Odličan prikaz vinogradarstva u Župi je sadržan u članku u novinama Pravda objavljenom 10. novembra 1933. godine. Zbog sveobuhvatnog prikaza župskog vinogorja, ovog puta vam dajemo integralan tekst:

ŽUPA ĆE OVE GODINE DATI 3.000 VAGONA GROŽĐA

Šta je potrebno za unapređenje ovog vinogradarskog kraja? - Župa u prošlosti i njen značaj za našu narodnu privredu - Vinarsko središte u kome nema pijanica ni zločinaca.

Od svoga postanka, Župa nije imala prilike da okupi mnogobrojne pretstavnike raznih evropskih naroda, kao što je to bilo 5. i 6. ovog meseca prilikom novinarskog izleta u Aleksandrovac, središte Župe. Preko 40 lica uzelo je učešća u ovoj ekskurziji. Bilo je tu Francuza, Engleza, Nemaca, Poljaka, Čehoslovaka, Bugara, Grka i 5 ili 6 jugoslovenskih novinara.

Bio je to pravi internacionalni pohod na Župu, pohod koji je došao kao posledica magnetski privlačnog dejstva njenih čuvenih vinograda i još čuvenijih vinarskih podruma. Novinari su rado i spontano prihvatili inicijativu da posete ovu kolevku našeg vinogradarstva. A pitomi i gostoljubljivi Župljani dočekali su ih zbilja svojski, srdačno i domaćinski. Skoro ceo Aleksandrovac bio se iskupio pred hotelom "Džambas" gde su stali autobusi koji su doveli goste sa železničke stanice iz Stalaća preko Kruševca. Bračni parovi raspoređeni su po privatnim stanovima, a ostali su smešteni u hotelima: "Džambas", "Maksimović" i "Župa". 

U ovom poslednjem, "Župa", priređena je zajednička večera za goste i veliki broj zvanica iz Aleksandrovca i okoline. Goste je pozdravio g. Miloš Petrović lepom dobrodošlicom. U ime gostiju zahvalio se g. Parežanin, a time je otvorena čitava serija ozbiljnih i veselih zdravica. Dalje su govorili g. Kasteran, Glinka, Tolčev, dr Bošnjak, Melč, Harison, Mrzljak, Parmačević, itd. Pročitan je i pozdravni telegram bivšeg ministra g. dr Gere Popovića koji pozdravlja pretstavnike štampe i želi da ponesu lepe utiske iz Župe. 

Čuli su se govori na raznim jezicima, tako da je ovaj banket potsećao na vavilonsku kulu. Svi su se ipak među sobom odlično razumeli, blagodareći čudotvornom dejstvu "sunčanog mleka", o kome je tako zanosnim i poetskim stilom pisao priznati naš vinarski stručnjak g. dr Bošnjak.

Uskoro, krv je prostrujala brže, razvezali se jezici, otvorila se grla i odjeknula pesma - možda ne baš skladna - zbog raznovrsnih naglasaka - ali snažna, temperamentna i puna oduševljenja pesma, kakva može da potekne samo iz razdraganog srca. Muška i gromoglasna pesma od koje je sve brže bežala uplašena noć. 

Vreme je zbilja odmicalo neprimetno. Na stolu su se ređala razna župska vina, stari novinarski poznanici iz Beograda, koji je glavni potrošač ovoga župskog "sunčanog mleka".

- Zborno mesto sutra u 10 časova u hotelu "Džambas", objavio je vođ puta.

KROZ ŽUPSKE VINOGRADE

Izletnici su se pokazali disciplinovani. U 10 časova svi su bili na zbornom mestu, bez obzira što su neki ostali malo duže na "dežurstvu".

Krenuli smo na razgledanje župskih vinograda. Penjemo se polako uz blage padine brežuljaka koji sa svih strana okružavaju Aleksandrovac i ljubomorno ga čuvaju kao neko svoje blago. 

Naoblačeno nebo preti kišom. Uzalud pokušavamo da kroz niske oblake nazremo vrhove Kopaonika, Goča i Željina. 

Odmah posle kojih 100 koraka, pred nama se otvara divna panorama: Aleksandrovac u svoj svojoj lepoti. Prostire se na malom parčetu ravnice s obe strane Kožetinske Reke, u kojoj ni zimi ni leti nema vode. 

Neko objašnjava da ona ponire negde gore, pre ulaska u Aleksandrovac. 

- Video Bog da nam kod tolikog vina ne treba vode, pa je odvratio na drugu stranu, objašnjavaju Aleksandrovčani.

-Ama, da nije neki od vas navratio tu reku u svoj podrum? dobacuje jedan od gostiju.

-Ne, ne; to oni prepuštaju beogradskim kavedžijama, primećuje jedan stranac.

Penjemo se sve više. Oko nas vinogradi. Savršeno pravilni redovi čokota, na kojima vise sočni i dozreli grozdovi, čekajući da budu uzabrani.

Svraćamo u pojedine vinograde, gde nam sopstvenici pokazuju razne vrste grožđa, probiraju i nude da probamo. Gosti uživaju u tome da sami odaberu po koji grozd. Neki od njih su prvi put u vinogradu. Dve Čehinje su naročito oduševljene. Beru lišće da kao retkost ponesu za uspomenu. I ostale učesnice ekskurzije razdragane kao deca trčkaraju od jednog do drugog čokota, birajući lepše grozdove. Visoke potpetice tonu u meku i prospitu zemlju, koju je žilava i vredna ruka župskog vinogradara prevrnula bezbroj puta do sada...

Vidik postaje sve veći. Skrećemo preko uvala i bregova ka crkvi. Nedelja je i oko crkve se okupila velika masa sveta iz okolnih sela. Pored vatre okreću se nekoliko ražnjeva. Filmski operateri i fotoreporteri imaju pune ruke posla. 

Penjemo se na Kumanac (Kumansko Brdo) na kome se nalazi školski vinograd. Podne je već i nemamo vremena da se penjemo na najviši vrh. No i odavde pruža se pred nama neviđena slika. Na sve strane oko nas čitavo jedno more vinograda. Dokle god može oko dopreti, ceo taj prostor od mnogobrojnih brežuljaka i uvala pokriven vinogradima.

- To je najviše jedna trećina Župe, što vidite odavde, objašnjavaju nam meštani.

Zaista, mi vidimo samo Kožetinsku dolinu, iza obe kose koje nam zaklanjaju vidik nalaze se slične doline, iz kojih se na obe strane uzdižu brežuljkaste padine zasađene vinogradima.

ŽUPA U CIFRAMA

Župa je jedno čudo prirode.

Nigde u Evropi, ni u celom svetu, ne postoji tako prostrana koncentracija vinorodnog zemljišta, na kome ne može uspevati ništa drugo osim vinograda.

Od 5.000 hektara zemljišta, koliko obuhvata Župa, 4.000 hektara su pod vinovom lozom. To znači da je oko 80% zemljišta Župe pod vinogradima. Na ovome prostoru zasađeno je 30 do 35.000.000 čokota razne loze. 

Prinos sa ovih vinograda iznosi prosečno godišnje 2.500 do 3.000 vagona grožđa. Jedan deo ovog grožđa izveze se, naročito na Jug, a veći deo preradi se u vino i rakiju u samoj Župi. 

Ove godine, prema proceni, Župa će dati oko 3.000 vagona grožđa.

Župa ima svoje specijalno grožđe, koje se u Župi zove rskavac (prokupac) ili kameničarka. To je crno grožđe, koje daje čuvena župska crna vina i ružicu. Otporno je prema vremenskim nepogodama, naročito prema jesenjim kišama, tako da može da se održi zdravo i do polovine novembra, dakle do vremena kada se u Jugoslaviji već pojavljuju na pijaci vina iz nove berbe.

Ovo grožđe donelo je Župi glas odličnog vinodeljskog kraja, tako da je na ovogodišnjoj zemaljskoj izložbi grožđa Župa dobila prvu nagradu za najbolja grožđa i vino u Jugoslaviji. 

Osim rskavca, Župa je u toku poslednjih godina usvojila grožđe rizling za bela vina i hamburšku tamnjaniku za stono grožđe. Župa dakle nije pretrpana raznim vrstama grožđa i to joj omogućava da ima veće količine jednobraznog vina, što joj pruža naročite prednosti kako za unutrašnju, tako i za spoljnu trgovinu vinom. 

(R. Tomić)

 

 

 

NAZAD NA KATEGORIJU