Vinova loza je izuzetno prilagodljiva biljka. Vremenom se u potpunosti prilagodi lokaciji na kojoj se nalazi, sastavu zemljišta, izloženosti suncu, razlikama u temperaturi, vlažnosti vazduha, jačini vetrova i ostalim faktorima koji određuju taj naročiti položaj. Na toj osnovi je izgrađen čitav koncept podneblja tj. teroara. Ukoliko iz godine u godinu vinograd na određenoj parceli daje grožđe izuzetnog kvaliteta, onda možemo smatrati da se u njemu na najbolji način mogu izolovati elementi koji karakterišu njegov identitet. U prilog tome govori činjenica da će iskusan degustator tokom slepog ocenjivanja vertikale vina  Romanée-Conti i La Tâche iz Burgundije bez muke prepoznati vina iako su ta dva vinograda međusobno udaljeni samo 100 metara, a vina pravi isti enolog, u istoj vinariji i od istih sorti grožđa.

Sigurno jedan od najpoznatijih vinograda u Župi jeste stari vinograd prokupca na brdu Gubovac u vlasništvu vinarije Budimir. Vinograd na Gubovcu se prostire na površini od 1,8 hektara. Starost čokota je procenjena između 110 i 130 godina. To svakako predstavlja najstariji vinograd prokupca od čijeg grožđa se pravi vino. Uzgojni oblik u vinogradu je župski kondir, žbunasti način sadnje u prošlosti uobičajen širom mediteranskog pojasa. Što se tiče zemljišta, Župu karakterišu aluvijalni nanosi na dnu kotline i kao što možemo videti na primeru Gubovca, sedimentne stene sa dosta kamenih aglomerata na padinama brda.

 

Kada govorimo o starim vinogradima i o filozofiji teroara u vinu, enolog može da igra i pozitivnu i negativnu ulogu. Enologa u ulozi negativca ćemo uvek prepoznati kada svojim radom u podrumu poništava osobine teroara u vinu. Preterana upotreba hrasta, preterana ekstrakcija, prezrelo grožđe, rezidualni šećer ili prisustvo breta su najčešći načini kako se u vinu mogu poništiti karakteristike teroara. Presrećan sam jer je u slučaju ovog prokupca iz vinograda sa brda Gubovac enolog svoje intervencije sveo na optimalnu meru kako ne bi pokvario u vinu odlike sorte i župskog podneblja.

Od grožđa iz vinograda na brdu Gubovac, vinarija Budimir je 1. oktobra 2015. godine na tržište pustila vino Prokupac boje lila 2009 (sortni sastav: 100% Prokupac). Do sada je grožđe iz tog vinograda uglavnom korišćeno za vino Sub Rosa u kom je kupažirano sa kaberne sovinjonom. Napokon smo dobili sortno vino iz ovog starog vinograda. I dok je na tržište izašlo vino iz berbe 2009, u podrumu vinarije Budimir strpljivo svoj trenutak čeka i prokupac iz berbe 2011 iz istog vinograda.

Prokupac boje lila 2009 - vinarija Budimir (sortni sastav: 100% prokupac) Fermentacija u inoksu, maceracija skoro mesec dana, potom odležavanje 18 meseci u srpskom bariku (25% nova burad, 75% korišćena burad). Nakon toga, sledi 36 meseci u velikim bačvama (3000 litara i 5000 litara) od srpskog hrasta. Na kraju, još 12 meseci u boci. Ukupna proizvodnja: 7500 boca. Izuzetno vino. Prokupac koji će svojim karakterom očarati i najizbirljivije vinoljupce. Na nosu kompleksno, voćne arome dopunjene tercijarnim aromama ističu zrelost ovog vina. U ustima se ističe prepoznatljiva nota višnje uz dosta začinskih nota, cvetnu notu ljubičice, kože, lista duvana koje zajedno ostavljaju jako prijatan dug trag u ustima. Izbalansirano vino, prijatne kiseline daju svežinu vinu i garantuju dugovečnost. Tanini mekani, topli, miluju dok klize niz grlo. Smatram da je ovo vino koje prokupcu daje novu dimenziju i definitivno dokazuje da ova srpska sorta i te kako može da nam pruži vrhunsko vino.

Obzirom da je u oktobru u Plovdivu (Bugarska) održana DWCC konferencija posvećena vinu i digitalnim komunikacijama u vinskoj industriji, zahvaljujući saradnji između websajta vinopedia.rs i organizacije Wine Mosaic, na štandu organizacije Wine Mosaic na kom su predstavljene autohtone sorte Balkana su učesnici konferencije mogli da probaju i srpske autohtone sorte prokupac i jagodu. I pobrali brojne simpatije. A kuriozitet je da smo zahvaljujući Wine Mosaic-u na jednom mesti mogli da se upoznamo sa balkanskom porodicom: prokupcem i sortama papaskarasi i kadarka (u Bugarskoj poznata kao gamza) koje su nastale ukrštanjem prokupca sa drugim balkanskim sortama.

 

 

NAZAD NA KATEGORIJU