sredine je pojasnio da je fitoplazma mikroorganizam koji naseljava sprovodne sudove biljaka i insekte prenosioce. Važno je napomenuti da jedan zaražen lastar obično znači da je cela biljka zaražena iako to nije vidljivo. Nažalost, tačna dijagnoza i prisustvo fitoplazme se može utvrditi jedino u laboratoriji. Simptomi svih fitoplazmoza su slični: crvenilo lišća, listovi se uvijaju nadole, zadebljaju i krckaju (suše se). Obzirom da mogu postojati i drugi razlozi zašto lišće vinove loze postaje crveno, bitno je prepoznati simptome fitoplazme – a to je najbolje na samom početku jer je tad crvenilo lista oivičeno lisnim nervima. Kod belih sorti vinove loze, dolazi do žutila lista. Ostali simptomi do kojih dolazi su nedostatak odrvenjavanja lastara, sušenje cvasti, sušenje i potamnjivanje šepurine i bobica, dok bobica na ukusu postaje gorka.

Insekt cikada Scaphoideus Titanus je u Evropu stigla iz SAD sa pošiljkom podloga i njegovo prisustvo je prvo registrovano u Francuskoj. Tokom 1980-tih, taj insekt je po prvi put registrovan i na teritoriji bivše Jugoslavije, u Sloveniji.

Zlatasto žutilo se širi prenošenjem putem insekta prenosioca i zaraženim sadnim materijalom. Ne širi se orezivanjem, vetrom, vodom ili preko zemljišta.

Trenutno je jedini mogući način borbe protiv zlatastog žutila suzbijanje insekta prenosioca! U tu svrhu se sprovodi prskanje insekticidima u dva termina tokom juna. U toku jedne godine, broj obolelih čokota može da se poveća u vinogradu do 7 puta. Treba znati da se rezultat prskanja vidi tek naredne godine. Borba protiv zlatastog žutila zahteva složne aktivnosti jer pojedinačni pokušaji ne daju rezultate. Cilj je da se postigne kritična masa, da u čitavoj okolini bude tretiran dovoljan broj vinograda kako bi se limitiralo što više širenje insekta po okolini i prelazak iz jednog vinograda u drugi.

Zlatasto žutilo u Srbiji

Oboljenje je prvi put u Srbiji registrovano 2000. godine u Župi aleksandrovačkoj.  Već 2002-2003. godine, situacija na području Župe je bila gora nego što je to danas slučaj na Fruškoj gori. Sprovedena je radikalna akcija suzbijanja oboljenja u saradnji Ministarstva poljoprivrede, opštine Aleksandrovac i lokalnih vinara koja je dala odlične rezultate, tako da je danas situacija u Župi neuporedivo bolja i predstavlja svetao primer uspešne borbe protiv zlatastog žutila. Ministarstvo i opština Aleksandrovac su davali subvencije za krčenje napuštenih vinograda bez poznatog vlasnika. Vinari su sprovodili propisane mere prskanja, a na snazi je određeno vreme bila i zabrana podizanja novih vinograda. S druge strane, teritoriju Niša i Svrljiga možemo uzeti kao loš primer. Loša organizovanost lokalnih vinara, loša ekonomska situacija, vinogradi u kojima je dosta zastupljena sorta plovdina, politikanstvo su svi doprineli da borba protiv zlatastog žutila ne da planirane efekte.

Zlatasto žutilo se otprilike u isto vreme (2007. godine) pojavilo na području Fruške gore i Negotinske krajine. Više od deset godina kasnije, na Fruškoj gori su tek sada ozbiljno shvatili pretnju od ovog oboljenja i Udruženje vinara Fruške gore preduzima korake da se obuzda dalja progresija oboljenja. S druge strane, vinari Negotinske krajine su pravovremeno odreagovali, a u prilog im je išla i činjenica da na teritoriji Negotinske krajine je bio znatno veći procenat novih zasada u odnosu na zapuštene, tako da su iz godine u godinu uspeli da srede situaciju na svom terenu i danas Negotin nema velikih problema sa epidemijom zlatastog žutila.

Epidemija zlatastog žutila nije dobra vest za vinare koji praktikuju organske principe proizvodnje jer je prskanje insekticidima jedini način borbe da se oboljenje obuzda. Stoga se postavlja pitanje šta raditi sa organskim vinogradima u zaraženim područjima. Stručnjaci savetuju da se u slučaju novih zasada organskih vinograda, biraju za sadnju rejoni u kojima je epidemija zlatastog žutila pod kontrolom. Tek kada se epidemija na Fruškoj gori bude dovela pod kontrolu, tek onda treba pristupiti sadnji novih organskih vinograda. Takođe, u prednosti su vinari koji praktikuju organsku proizvodnju na starim čokotima jer se pokazalo da se stari vinogradi teže zaraze nego mlade biljke. Takođe, preporuka je da treba birati sorte koje su otpornije na zlatasto žutilo.

Kod postojećih vinograda, treba što više izolovati vinograd, naročito ako u neposrednoj okolini postoje zapušteni vinogradi, divlja loza i slični potencijalni izvori zaraze koje treba iskrčiti. Zlatasto žutilo je karantinska i epidemijska bolest i u slučaju da se na nivou države proglasi hitna mera sprečavanja širenja bolesti u određenoj regiji, onda postoji zakonska obaveza da se vinogradi prskaju predviđenim insekticidima. Slični postupci se sprovode i u drugim državama bivše Jugoslavije. I uvek je akcenat na složnoj akciji, gde svi zajedno treba da se udruže na borbi protiv ekspanzije zlatastog žutila: ministarstvo, stručnjaci sa naučnih institucija, lokalna vlast i vinari.

(08.02.2019.)

NAZAD NA KATEGORIJU