Dragi rođače Karlo,

Evo prođe i prva godina kako sam stigla u ovu daleku zemlju na Balkanu... Nedostaju mi moji najmiliji, često poželim da ujutro kad me sunčevi zraci  kroz prozor probude prozborim sa nekim bar koju reč na francuskom.  Moj Uroš, kralj srpski, se trudi da ne osećam nostalgiju prema  zamku u kom sam odrasla,  brežuljku, šumi u kojoj sam još kao dete bezbrižno provodila vreme u igri i posmatrala ptice...

 

Mnogo dana putovanja na konjima me razdvaja od domovine. Uroš se trudi da mi olakša dane u novom okruženju i smanji osećaj otuđenosti. Srbija je lepa zemlja... Bistre planinske reke i planine poput Savoje, nepregledni vinogradi kao u Bordou, sunce kao u Provansi...

Nedostajao mi je miris jorgovana. Moj Uroš je doneo sadnice jorgovana da bi mi Srbija zamirisala kao Francuska. Posadila sam ih u dolini reke Ibar. To će biti moja mirisna francuska bašta. Da kad krenem prema Trebinju mogu da odmaram oči u plavetnilu bistrog Ibra i ljubičastom plaštu jorgovana koji prekriva okolna brda.

Nedostaje mi vino iz Bordoa. Ima u Srbiji vina. I to dobrih. Svake jeseni Uroševim vinogradima odjekuje pesma berača koji beru prokupac i kadarku. Na brdima oko Trebinja se protežu nepregledni vinogradi vranca. To su lokalne sorte vinove loze ovde od kojih se pravi vino. Moj Uroš često pije vino sa svojim dvorjanima. Ako, neka ga... I ja sam spokojnija tada, jer je pijaća voda ovde često zagađena, pa je manja verovatnoća da se može zaraziti nekom bolešću ako pije vino.

Primećujem da su vina ovde i u Bordou drugačija. Sećam se da mi je sluškinja dok sam dane provodila sa sestrama u Francuskoj stalno donosila vino od sorti karmenere, kaberne frana  i malbeka i drugih sorti kojima i ne znam ime. Za mene su to bila jednostavno 'vina iz Bordoa'.  To su muška vina, čvršće strukture. Kad su mlada, pomalo mi je smetala njihova oporost koja potiče od tanina. Kad bi neko čitao ovo moje pismo za 500-600 godina, sigurna sam da bi pred sobom imao sasvim  drugačiju sliku o vinima Bordoa.  Lepa budućnost očekuje tu regiju. Ljudi tamo žive sa vinom i za vino. Još je Ausonije u IV veku  nazivao Bordo „svojom zemljom koju je Bahus proslavio“.

Mislim da bi se arome i ukusi vina iz Francuske koje još pamtim lepo uklopile uz hranu na Uroševom dvoru. Ovde sam po prvi put probala punjene suve  šljive. Rekoše mi devojke iz trpezarije da se spremaju tako što se suve šljive potope u toplu vodu da malo omekšaju. Kad se ocede i osuše, izvadi se koštica, pa se napune orasima i kozjim sirom. Potom se svaka šljiva obmota parčetom slanine i peče na žaru.

Takođe, moj Uroš voli kad se vrati sa putovanja da mu devojke spreme lep komad junećeg bifteka. Ovde ga prave tako što ga mariniraju  u rasolu od kupusa. Onda ga prosuše pa trljaju belim lukom i maslinovim uljem. So je jako skupa i donose je trgovci iz Albanije. Pripremljeno meso se peče na žaru, pa ga onda prelivaju sosom od crvenog vina, meda, pečuraka, ribizli i kupina.

Nadam se da će biti prilike da se vidimo do proleća. Kad se vreme prolepša, planiram da obiđem obližnje zemlje, a naročito da svratim do Dubrovnika. Kažu mi da tamo ima dosta naše katoličke braće.

 

Ostaj mi dobro, mili rođače. U molitvama svojim nemoj zaboraviti tvoju Jelenu, kraljicu srpsku.

____________________________________________________

Ovako bi možda Jelena Anžujska, francuska plemkinja koja je udajom za srpskog kralja Stefana Uroša I Nemanjića u 13.veku postala srpska kraljica pisala svojoj rodbini u Francuskoj o novom životu u srednjovekovnoj Srbiji.

Vinska scena u današnjoj Srbiji i u Bordou izgleda sasvim drugačije. U međuvremenu su se pojavile nove sorte u vinogradima (kaberne sovinjon, merlo, itd), neke sorte su skoro iščezle (kadarka, malbek...), tehnologija je napredovala. No, ovom prilikom vam predlažemo da uz jedno srpsko i jedno bordoško vino koje možete naći  na savremenoj vinskoj sceni otkrijete čarobne impresije davnih vremena i u mašti se vratite u vreme kada je Jelena Anžujska iz Francuske stigla na srpski dvor. Istovremeno, ova vina će na adekvatan način dopuniti bogatstvo ukusa srednjovekovnih srpskih jela koja pominje Jelena Anžujska.

Cuvee Carmenere 2011 – Chateau Recougne (Bordo, Francuska) – brat i sestra Mark i Elodi Milad su u vinariji u blizini Liburna posadili 2 hektara pod sortom karmenere 2000. godine  u želji da  vrate ovu drevnu sortu u Bordo. Vina od sorte karmenere se proizvode samo u izuzetnim godinama. Karmenere iz vinarije Chateau Recougne odlikuje laganije telo nego što bismo očekivali (za razliku od čileanskog). Vino je mekano, voćno, akcenat je na crvenom šumskom voću, uz prepoznatljive začinske note bibera,  elegantno, miluje nepca.Tanini zreli, dalje odležavanje će ih filigranski izbrušiti. Pirazinski nezreli tonovi se  stidljivo naziru u završnici.

 

Sub Rosa 2009 – Vinarija Budimir (Župa, Srbija) – (sortni sastav: prokupac 60%, kaberne sovinjon 40%)  Vinarija Budimir je u Srbiji postala sinonim čuvara prokupca iz Župe kao autentične srpske sorte. U poređenju sa Sub Rosom iz 2007.godine, može se videti zaokret koji je napravljen. Vino iz berbe 2009. je dominantno voćno, obilje aroma crvenog i crnog šumskog voća, cvetna nota ljubičice, sa manje zemljanih tonova nego što ih je bilo u vinu iz berbe 2007, a uz prijatne note koje potiču od srpskog hrasta. Vino u čaši još uvek odiše mladošću, tako da će tek u godinama koje dolaze doživeti svoj pun potencijal.

NAZAD NA KATEGORIJU