Dvadeset vinskih regija i dvadeset sasvim specifičnih vinskih univerzuma snažnog identiteta. Italiju od severa do juga odlikuje poseban diverzitet i bogatstvo gastronomskog i vinskog nasleđa kakvo se retko sreće na drugim mestima.

Između Alpa i Jadrana smeštena je regija Frijuli Venecija Đulija, najpoznatija po izvrsnim belim vinima od sorte friulano. Ovde se zahvaljujući izuzetno povoljnoj klimi za nastanak svežih, iskričavih vina, sade i druge bele sorte: pino griđo, malvazija, šardone... ali i refosko, pinjol i skjopetino od kojih nastaju karakterna crvena vina.

Veneto je jedan od glavnih motora razvoja italijanskog vinarstva, sa učešćem od čak 19% u ukupnoj proizvodnji. Najuglednija tradicionalna vina Veneta su trijumvirat iz Verone: soave, valpoličela i bardolino. Penušavi, nepretenciozni proseko, koji poslednjih godina doživljava eksploziju prodaje širom planete, glavni je izvozni adut Veneta.

Planinski tereni regije Trentino-Alto Adiđe uticali su na lokalne vinare da u svakom pogledu daju prednost kvalitetu u odnosu na kvantitet: čak 85% vina ove regije se pravi u DOC apelacijama. Lako i vedro crveno vino od sorte skjava najveći je adut regije, dok se u Trentinu takođe prave izuzetni penušavci od šardonea nastali klasičnom metodom.

Najmnogoljudnija i ekonomski najmoćnija regija Italije, Lombardija, ponosi se nekim od najboljih penušavaca Evrope, koji nastaju u oblasti Franćakorta i kojima danas drevna sorta erbamat donosi nenadmašni dah svežine. U oblasti Oltrepo Paveze prave se izvrsna vina od pino nera (pino noara), a na severu Lombardije nastaju eterična, suptilna vina od sorte nebiolo koja odlikuje specifičan lokalni stil.

Pijemont je u svetu najpoznatiji po slasnom muskatnom penušavcu poznatom po imenu asti, sa "tiražom" od više od 80 miliona boca godišnje. Regija čuvena po veoma visokom kvalitetu vina uspešno neguje i razvija proizvodnju vina iz legendarnih apelacija Barolo i Barbaresko, oba od sorte nebiolo i koja spadaju u najbolja vina Apenina. 

Malena regija Vale d'Aosta pravi manje od jednog procenta italijanskih vina i u njoj se pretežno prave vina od sorti nebiolo, sira i pino noar. Ipak, najzanimljivija vina regije nastaju mudrom upotrebom manje poznatih sorti kao što su peti ruž i prije blan.

Ligurija, uzan pojas tla uz samo more, veoma je zahtevan teren za vinarstvo. Ovde se ipak prave dobra vina, naročito u oblasti Ćinkve Tere, ribarskom naselju iznad kog se na strmim terasama još od antičkih dana prave vina od sorti kao što su bosko, albarola i vermentino.

Regija Emilija-Romanja postaje sve zanimljivija poznavaocima vina zahvaljujući stalnom rastu kvaliteta. U Emiliji preovladavaju vina od sorte lambrusko koja se u svetu najčešće prodaju u polusuvom izdanju, dok se u samoj Emiliji najradije piju suva vina od ove sorte. U Romanji se vina mahom prave od sanđovezea, čuvene sorte koja vuče korene baš iz ove oblasti, kao i od belih sorti trebjano i albana.

Slavna Toskana jedan je od najpoznatijih vinskih regiona sveta. Na jednom mestu su se spojile neopisive lepote prirode, renesansni gradovi na čelu sa moćnom Firencom, prijatna klima i, pre svega, ogromna posvećenost i ambicije toskanskih vinara. Otmena toskanska crvena vina koja se prave u DOCG apelacijama Kjanti, Brunelo di Montalćino, Vino Nobile di Montepulćano, Karminjano i Morelino di Skansano spadaju među najbolja vina Starog sveta, a ono što Toskana nudi posetiocima spada u sam vrh globalnog vinskog turizma. 

Pitoma jadranska regija Marke je najpoznatija po belim vinima, a naročito onima od lokalne sorte verdikio, nazvane po karakterističnoj refleksiji zelenkaste boje u čaši. Danas se od ove sorte prave karakterna, izražajna bela vina, sve bolja iz berbe u berbu.

Kada bi srednjevekovne pape poželele da piju belo vino, na trpezu bi im donosili vina iz Umbrije, a pesnik Gabrijele d'Anuncio je ova vina nazvao "suncem u boci". Vino orvijeto koje se mahom pravi od sorti greketo i trebjano se danas, za razliku od doba renesanse, pravi sa niskim sadržajem šećera, a sorta greketo mu i dalje daje izraziti voćni karakter. Jedan od lokalnih kuriziteta je i slatko vino santo napravljeno od prosušenih bobica sorti greketo i malvazija.

Prostrana regija Lacio odgovorna je za oko 3% italijanske proizvodnje vina, a najpoznatija vinarska oblast ima verovatno i najneobičnije ime na svetu: Est! Est!! Est!!! di Montefjaskone. Ime je nastalo u srednjem veku, prema legendi u kojoj je jedna visoka crkvena ličnost putujući kroz regiju pokazala oduševljenje kada je probala lokalna vina. Dobra vina se ovde prave i danas, naročito bela vina od sorti trebjano toskano, malvazija i trebjano đalo.

Regija Abruco najčešće budi asocijacije na vina od sorte montepulčijano: pod čuvenim imenom Montepulčijano d'Abruco godišnje se proda gotovo sto miliona boca godišnje. U ovoj regiji prave se i izvrsna bela vina od sorte trebjano, a pravu renesansu doživljava sorta pekorino, aktuelni favorit u restoranima i vinskim barovima širom Italije.

Mala regija Molize, nekada deo oblasti Abruco, na osunčanim padinama između Apeninskih planina i Jadrana neguje po obimu skromno, ali vrlo kvalitetno vinarstvo. Bela vina prave se od trebjana i pino griđa, a crvena, baš kao kod većih suseda, od montepulčijana i sanđovezea.

Drevna Kampanija u antičko doba bila je dom najpoznatijem vinu Rimskog carstva - mitskom falernskom vinu. Kampanijski vinari su veoma svesni obaveze koju nameće istorijsko nasleđe i trude se da prave izvrsna vina od starih sorti: aljaniko, "barolo juga", na prvom je mestu u ekosistemu kampanijskog vinarstva, a tu su i greko di tufo, falangina, fijano.

Pulja je, sa 16% ukupne proizvodnje vina u Italiji, sama po sebi vinski gigant koji se diči i kvantitetom i dugom vinskom tradicijom: vina iz ove regije su se u doba Rimljana izvozila širom civilizovanog sveta, a i renesansni vladari su bili impresionirani poletnim i raskošnim crvenim vinima koja se danas prave od sorti poput bombino nera, primitiva, aljanika, sanđovezea, negroamara.

Suvi, planinski i pomalo surovi predeli regije Bazilikata su se tokom istorije pokazali kao odličan teren za vinograde: u ovoj regiji koja proizvodi manje od 1% italijanskih vina prave se neka od najboljih vina juga Italija, prvenstveno od sorte aljaniko. 

Vrela Kalabrija odlikuje se velikim mikroklimatskim razlikama između pojedinih teroara što omogućava obimom neveliku ali stilski raznovrsnu proizvodnju vina. Dominiraju crvena sorta galjopo i bela sorta greko, a najpoznatija apelacija je Ćiro DOC gde se mahom prave puna crvena vina snažnih tanina i naglašene voćne arome. 

Sicilija je danas jedan od najdinamičnijih vinskih regiona Italije i sveta. Nekada poznata po slatkim, muskatnim vinima i po legendarnom marsala vinu, Sicilija danas proizvodi suva crvena i bela vina izrazito modernog stila. Vulkanska vina sa Etne danas su izuzetno popularna u svetu, a naročito ona od sorte nerelo maskaleze.

Sardinija, koja u ukupnoj italijanskoj proizvodnji učestvuje sa 2%, najviše vina proizvodi severozapadno od Kaljarija, gde se prave vina od sorti kanonau, malvazija, muskat, nasko...Na severozapadnoj obali Sardinije prave se vrhunska bela vina od sorte vermentino. Poznati muskat sa ovog ostrva može biti miran ili penušav, ali je uvek sladak.

____________________________________________________

Ovaj tekst je deo promotivne online kampanje o italijanskim vinima,  u okviru V Nedelje italijanske kuhinje u Srbiji,  u organizaciji Italijanske agencije za spoljnu trgovinu ICE/ITA,  u saradnji sa Ambasadom Italije.

 

NAZAD NA KATEGORIJU