Grad Niš je smešten u prostranoj dolini na ušću reke Nišave u Južnu Moravu. Kroz istoriju je bio poznat kao „kapija istoka i zapada“ kroz koju su prolazili putevi iz Evrope ka istoku prema Carigradu i dalje. Niš je najveću slavu stekao zahvaljujući činjenici da se Rimski car Konstantin Veliki rodio u Nišu (tadašnjem Naisusu) 274. godine nove ere. Konstantina je istorija zapamtila kao rimskog vladara koji je Milanskim ediktom 313.godine priznao hrišćanstvo za zvaničnu religiju Rimskog carstva.

Niš je svoju istorijsku ulogu imao i u I Svetskom ratu. Pod pretnjom okupacije od strane Austro-Ugarske, srpska vlada je 25.jula 1914.godine naredila evakuaciju Beograda i premestila vladu u Niš koji je tako postao „ratna prestonica Srbije“. Samo par dana kasnije, u Niš je stigao i telegram kojim je Austro-Ugarska objavila rat Srbiji. Od oktobra 1915. godine do oktobra 1918.godine, Niš je bio pod okupacijom nemačkih, austrijskih i bugarskih trupa da bi napokon dočekao slobodu zahvaljujući srpskim i francuskim vojnicima pod komandom vojvode Petra Bojovića.

Istorija grada Niša je istorija ljudi koji su vekovima u njemu živeli. I verovatno se već pitate kakve veze ovo ima sa vinom. I te kako ima. Odlazak na jug Srbije u Župu je bio prilika da ujedno svratim i do Niša i da otkrijem neke od skrivenih bisera ovog grada koji će tek u narednom periodu dobiti mesto koje zaslužuju. Biće ovo vikend ispunjen vinom, prokupcem, Župom, južnjačkom gostoljubivošću, prirodnim lepotama, avanturom... Ukratko, vikend tanina i adrenalina. Kakva kombinacija! Nešto što ni najiskusniji somelijer ne bi lako upario..

Jutarnja gužva na ulicama Niša me je dočekala i razbudila... Pre nego što smo krenuli ka Cerju, rešio sam da prvo doručkujem... A naravno, pravi niški doručak ima dve varijante: niški burek ili mekike... Prvi zapis o bureku u Nišu datira iz 1498. godine, kada ga je pripremao niški buregdžija, turski majstor Mehmet Oglu, koji ga je pravio po propisima koji su važili na teritoriji čitavog otomanskog carstva. Opredelio sam se ipak za mekike, jer nigde one nisu tako meke i ukusne kao u Nišu... Recept je isti, a u zavisnosti od mesta u Srbiji gde se prave, mekike se zovu i langušice, languš, mekice ili heljdike ako su od heljdinog brašna...

Usledila je kratka vožnja u organizaciji domaćina Turističke organizacije Niša do sela Cerje i potom do pitome uvale u kojoj se nalazi Cerjanska pećina, jedna od najdužih pećina u Srbiji čija do sada istražena dužina podzemnih hodnika iznosi više od 6km. Ta pećina polako izlazi iz anonimnosti i postaje nova destinacija za avanturstički turizam... Dakle, ako želite da kombinujete hedonističko iskustvo u vinima i gastronomiji južne Srbije sa avanturom i navalom adrenalina, ovo bi mogla biti sledeća destinacija i za vas.

Cerjanska pećina je hidrološki aktivna, kroz nju protiče podzemna reka tako da se u nju ulazi sa vodonepropusnom opremom... U zavisnosti od sezone, nivo vode kroz koju ćete prolaziti varira od nivoa članaka do nivoa struka. A onda će se pred vama otvoriti potpuno nov svet, nalik najlepšim pejzažima iz filma "Gospodar prstenova"... Podzemni kanjoni, vodopadi, rečni meandri, prolazi koji se na pojedinim mestima sužavaju do 50cm... a iz mraka se pri svetlosti lampi pojavljuju draperije pećinskog nakita, stalaktiti i stalagmiti, heliktiti. Zajedno sa speleo-vodičima smo obišli 2km pećine... Zaista neverovatan doživljaj skrivene Srbije... a domaćini su nas nakon 4 sata provedena u pećini  prijatno iznenadili sa domaćim pasuljom iz kotlića...

Potom sam otišao do Crkve Svetog Pantelejmona u Nišu. Prilikom svake posete ovom gradu, obavezno svratim i da obiđem kalem Stare Trte – najstarijeg primerka vinove loze na svetu starog preko 400 godina, a koji se nalazi u Mariboru, u Sloveniji. U martu 2012. godine, grad Maribor je poklonio gradu Nišu izdanak ove vinove loze, i kao što se može videti na fotografijama, niško podneblje izuzetno prija lozi. To je verovatno i jedini primerak žametovke u Srbiji.

 

Što se tiče vinarstva, još uvek čekamo da se iz velikog broja individualnih proizvođača vina u niškom kraju pojavi neka vinarija koja će na ozbiljniji način se posvetiti potencijalima niškog vinogorja. Vina se ovde još uvek prave tradicionalno, te ih karakteriše rustičan karakter, grubi tanini, velike varijacije u kvalitetu od godine do godine, nevešto korišćenje buradi. Investicije u modernu tehnologiju još nisu stigle u niške podrume. Tradicionalno, okolina Niša je područje pogodno za crne sorte grožđa. A ako poželite da popijete neko crveno vino iz niškog kraja, najčešće će vam izneti crveno polusuvo ili poluslatko vino. Vinarska sela su Donji Matejevac, Sićevo... Istorije ne nedostaje u njima: u Sićevu je 1904. godine osnovana zemljoradnička zadruga koja je bila zaslužna za širenje novih površina pod vinogradima, izgradnju velikog vinskog podruma i širenje savremenih vinogradarskih i vinarskih znanja i praksi. Samo u Donjem Matejevcu je pre Drugog svetskog rata postojalo oko 1000 privatnih vinskih podruma. Međutim, problem ovog kraja je kontinuitet tradicije jer je posle Drugog svetskog rata razvoj društvenih vinarija i kombinata zaustavio porodične tradicije. Iz perioda nakon Drugog svetskog rata datira i onaj vic u kojem otac na samrti otkriva sinu tajnu – vino može da se pravi i od groždja ( aluzija na šećerušu, isporučivanu umesto vina, nekada, iz ovog kraja).

Ovogodišnji rod grožđa u niškom vinogorju je prilično loš. Vremenski uslovi nisu bili naklonjeni lokalnim vinogradarima. Obzirom da je čitava godina obilovala kišnim padavinama, grožđe nije imalo priliku da prikupi dovoljno šećera. Prinos je skoro prepolovljen, a obzirom da i u vreme berbe vinogradari imaju muke sa botritisom, po svoj prilici iz berbe 2014 nećemo piti vrhunska vina. Ove godine najbolje su prošli oni vinogradi u kojima je prostor između redova zatravljen, pa su vinogradari mogli odmah posle kiše da mehanizacijom uđu u vinograd, isprskaju ih i tako zaštite od bolesti. Vinogradari iz sela Trnave su pritom još gore prošli jer je njihove zasade desetkovao i grad.

Što se tiče vinske kulture u Nišu, situacija se poslednjih godina znatno izmenila. Sve je počelo od situacije da grad te veličine nije imao nijednu specijalizovanu prodavnicu vina i da su se održavali festivali i sajmovi vina na koje su posetioci donosili svoje čaše od kuće ili tražili da kupe crno slađe vino do 150 dinara za bocu. Međutim, u poslednjih nekoliko godina je primetno da se i u Nišu formirala vinska publika koja ceni dobra vina, poznaje vina i pije dobra vina. Zato često čujem komentare vinara da su zadovoljni razvojem situacije u Nišu i da lokalne vinske manifestacije okupljaju sve više ljubitelja vina. Već nekoliko godina u Nišu se u vreme letnjeg festivala glumačkih ostvarenja održava u niškoj tvrđavi i sajam vina „WINE AND FINE FAIR“koji je odgajio zavidnu vinsku publiku koja ceni kvalitetna domaća vina...

Poseta jugu Srbije se nastavila u Župi, vinskoj regiji kojoj se rado vraćam.Ovog puta, povod je Župska berba, koja se ove godine održava 51. put. Naime, još od 1963.godine, Župu naprosto preplave svakog septembra turisti, vinari, vinogradari, ljubitelji vina i ostali zainteresovani da proslave početak berbe. Tokom trajanja ove manifestacije, gradskom fontanom teče vino umesto vode, a u Vinskoj ulici vinari i vinogradari ovog kraja izlažu svoje proizvode.

 

 

Ukoliko još uvek ne poznajete ovu vinsku regiju, zastanite prvo na trenutak kako biste se bliže upoznali sa elementima koji činu ovu vinsku regiju Srbije posebnom.

http://www.vinopedia.rs/?p=3319

A ako ste već stigli u Župu, nezaobilazni deo Župske berbe je i obilazak neke od lokalnih vinarija kako biste na licu mesta otkrili tajnu pravljenja vina od lokalnih sorti tamjanike i prokupca. Dobar izbor će uvek biti Prokupac iz vinarija Ivanović, Budimir, Braća Rajković, Čokot, Botunjac... Do skora je prokupac pratila reputacija vina sa naglašenim taninima, poput tanata i ksinomavra. Međutim, moderni prokupac i te kako poseduje dopadljivost - tanini su prisutni ali mekani, ukroćeni, prijatni tako da župski ponos nema teškoće da pronađe svoj put do domaćih i inostranih ljubitelja vina. Uz upotrebu moderne tehnologije, prokupac je pronašao svoj moderan izraz a pri tom i jasno definisao svoju poziciju na vinskoj sceni Srbije.

NAZAD NA KATEGORIJU