Orašac, selo udaljeno 6km od Aranđelovca. Neko bi rekao, selo kao svako drugo, kakvih ima na pretek po Šumadiji. No, istorija je čvrsto urezala ime Orašca u životopis Srbije. Karađorđe i Prvi srpski ustanak, Marićevića jaruga, sve to su asocijacije na mesto odakle je krenuo talas koji je doneo Srbiji slobodu od Turaka.

Orašac nije samo istorija, već i nepregledni vinogradi i voćnjaci koji od davnina krase padine ovdašnjih brda. Danas je vinograda po Šumadiji sve više. Šire se zasadi vinove loze, uvećava se broj vinarija. Stara orašačka porodica Matijaševići su oduvek živeli sa vinovom lozom. Na svom imanju su proizvodili vino za domaće potrebe. Darko Matijašević, vlasnik vinarije Matijašević je proizvodnju vina danas podigao na profesionalni nivo, sa ambicijom da podeli sa drugima arome i ukuse orašačkog podneblja.

Ovog proleća su prva vina iz vinarije Matijašević stigla na tržište. Zato je pravi trenutak da obiđemo vinograde u Orašcu jer se vino pravi u vinogradu. Jednostavno, sav uložen rad u vinogradu tokom godine se reflektuje potom na kvalitet vina koje pijemo.

Nedaleko od zgrade vinarije i porodične kuće Matijaševića, nalaze se vinogradi na položaju Orašačko brdo. Ukupna površina vinograda na Orašačkom brdu iznosi 4 ha. Nadmorska visina je oko 300 metara. Redovi vinograda se prostiru od vrha brda niz kosu.

Dok šetam kroz redove vinograda, stižem i do stabla duda koje jedino ruši simetriju besprekornih redova čokota. U skladu sa narodnim verovanjima, stablo duda ima magijska svojstva. Kod Starih Slovena su pojedina stabla hrasta, duda i oraha bila sveta mesta na kojima prebiva vrhovni bog-gromovnik Perun. Zbog svog položaja u livadi ili zbog visine, takvo drveće je često bilo na udaru gromova. A udar groma znači spuštanje bogova na zemlju. Zbog toga se u Šumadiji takvo drveće nije smelo seći ili uništavati. Svesno ili ne, ovaj dud u vinogradu je sačuvan da i u godinama koje dolaze bdi i čuva vinograde koji ga okružuju.

Na Orašačkom brdu su se oduvek nalazili vinogradi, pa stoga naš čuveni enolog M. Savić kazuje 1874. godine obilazeći Orašac i okolinu:

 "Još na putu iz banjanskih vinograda, idući k Aranđelovcu, može se čovek lako orijentirati, da upozna obe grupe vinograda. Jedno je brdo s desne koje se još izdaleka, sa ružne ogolićenosti brzo uoči, i to nije Oraško brdo; ono je niže, i naročito na gornjoj površini prostrano, kao kakav plato. S desne strane podiže se čitava greda planinska u kojoj su, dve planine sastavljene, najpre Venčac, pa onda Bukulja. Ona je zasađena vinogradima, a ova samo šumom.

Oraško brdo, bar na onome kraju, koje je prema Venčacu okrenuto i vinogradima zasađeno, sastoji se iz krečne podloge, koja se pogdešto na isplakanoj površini ovoga, davno još ogolićenog brda viđa. Površina je dosta nagnuta, i ispresecana tako čestim jarugama, da je se teško naći čoveku u sasvim sličnim komadima zemlje, koga su te jaruge ispresecale.

Vinogradi su naročito jugo-istočnoj strani okrenuti. Zemljište je mestimice sasvim kamenito i malo strmenito, te se otuda mislim loza može po svoj volji grejati i sunčati.

Loze su ponajviše kameničarka i ponešto začinka, premda je podavno g. M. T. i smederevsku belinu zasadio i ona uspeva vrlo dobro. Jedino što mi je na Smederevci ovd. u oči palo to je, što je ove godine vrlo slabu lozu i mali list imala. Gotovo, ja sam zbog ovoga sklonjen misliti da smederevka nemože baš take, prisušne položaje, da podnese, kao što ih ima na oraškom brdu; ali i ako po količini bude manje grožđa, po kakvoći zaista neće izostati."

U Orašcu se nalaze još dva poteza na kojima vinarija Matijašević poseduje zasade vinove loze. Baljkovica i Bakčine imaju po jedan hektar vinograda.

Obilazak vinograda nastavljamo na potezu Terzijine livade (Staro selo, Kopljari)na kom se nalaze vinogradi koji su već stigli na rod, a i deo mladih zasada koji će tek u narednim godinama pronaći svoj put do vina sa etiketom vinarije Matijašević. Put kojim idemo do vinograda izgleda kao poprište stalne borbe između okolnog zelenila i čoveka oko prevlasti. Priroda u Šumadiji buja toliko da kad ovim putem ne bi niko prolazio dva-tri meseca, sve bi obraslo u gusto rastinje da se put više ne bi mogao pronaći. 

Vinograd površine 8 hektara je sa svih strana okružen netaknutom prirodom.  Zato se često među redovima vinograda mogu sresti i lisice, srne, fazani i druge životinje. U podnožju vinograda se nalazi i sedam stabala hrasta koji su našli svoje mesto i na etiketi vina.

Na potezu Strmovo je posađen vinograd površine 1 hektar.

Sunce se već penje visoko, a vrućina više prija vinovoj lozi nego nama... Zato priču o orašačkim vinogradima nastavljamo u hladovini oraha u dvorištu porodične kuće Matijaševića, pored starog drvenog vajata. 

Vinarija Matijašević se već predstavila vinom od smederevke (beline), naše autohtone sorte vinove loze, a strpljivo čekamo da krajem godine probamo i prvo vino iz ove vinarije od prokupca (kameničarke), po kom je orašački kraj takođe bio poznat u prošlosti. Do tada, prokupac nastavlja da miruje u drvenim sudovima u podrumu vinarije, a mi uživamo u hladovini dok vetar sa Orašačkog brda šapuće kroz krošnju oraha u dvorištu Matijaševića.  Kao na svakoj razglednici, pozdrav iz Orašca!

NAZAD NA KATEGORIJU