Drugog dana sajma ProWein, već počinjete da osećate težinu u nogama usled pređenih kilometara, ali raspored poseta štandovima i degustacijama ne dozvoljava opuštanje.  

Savremena vinska industrija Libana je formirana pod snažnim uticajima iz Francuske. Prvi čokoti francuskih sorti vinove loze su stigli u Liban preko francuskih kolonija u Alžiru. Francuski uticaj je bio naročito snažan tokom perioda francuske vlasti u Libanu u prvoj polovini XX veka. Zato ćete često primetiti u nazivu libanskih vinarija reč Chateau.

Najznačajnije vinarije Libana su Chateau Ksara i Chateau Musar. Ova potonja je stekla svetsku slavu ne samo zahvaljujući izuzetnim vinima već i zahvaljujući Serž Hošaru, vinaru koji je tokom građanskog rata od 1975. do 1990. godine promovisao vinarstvo Libana i svoja vina dok su oko vinarije padale bombe. Časopis Dekanter ga je stoga proglasio za Vinara godine 1984. godine.

Na ovogodišnjem ProWein-u sam se zadržao i na štandovima libanskih vinarija. Prva stanica je upravo Chateau Musar. Ovu vinariju često ističem kao primer da je i te kako moguće napraviti velika vina koja mogu odležavati decenijama, a uz primenu principa organske proizvodnje (vinarija Chateau Musar je sertifikovana kao organski proizvođač od 2006. godine, koriste prirodne kvasce, minimalne količine sumpora, crvena vina ne filtriraju). Površine pod vinogradima nisu male: 180 hektara.

Chateau Musar Red 2002 -  (sortni sastav: Cabernet Sauvignon, Carignan, Cinsault) Degustaciju crvenih vina iz vinarije Chateau Musar završavam sa vinom iz berbe 2002. Na nosu kompleksno, slojevito, zrelo. Arome sušenog paradajza, prezrele višnje, crno šumsko voće, mekane note kože, duvana. Na nepcima intenzivni neodoljiv ukus višnje, crne ribizle, smokvi, crne masline. Tanini zreli, mekani vode u dugu završnicu.

Vinarija Chateau St. Thomas mi je dobro poznata zahvaljujući saradnji i prijateljstvu sa vlasnicima kroz projekte Wine Mosaic-a. Vlasnik vinarije, Džo-Asad Tuma je prvi napravio sortno vino od autohtone libanske sorte obeidi (neke libanske vinarije koriste obeidi u svojim belim kupažama).

Obeidy 2017 - (sortni sastav: 100% obeidi) Svetložute boje sa zelenkastim odsjajem. Dominantno citrusne note na nosu, cvetni tonovi u pozadini. Laganog tela, osvežavajuće, vrlo prijatno vino. Na nepcima arome citrusa, limete, bele breskve.

Chardonnay St. Thomas 2016 - Šardone iz vinograda starih 25 godina na nadmorskoj visini od 1000 metara. Fermentacija i odležavanje 6 meseci u francuskom hrastu (burad od 300l). Odličan primer kako bogato, intenzivno vino ujedno može sačuvati eleganciju. Na nosu su arome tropskog voća (banana, mango, ananas) skladno uklopljene sa notama vanile, badema. Dok probam ovo vino, impresionira me kako je intenzitet i voćnost usklađena sa notama koje potiču od odležavanja u drvetu. Majstorski!

Najviše žalim što ljubitelji vina u Srbiji nemaju mogućnost da probaju vina iz manje poznatih vinskih regija Francuske kao što su Kaor, Žira, Savoja, itd. Upravo tu se kriju pravi vinski biseri i najčešće po izuzetno povoljnim cenama.

Žira, regija na istoku Francuske spada među najmanje vinske regije Francuske. Identitet Žire čine vina "vin jaune" koja stilski liče na šeri , a proizvode se isključivo od sorte savanjin (traminac). Vin jaune (van žon) se ne proizvodi svake godine. već samo kad klimatski uslovi dozvole.  Nakon fermentacije, vino se prebaci u hrastovu burad koja se ne ispunjavaju do vrha. Zato se stvara sloj ćelija kvasca ("voile") koji delimično štiti vino od oksidacije (slično kao flor kod šerija). Da bi vino dobilo apelaciju "vin jaune", potrebno je da u buretu odležava najmanje 6 godina i 3 meseca.

U prošlosti je bilo sasvim normalno da se tokom vremena vino u  ponekom buretu pretvori u sirće. Danas laboratorije omogućavaju da se prati stanje vina u buretu. Zato danas imamo i vina koja odležavaju kraće od vin jaune (obično 2 godine) i prodaju se kao Cotes du Jura Tradition. Kod njih je dozvoljeno kupažiranje sa šardoneom. Ona su znatno jeftinija a mogu se pronaći izuzetni primerci mladih vins jaunes.

Cotes du Jura Savagnin 2011 - Domaine Pierre Richard - odležavanje 4 i po godine pod slojem kvasca (voile). Vino zlatno žute boje u čaši. Na nosu oksidativni karakter sa aromama lešnika, oraha. U ustima izuzetno kompleksno vino, raskošne arome sušenog voća, suve kajsije, đumbir, bosiljak, medne note oivičene dugotrajnim tragom orašastih nota. Uz ovakvo vino vam je samo potrebno parče komte sira.

Vin Jaune 2008 - Domaine Pierre Richard - odležavanje 7 godina pod slojem kvasca (voile). Neverovatno vino... Eksplozija aroma na nosu. Oksidativne note daju ovom vinu plemenitu patinu, kojom dominiraju orašaste note i seno. Razlika između oksidovanog vina i ove plemenitosti je upravo u tome što u ovom slučaju oksidativne note doprinose kompleksnosti vina i daju mu karakter. Kod oksidacije, vino se pretvara u linearnu dosadnu impresiju. Pred sobom u čaši imam vino sa perzistentnim aromama lešnika, oraha, suve kajsije, suve smokve, začinske note, karanfilić, beli biber, propolis. Kiseline vinu daju svežinu i obećavaju dug život.

Obilazak nastavljam na štandu M. Chapoutier.

 "De l'Orée" Ermitage Blanc 2015 - M. Chapoutier - (sortni sastav: 100% marsan) E, od ovog vina zastaje dah. Nos intenzivan, širok, slojevit. Arome kandirane breskve, citrusa, začina, anisa, cveta bagrema, žute jabuke. U ustima precizno, punog tela, mineralno. Na nepcima bogate arome kruške, marcipana, puteraste note, propolis. Mekana duga završnica. Jedno od onih vina koja bez poteškoća mogu odležavati 30-40 godina. Trenutna cena: oko 260 EUR.

Les Greffieux Ermitage 2008 - M. Chapoutier - (sortni sastav: 100% sira) Vino od grožđa sa parcele koja se nalazi u podnožju brda Ermitaž. Na nosu biberaste začinske arome, karakteristične za sortu sira, pršte na sve strane. Ispod njih se otkrivaju note šumskog voća, crne čokolade, mesa. Mekano, zaokruženo na nepcima. Raskošni tanini su izgubili oštricu. Duga, harmonična završnica.

Chateau de Cayx 2014 - (sortni sastav: 100% malbek) Svratio sam na štand vinara iz Kaora da bih probao ovo vino iz vinarije koja pripada danskoj kraljevskoj porodici od 1974. godine. Kada sam pre nekoliko godina posetio Kaor i obišao najznačajnije vinarije u regiji, Chateau de Cayx nisam mogao da posetim jer je obično zatvoren za posetioce (sem ako niste lično pozvani od strane danske kraljevske porodice na neku od njihovih privatnih proslava). Jednostavno vino, ali ipak daje jasne karakteristike francuskog malbeka. U čaši intenzivna gusta tamnocrvena, skoro crna boja. Na nosu se izdvajaju note crne ribizle, šljive, kupine. Ne preterano kompleksno. Na nepcima, tanini još oštri, trebaće im još vremena da se izbruše. Divne kiseline.

       

NAZAD NA KATEGORIJU