Matt Kramer iz Wine Spectator-a predviđa da za 20 godina prirodna vina više neće postojati... Razlog tome je što će ona postati mainstream. Biće sasvim normalno da vinari prave vina koja manje više idu u skladu sa onim što danas smatramo „prirodnim“. Ono što će se promeniti tokom tih 20 godina jeste da će ta ista vina biti u znatno većem obimu dobro napravljena i tehnološki ispravna nego što je to danas slučaj, pošto se kod izvesnog broja vinarija koje prave prirodna vina tehnologija danas više zasniva na principu „ako uspe, uspe“. On veruje da je ta promena već počela i da će se broj proizvođača prirodnih vina sve više povećavati.

U Srbiji, u poslednjih nekoliko godina se pojavila grupa vinara koji su sa puno entuzijazma prihvatili načela prirodnih vina (bez obzira na teškoću da se prirodna vina jasno definišu), tako da ako pričamo o vinarstvu Fruške Gore, neizostavno ćemo stići do priče o biodinamičkim vinima, organskim, prirodnim, oranž vinima... Naravno, i prirodni i klimatski uslovi pogoduju takvom pristupu u vinogradu i vinariji. Reklo bi se da ovi vinari idu ispred svog vremena, jer domaće tržište još uvek ne percipira prirodna vina onako kako se to radi na zapadu.

Ako pričamo o srpskim prirodnim vinima, perjanica među vinarima je Oskar Maurer, svakako najpoznatiji srpski vinar izvan granica Srbije. Razgovor sa Oskarom ne odaje da pred vama stoji vinar kog veoma promoviše i podržava Isabelle Legeron MW, promoter prirodnih vina i organizatorka festivala prirodnih vina RAW u Londonu i Berlinu. Svaki drugi vinar sem Oskara bi na sva usta trubio kako mu se vina nalaze na vinskoj karti u 12 restorana sa Mišelinovim zvezdicama širom sveta, dok Oskar skromno napominje da zbog ograničenih količina vina ne može uvek da odgovori na sve upite iz inostranstva...

Veoma me je obradovala prilika da napokon posetim vinariju Oskara Maurera. Put vodi na sever Srbije, skoro na samu granicu sa Mađarskom, do sela zvanog Hajdukovo. Prolazimo kroz mirno vojvođansko selo, ispresecano širokim prostranim ulicama, potom prelazimo prugu i na samom obodu sela stižemo do lepe kuće u kojoj živi Oskar sa porodicom i podruma gde čuva svoja vina. Oskar Maurer ima 60% vinograda na Fruškoj Gori (sremski rejon) a 40% vinograda pripada rejonu Subotica. Na degustaciji nam se pridružio i Đorđe Bikicki, još jedan vinar sa Fruške Gore koji je našao inspiraciju u prirodnim vinima Oskara Maurera i krenuo njegovim putem uz Oskarovu nesebičnu pomoć i mentorstvo.

VINARIJA BIKICKI (Banoštor, Fruška Gora, Srem)

Vinarija Bikicki raspolaže sa 26 hektara vinograda na Fruškoj Gori. Ova mlada vinarija je izašla na tržište početkom 2017. godine, a vina nastaju pod nadzorom Oskara Maurera.

Nadia Pinot Rose 2016 – Ovo je prvi roze iz vinarije Bikicki. Izuzetno atraktivna boja lukovine, svetlo roze nijanse nara. 2/3 vina je prošlo kratku maceraciju, 1/3 dugu. Samim tim, dobijeno je vino koje se nalazi negde na pola puta između provansalskog stila rozea i modernih svetlih rozea voćnog karaktera: karakterišu ga nešto punije telo, više ekstrakta, više alkohola. Vinograd iz kog dolazi grožđe za ovo vino se nalazi na nadmorskoj visini od 230 metara, pozicija sa pogledom na Dunav u ataru sela Banoštor. Zemljište u vinogradu na toj poziciji karakteriše taloženo stenje i sedimenti (dolomit, šljunak, serpentine, fosilni ostaci) koji nastaju spiranjem gornjih slojeva zemlje. Vinogradi su posađeni u periodu između 2010-2012. godine. Na nosu čiste arome, cvet hibiskusa, trešnja, jagoda, zemljane nijanse u naznakama u kombinaciji sa herbalnim tonovima, notama čaja od lipe. U ustima umereno puno telo, prijatne kiseline. Dopada mi se što vino ne ostavlja linearnu impresiju u ustima, već se otvara slojevito i vodi ka lepoj zaokruženoj završnici.

SO-15 Sauvignon Blanc 2015 – Ako očekujete da u vinima od sorte sovinjon blan dominiraju uobičajene herbalne note, arome vreže paradajza, zelene paprike, špargle (koje su karakteristične za ovu sortu vinove loze i koje često daju sovinjonima izvesnu uniformnost i jednostavnost), iznenadićete se kad probate sovinjon blan kod kog su korišćeni divlji kvasci, a fermentacija je trajala 2 nedelje na kljuku. Na nosu se ističu note koje vuku ka tropskom voću, mango, marakuja, citrusi, grejpfrut. U ustima, vino ostavlja bogatu, raskošnu impresiju sa intenzivnim notama ličija, tropskog voća, mandarina, čaja od lipe...

CU - 2016 Pinot Grigio – Ramato stil koji u Srbiji još uvek nije stekao popularnost kakvu već nekoliko godina uživa na razvijenijim vinskim tržištima. Maceracija u trajanju od 6 dana (4 dana hladna maceracija (cold soak) a potom 2 dana maceracija na temperaturi od 15°C). 70% vina je odležavalo 3 meseca u novom bariku od mađarskog hrasta. Bogat, impresivan nos, arome kore pomorandže, začinske note đumbira, cvet jasmina, trešnja, šumska jagoda, dobro integrisano drvo. U ustima, vino sadrži više ekstrakta nego što smo navikli kod klasičnog pino griđa koji možemo naći u Srbiji. Upravo tu se vidi namera vinara da pobegne od svežeg, reduktivnog, voćnog stila pa se time može objasniti i upotreba hrasta.

Traminac 2016 – Probao sam uzorak iz tanka, plan je da ovo vino bude spremno za leto. Berba u prvoj polovini septembra. Fermentacija skoro 3 nedelje na 19°C. Na nosu još zatvoreno, predstoji mu još jedno pretakanje. Prepoznatljiv sortni nos, arome tropskog voća, ličija, ružinih latica uz osvežavajuću citrusnu notu. Sveža impresija u ustima.

Pinotte Pinot Noir 2014 – Sortno na nosu, trešnja, sveža jagoda, pečurke. U ustima,  vino ostavlja toplu impresiju, naglašeno voćno, višnja, jagoda, malina, lepo integrisano drvo. Srednje duga završnica u kojoj i dalje preovlađuje voćna impresija.

Crna Tamjanika 2015 – Vinarija Bikicki je zaslužna za širenje crne tamjanike na prostore Fruške gore, s obzirom da je do sada ova sorta bila ograničena isključivo na Negotinsku krajinu. Već su poznate priče o teškoćama pri radu sa ovom sortom podjednako i u vinogradu i u podrumu. Međutim, drugačiji pristup ovoj sorti se ogleda i u sasvim drugačijem karakteru vina iz vinarije Bikicki. Jako zahtevna berba grožđa jer je 1/3 grožđa dehidrirala početkom septembra (suvarak), 1/3 je bilo grožđe optimalne zrelosti, a 1/3 je bilo grožđe svetlije boje, još nezrelo (koje je doprinelo da vino zadrži vibrantne kiseline). Maceracija je trajala 14 dana. Uzorak iz bureta (korišćena hrastova burad). Vino je dobilo na ekstraktivnosti, punoći. U ustima ostavlja zemljane arome, pečurke, šumsko tlo koje su pokrile sortne muskatne note. Lepe kiseline mu istovremeno daju mladost i svežinu, što sve zajedno daje interesantan, pomalo neočekivan kontrast. Srednje duga završnica u kojoj ostaje trag blage gorčine.

Crna Tamjanika 2016 – Boja u čaši već podseća na uobičajenu obojenost vina od crne tamjanike, prozirna crvena boja, na nosu zavodljive muskatne note, ružine latice, cvetno, veselo vino. U ustima srednje telo, maceracija 6 dana. U ustima se izdvajaju arome jagode, maline, ratluka od ruža.

Pinot Noir 2015 – Pinot Noir odležavao u drvetu (50% novi francuski barik, 50% korišćeni barik 10 godina star). Atipičan pinot noir, dosta robusniji nego što bi  se očekivalo. Na nosu zreo, dominiraju arome kože, kafe, crne čokolade, sa prijatnim začinskim tonovima. Trebaće mu još malo vremena da se note koje potiču od hrasta u potpunosti integrišu. Srednje telo, u ustima voćna impresija, prezrela višnja, zrela šljiva.

Makana Traminac Late Harvest 2013 – Ovo vino mi je definitivno favorit i pokazuje sve mogućnosti Fruške gore koje još uvek ne koristimo u potpunosti kada je sremska vinska priča  u pitanju. Odličan balans slasti i kiselina. Bogata impresija sušenog voća, suve kajsije, suve kruške, med, propolis, osvežavajuća citrusna nota, kora pomorandže. Vino u ograničenoj seriji od 700 boca.

Vinarija Bikicki je u kratkom periodu napravila veliki pomak. Imao sam priliku da probam i njihova prva vina sa kojim su izašli na tržište (među kojima su bila ona iz 2014. godine) i kod kojih je bilo i vina sa tehnološkim manama, isparljivim kiselinama, itd. Vina koja sada imam pred sobom su za klasu bolja i preciznije urađena.

Potrošači treba da budu spremni kada su prirodna vina u pitanju da postoje velike oscilacije kod vina od godine do godine. Jednostavno, svaka godina je priča za sebe, a vinaru je na raspolaganju manje opcija za korekcije vina kao što je to uobičajeno u konvencionalnom vinarstvu. Jednostavno, kod prirodnih vina se ne sakriva ono što vinograd i godina daju. Čitava filozofija i jeste da se u vinu preslika priroda, klima, podneblje, rad u vinogradu i godina u kojoj je grožđe sazrevalo. Naravno, imperativ je da se pritom sačuva tehnološka ispravnost vina.

NAZAD NA KATEGORIJU