Aktuelno
Aktuelno / 06/20/2014 / 1175
Na prvoj Wine Identity konferenciji u Beogradu jedan od istaknutih gostiju je bila i Jo Ahearne, enolog, konsultant, predavač i nosilac titule Master of Wine iz Velike Britanije. Tokom njenog prvog boravka u Beogradu i Srbiji, razgovarali smo sa njom na temu vinskog identiteta.
Smatram da u svemu što percipiramo u negativnom svetlu postoji i nešto pozitivno. Da budem slikovita, svi mi verujemo da je trava uvek zelenija u drugom dvorištu. U prošlosti koncept fiziološke zrelosti grožđa nije ni uziman u obzir. Bilo je uobičajeno da se grožđe bere kada dostigne X briksa ili "pre nego što nastupi lovna sezona". Tada je bilo u izobilju zelenih tanina i tankih vina na tržištu. Na neki način, "globalizacija" se pokazala da i nije tako loša kada su Evropljani počeli da se susreću sa zrelijim profilima ukusa iz Novog Sveta, te su se okrenuli svojim vinogradima da bi videli koje još profile ukusa mogu da dobiju. Ali, naravno, ekstremno niski prinosi, preterana ekstraktivnost i preterana upotreba buradi brišu granice regija pa čak i karakteristike sorti grožđa. No (neki ljudi će me ubiti jer ovo izgovaram), postoji takođe element tih nejasnih granica i kod prirodnih vina. Ovo ne znači da ja ne volim takva vina, već samo hoću da kažem da ja više volim da pijem vina koja pokazuju svoj sortni karakter.
Dopada mi se širina i bogatstvo vinskih stilova koji su nam danas dostupni. Ako više volite velika, punija vina sa naglašenijom upotrebom drveta, imate ih u ponudi; ukoliko preferirate manje ekstraktivna, elegantnija vina, i njih možete lako naći, a ako ste ljubitelj prirodnih vina, i njih je danas lakše nego ikada pronaći. Svojim novcem, vi kupujete ili ne kupujete vina sa određenim stilovima koji vam se dopadaju i zaista je uzbudljivo što ne morate da odaberete samo jedan stil vina.
Kao nekadašnjeg tvorca Jacobs Creek vina koji je takođe radio sa nagrađivanim malim butik vinarijama,a i sa velikim vinskim zadrugama, pomalo me nervira koncept "industrijalizovanih" vina. Iz moje sopstvene perspektive, u radu sa velikim vinarijama sam u proizvodnom procesu dodavala samo kvasce, čips, sumpor i kiseline. Kod belih vina, dodaju se još bentonit i pektolitički enzimi. Grožđe je poljoprivredna kultura bez obzira na broj boca vina koja se od njega prave. Postoji veliki broj vina koja se rade u malim količinama a u kojima se sistemom reverzne osmoze smanjuje alkohol - pa zar i to nije "industrijski proces"? Ima mnogo vina na tržištu koja se prave u malim količinama a koja nisu ni blizu nekog umetničkog dela.
Kada se bavite vinima (profesionalno ili iz zadovoljstva), može se desiti da steknete iskrivljen pogled na ulogu vina u našoj svakodnevici. Ono je tu da bi se osećali bolje/srećnije, da bi ga podelili sa prijateljima dok razgovaramo i (nadam se) smejemo, da poboljša doživljaj hrane koju jedemo. Ali na kraju krajeva, to je piće - divno, fascinantno i (bar iz mog iskustva) služi da ulepša život, ali je i dalje vrsta pića.
Kada sam bila na Simpozijumu u Firenci, tokom diskusije je prikazana slika putokaza koji je u jednom smeru pokazivao kvalitet, a u suprotnom kvantitet. To me je poprilično uzrujalo. Svakako da postoje neka vina iz osnovne linije koja su zaista užasna, ali takva vina pronadju svoje potrošače koji su verovatno srećni i zadovoljni sa njima dok ih piju. Ne može svako da sebi priušti vrhunska vina, pa ko nam daje pravo da kažemo da "industrijska" vina treba da prestanu da postoje ili da osuđujemo ljude koji piju takva vina? Ni ja sama ne mogu da priuštim stalno vrhunska vina, a ima dosta vina koja se proizvode u profesionalno i stručno vođenim velikim vinarijama koja pijem dok ne legne plata!
Pa, mislim da je pokušaj Michel Rolland-a da postane zvezda uspeo i pretpostavljam da SVE vinarije koje njega angažuju kao konsultanta koriste njegovo ime da bi reklamirale svoja vina. Postoje enolozi koji prave fantastična vina ali ne žele da idu okolo i pričaju ljudima o tome, pa je mogućnost da njih koristite za "reklamiranje" vina ograničena. Čini mi se da ima ljudi kojima je lako da pričaju o svojim vinima i onih kojima je teže da to rade. Ovo nije kritika ni jedne od tih grupa. Ima li više "zvezda" enologa u Novom svetu ili u Starom? Mislim da bi bila potrebna statistička analiza da se dođe do tačnog odgovora.
Pre mi se čini da se neke vinske regije smatraju zvezdama nego što bih rekla da je to slučaj sa enolozima. Zato je reklamiranje vina iz tih regija lakše dok se neke druge regije posmatraju u manje glamuroznom svetlu. Uzmite kao primer regiju Emilia Romagna. Ljudi uglavnom misle da je lambrusko bleda, dosadna šećerna vodica sa mehurićima, pa ga često potcenjuju. Međutim, PRAVI lambrusko je najdivnije, živahno vino. Svi Priorat smatraju regijom neverovatnog kvaliteta (samo jedna od regija koje bih ovde mogla da pomenem, pa nema ljutnje) ali neka od tamošnjih vina naprosto ne odgovaraju takvom imidžu. Isto važi i za Šampanju, Bordo, Rijohu, Kjanti... Mogla bih ovde još da nabrajam. Ova vina dolaze iz regija koje bi trebale da imaju terroir ali u mnogim vinima se to ne oseća. Možda bi više "zvezda" enologa učinili da vina iz ovih regija budu bolja? Ili možda samo bolji enolozi postaju zvezde...
Sve se svodi na razumevanje grožđa sa kojim radite, a ne da pokušavate da od grožđa dobijete više nego što ono može da pruži.
Mislim da u Velikoj Britaniji postoji veliko interesovanje za pronalaženje "novih" regija i sorti, a Balkan se svojim vinima uklapa u tu potragu.
To je suštinsko pitanje!
Kao što sam rekla na seminaru - 'budite pažljivi sa svojim željama'. Imate živu vinsku scenu na lokalu i vaša najpoznatija vina drže visoke cene. Ona nisu poznata na internacionalnom nivou pa bi bilo teško da zadrže tu cenu. Svako vino danas trpi konkurenciju, ne samo od sličnih vina koja se prave u neposrednom okruženju, već od vina koja dolaze iz celog sveta. Za potrošača, to je još jedna pozitivna odlika koncepta globalizacije.
Suština je balans i to važi za svako vino napravljeno od svake sorte i iz svake regije.Budite svesni internacionalnih stilova i trendova kod internacionalnih sorti. Budite ponosni na autohtone sorte i od njih pravite vina sa karakterom kako biste zainteresovali individualne vinske trgovce ili obuzdajte u vinima od njih sve što može biti suvišno (tu mislim na strukturu i količinu fenolnih jedinjenja) ukoliko želite da prodajete vino u velikim količinama. Ukoliko vino deluje suviše zastrašujuće, teško da će kupac rizikovati da kupi veliku količinu vina koje se potrošačima možda neće dopasti.
Sjajno je bilo i naučila sam puno (zahvaljujući prevodilačkoj veštini i brzini momaka koji su bili tamo). Bilo mi je naročito drago što sam učestvovala u debati na temu "šta je to srpsko vino" pošto smatram da je razjašnjenje tog pojma važan sledeći korak na putu ka internacionalnoj prepoznatljivosti.
Tomislav Ivanović
Nagrađivani vinski novinar, kritičar i saradnik odabranih vinskih magazina. Autor i urednik vebsajta www.vinopedia.rs. Nosilac WSET3 sertifikata. Član Udruženja somelijera Vojvodine. Sudija na nacionalnim i internacionalnim vinskim takmičenjima. Vodi radionice i predavanja na temu vina Srbije i Balkana. Lokalni partner organizacije Wine Mosaic. Suosnivač Međunarodnog dana prokupca.
Pročitajte i druge članke iz ove rubrike:
GIUAANI - VINSKI TURIZAM NA GRUZIJSKI NAČIN
PROČITAJ VIŠE
SPASIMO STARE VINOGRADE SRBIJE
PROČITAJ VIŠE
NAŠLI SMO ANTIGONU IZ ORAHOVCA
PROČITAJ VIŠE
SRPSKO VINO KOŠTA 100 EUR - I ŠTA ĆEMO SAD?
PROČITAJ VIŠE
MOŽE LI VINO BEZ BURETA? IMA LI ALTERNATIVE?
PROČITAJ VIŠE
Pobednik MILLESIMA BLOG AWARD 2016
Winner MILLESIMA BLOG AWARD 2016
VINO & FINO vinska ličnost godine 2016
VINO & FINO wine personality of the year 2016