Aktuelno

Aktuelno / 06/20/2014 / 1129

RAZGOVOR SA..... JO AHEARNE MW

Jo Ahearne MW

Na prvoj Wine Identity konferenciji u Beogradu jedan od istaknutih gostiju je bila i Jo Ahearne, enolog, konsultant, predavač i nosilac titule Master of Wine iz Velike Britanije. Tokom njenog prvog boravka u Beogradu i Srbiji, razgovarali smo sa njom na temu vinskog identiteta.

  • U Beogradu si učestvovala na konferenciji Wine Identity 2014... Master of Wine Simpozijum u Firenci je takođe razmatrao pitanje identiteta i inovacija... Izgleda da je u današnjem vinskom svetu pitanje identiteta postalo prilično važno... Verovatno zato što danas imamo priliku da pijemo toliko vina iz Čilea, Australije, čak i Španije i istočne Evrope koja su osvojila po 90 poena, a opet su sva tako slična - džemasta, voćna, od zrelog grožđa koje se kasnije bere, iz novih barika, iako su od različitih sorti i iz različitih vinskih oblasti. Postoji li način da izbegnemo ovu "globalizaciju" ukusa?

Smatram da u svemu što percipiramo u negativnom svetlu postoji i nešto pozitivno. Da budem slikovita, svi mi verujemo da je trava uvek zelenija u drugom dvorištu. U prošlosti koncept fiziološke zrelosti grožđa nije ni uziman u obzir. Bilo je uobičajeno da se grožđe bere kada dostigne X briksa ili "pre nego što nastupi lovna sezona". Tada je bilo u izobilju zelenih tanina i tankih vina na tržištu. Na neki način, "globalizacija" se pokazala da i nije tako loša kada su Evropljani počeli da se susreću sa zrelijim profilima ukusa iz Novog Sveta, te su se okrenuli svojim vinogradima da bi videli koje još profile ukusa mogu da dobiju. Ali, naravno, ekstremno niski prinosi, preterana ekstraktivnost i preterana upotreba buradi brišu granice regija pa čak i karakteristike sorti grožđa. No (neki ljudi će me ubiti jer ovo izgovaram), postoji takođe element tih nejasnih granica i kod prirodnih vina. Ovo ne znači da ja ne volim takva vina, već samo hoću da kažem da ja više volim da pijem vina koja pokazuju svoj sortni karakter.

Dopada mi se širina i bogatstvo vinskih stilova koji su nam danas dostupni. Ako više volite velika, punija vina sa naglašenijom upotrebom drveta, imate ih u ponudi; ukoliko preferirate manje ekstraktivna, elegantnija vina, i njih možete lako naći, a ako ste ljubitelj prirodnih vina, i njih je danas lakše nego ikada pronaći. Svojim novcem, vi kupujete ili ne kupujete vina sa određenim stilovima koji vam se dopadaju i zaista je uzbudljivo što ne morate da odaberete samo jedan stil vina.

  • Kako napraviti dobro vino? Gde je ta tanka linija između vina kao industrijskog proizvoda i umetničkog dela?

Kao nekadašnjeg tvorca Jacobs Creek vina koji je takođe radio sa nagrađivanim malim butik vinarijama,a  i sa velikim vinskim zadrugama, pomalo me nervira koncept "industrijalizovanih" vina. Iz moje sopstvene perspektive, u radu sa velikim vinarijama sam u proizvodnom procesu dodavala samo kvasce, čips, sumpor i kiseline. Kod belih vina, dodaju se još bentonit i pektolitički enzimi. Grožđe je poljoprivredna kultura bez obzira na broj boca vina koja se od njega prave. Postoji  veliki broj vina koja se rade u malim količinama a u kojima se sistemom reverzne osmoze smanjuje alkohol - pa zar i to nije "industrijski proces"? Ima mnogo vina na tržištu koja se prave u malim količinama a koja nisu ni blizu nekog umetničkog dela.

Kada se bavite vinima (profesionalno ili iz zadovoljstva), može se desiti da steknete iskrivljen pogled na ulogu vina u našoj svakodnevici. Ono je tu da bi se osećali bolje/srećnije, da bi ga podelili sa prijateljima dok razgovaramo i (nadam se) smejemo, da poboljša doživljaj hrane koju jedemo. Ali na kraju krajeva, to je piće - divno, fascinantno i (bar iz mog iskustva) služi da ulepša život, ali je i dalje vrsta pića.

Kada sam bila na Simpozijumu u Firenci, tokom diskusije je prikazana slika putokaza koji je u jednom smeru pokazivao kvalitet, a u suprotnom kvantitet. To me je poprilično uzrujalo. Svakako da postoje neka vina iz osnovne linije koja su zaista užasna, ali takva vina pronadju svoje potrošače koji su verovatno srećni i zadovoljni sa njima dok ih piju. Ne može svako da sebi priušti vrhunska vina, pa ko nam daje pravo da kažemo da "industrijska" vina treba da prestanu da postoje ili da osuđujemo ljude koji piju takva vina? Ni ja sama ne mogu da priuštim stalno vrhunska vina, a ima dosta vina koja se proizvode u profesionalno i stručno vođenim velikim vinarijama koja pijem dok ne legne plata!

  • Zbog mladih vinograda, istočna Evropa kao celina još uvek proizvodi vina sa pečatom enologa umesto vina sa pečatom podneblja (uz neke časne izuzetke). Da li je takva situacija i na razvijenim vinskim tržištima da su enolozi prave zvezde u vinskom svetu a vinarije koriste enologe da bi reklamirale svoja vina?

Pa, mislim da je pokušaj Michel Rolland-a da postane zvezda uspeo i pretpostavljam da SVE vinarije koje njega angažuju kao konsultanta koriste njegovo ime da bi reklamirale svoja vina. Postoje enolozi koji prave fantastična vina ali ne žele da idu okolo i pričaju ljudima o tome, pa je mogućnost da njih koristite za "reklamiranje" vina ograničena. Čini mi se da ima ljudi kojima je lako da pričaju o svojim vinima i onih kojima je teže da to rade. Ovo nije kritika ni jedne od tih grupa. Ima li više "zvezda" enologa u Novom svetu ili u Starom? Mislim da bi bila potrebna statistička analiza da se dođe do tačnog odgovora.

Pre mi se čini da se neke vinske regije smatraju zvezdama nego što bih rekla da je to slučaj sa enolozima. Zato je reklamiranje vina iz tih regija lakše dok se neke druge regije posmatraju u manje glamuroznom svetlu. Uzmite kao primer regiju Emilia Romagna. Ljudi uglavnom misle da je lambrusko bleda, dosadna šećerna vodica sa mehurićima, pa ga često potcenjuju. Međutim, PRAVI lambrusko je najdivnije, živahno vino. Svi Priorat smatraju regijom neverovatnog kvaliteta (samo jedna od regija koje bih ovde mogla da pomenem, pa nema ljutnje) ali neka od tamošnjih vina naprosto ne odgovaraju takvom imidžu. Isto važi i za Šampanju, Bordo, Rijohu, Kjanti... Mogla bih ovde još da nabrajam. Ova vina dolaze iz regija koje bi trebale da imaju terroir ali u mnogim vinima se to ne oseća. Možda bi više "zvezda" enologa učinili da vina iz ovih regija budu bolja? Ili možda samo bolji enolozi postaju zvezde...

Sve se svodi na razumevanje grožđa sa kojim radite, a ne da pokušavate da od grožđa dobijete više nego što ono može da pruži.

  • Da li je sazreo trenutak za vina iz ovog dela Evrope da izrone na globalnoj vinskoj sceni?

Mislim da u Velikoj Britaniji postoji veliko interesovanje za pronalaženje "novih" regija i sorti, a Balkan se svojim vinima uklapa u tu potragu.

  • Po tvom mišljenju, gde i kako treba pozicionirati srpsku vinsku scenu?

To je suštinsko pitanje!

Kao što sam rekla na seminaru -  'budite pažljivi sa svojim željama'. Imate živu vinsku scenu na lokalu i vaša najpoznatija vina drže visoke cene. Ona nisu poznata na internacionalnom nivou pa bi bilo teško da zadrže tu cenu. Svako vino danas trpi konkurenciju, ne samo od sličnih vina koja se prave u neposrednom okruženju, već od vina koja dolaze iz celog sveta. Za potrošača, to je još jedna pozitivna odlika koncepta globalizacije.

U Velikoj Britaniji ne morate da tražite pojedinačnog distributera koji prodaje vina pa da možete da kupite vino iz 90% vinskih zemalja iz celog sveta. Nekada su male lokalne radnje u kojima su se prodavale cigarete, pivo, žestoka pića i vino u ponudi imale vina iz samo nekolicine regija. Očigledno, pravi distributeri prodaju vina sa mnogo više identiteta, ali ne živi svako u blizini distributera i nije svako toliko agilan (ili ekonomski likvidan) da može da obavlja kupovinu vina preko interneta.
 
Reći da je najbolje da se jedna država pozicionira u jednom segmentu je preterano uprošćavanje. Različita vina ostvaruju dobre prodajne rezultate u različitim segmentima. Za prave količine, treba da budete svesni cena koje kupci vina iz Velike Britanije dobijaju u Španiji. No, neke skromnije količine bi mogli kupiti supermarketi koji su zainteresovani za nove vinske regije i manje količine za restorane i nezavisne distributere koji mogu kroz direktne kontakte da prodaju vina.
 
wine identity
  • Koja je tvoja poruka za srpske vinare?

Suština je balans i to važi za svako vino napravljeno od svake sorte i iz svake regije.Budite svesni internacionalnih stilova i trendova kod internacionalnih sorti. Budite ponosni na autohtone sorte i od njih pravite vina sa karakterom kako biste zainteresovali individualne vinske trgovce ili obuzdajte u vinima od njih sve što može biti suvišno (tu mislim na strukturu i količinu fenolnih jedinjenja) ukoliko želite da prodajete vino u velikim količinama. Ukoliko vino deluje suviše zastrašujuće, teško da će kupac rizikovati da kupi veliku količinu vina koje se potrošačima možda neće dopasti.

vina
  • Koja je bolja startna pozicija za vinsku zemlju u usponu sa ambicijom da igra tržišnu utakmicu na svetskom vinskom tržištu: da nema nikakvu reputaciju ili da ima negativnu reputaciju?? Uzmimo na primer Bugarsku koja je u prošlosti imala reputaciju za masovnu proizvodnju jeftinog nisko-kvalitetnog vina, ili Srbiju koja se praktično suočava sa situacijom da stranci čak i ne znaju da se ovde vino proizvodi uprkos dugoj vinarskoj tradiciji.
Ponekad je pozitivna stvar što činjenica da neka država proizvodi vino deluje iznenađujuće. Na taj način ljudi mogu da se "hvale" svojim "otkrićem" a ne moraju da ubeđuju prijatelje da nije u pitanju preterana štedljivost i kupljeno vino iz "manje vrednog" vinskog regiona. Početkom 90-tih godina dvadesetog veka, bilo je vrlo teško ubediti britanske kupce da daju 7 funti za jednu bocu australijskog širaza. Ta ista vina se danas prodaju u ograničenim količinama. Znam da Australija nije nepoznata u Britaniji kao vinska zemlja ali u početku niko nije ozbiljno shvatao njihova vina.
  • Imala si jedinstvenu priliku da prisustvuješ vertikalnoj degustaciji prokupca (2003-2012) iz vinarije Ivanović, uključujući tu i poslednje boce vina iz berbi 2003. i 2004. Šta misliš o toj degustaciji? Takođe, u pogledu potencijala za odležavanje obzirom da je do sada većina izvora navodila da vina od sorte prokupac mogu da odležavaju 4-5 godina...
To je bila fenomenalna prilika. Stalno se provlačila priča kako su kod prokupca tanini grubi i bila sam pripremljena za "bolno iskustvo" u tom pogledu, ali toga uopšte nije bilo. Svakako, tanini su prisutni ali nisu uopšte grubi. Vina su pokazala tu predivnu notu ljubičice i laganije telo nego što sam očekivala. U vinima postoje elementi one napetosti između cvetnog karaktera i taninske strukture kao što je to slučaj kod nebiola.A što se tiče potencijala za odležavanje od 5 godina, to ne važi za prokupce koje sam ja probala. Svakako je berba 2003. bila u padu, ali to je više posledica godine, jer je berba 2004. još uvek neverovatno mlada i sveža. Kao i uvek, to ponajviše zavisi od vinograda i vinara.
 
Think Globally,Act Locally
  • Kao nosilac titule Master of Wine, imala si priliku da probaš brojna uzbudljiva vina iz celog sveta... Kao konsultant i enolog, takođe si pravila vina. Koje vino je ostavilo naročit trag u tvom životu?
Uf, spisak je beskrajan. Prvi put kad sam probala vino iz Burgundije - moj otac i stric su kupili bocu od 500ml u restoranu u Francuskoj i mi smo je podelili sa svim rođacima (svako je dobio po otprilike 5 ml!!!). Zatim moje prvo "skupo" australijsko vino koje sam kupila kada sam radila za Oddbins - Charles Melton-ov širaz. Pa prvo vino koje sam pomagala da se napravi u toj istoj vinariji Charles Melton u dolini Barossa (moje prvo zaposlenje kao enolog), prva kupaža Jacobs Creek koju sam napravila, pa prvi put kada je lanac supermarketa kupio jedno od mojih vina koja sam napravila kao "leteći enolog". Prvi put kada sam pila Vinho Verde sa grilovanim sardinama na plaži u Portugalu. Prvi put kada sam probala fino šeri sa iberijskom šunkom, boca šampanjca koju su mi prijatelji kupili na aerodromu kada su čuli da sam položila ispit za Master of Wine diplomu..........zatim postoje ona zapanjujuća vina koja dobijete priliku da probate i (ponekad) da pijete koja bi mogla zvučati kao "Ko je ko" u vinskom svetu, ali radije ću se držati ovog prvog spiska, koji je više ličan.
  • Da li si uživala tokom svoje prve posete Beogradu? Utisci o konferenciji Wine Identity 2014?

Sjajno je bilo i naučila sam puno (zahvaljujući prevodilačkoj veštini i brzini momaka koji su bili tamo). Bilo mi je naročito drago što sam učestvovala u debati na temu "šta je to srpsko vino" pošto smatram da je razjašnjenje tog pojma važan sledeći korak na putu ka internacionalnoj prepoznatljivosti.

Think Globally, Act Locally - Jo Ahearne MW 




NAZAD NA KATEGORIJU

Tomislav Ivanović

Nagrađivani vinski novinar, kritičar i saradnik odabranih vinskih magazina. Autor i urednik vebsajta www.vinopedia.rs. Nosilac WSET3 sertifikata. Član Udruženja somelijera Vojvodine. Sudija na nacionalnim i internacionalnim vinskim takmičenjima. Vodi radionice i predavanja na temu vina Srbije i Balkana. Lokalni partner organizacije Wine Mosaic. Suosnivač Međunarodnog dana prokupca.

Pročitajte i druge članke iz ove rubrike:


GIUAANI - VINSKI TURIZAM NA GRUZIJSKI NAČIN PROČITAJ VIŠE


SPASIMO STARE VINOGRADE SRBIJE PROČITAJ VIŠE


NAŠLI SMO ANTIGONU IZ ORAHOVCA PROČITAJ VIŠE


SRPSKO VINO KOŠTA 100 EUR - I ŠTA ĆEMO SAD? PROČITAJ VIŠE


MOŽE LI VINO BEZ BURETA? IMA LI ALTERNATIVE? PROČITAJ VIŠE

Sledeći članak
Prethodni članak

Nagrade