Iz privatne kolekcije fotografija Gvozdena Radenkovića izdvojili smo jednu fotografiju jer je postala aktuelna ovih dana dok se rešava konačna sudbina Navipa, posrnulog giganta srpskog vinarstva. Priča o usponu savremenog srpskog vinarstva ne može se zamisliti bez Gvozdena, koji i sam potiče iz vinarske porodice iz Župe. Vinar, vlasnik vinarije Radenković koji je kao predsednik VIVIS-a (Udruženja vinara i vinogradara Srbije) od samih početaka aktivno učestvovao u kreiranju uslova da se vinska scena Srbije izbori za svoj status je takođe svedok brojnih događaja, i milih i nemilih, koji su oblikovali srpsku vinsku scenu. I svakako izvor dragocenih informacija i podataka o vinskoj istoriji Srbije koju treba sačuvati od zaborava.

Fotografija je napravljena 50-tih godina XX veka tokom posete nemačke delegacije u cilju kontrole utovara prve količine vina iz Navipa koja je krenula kao izvoz za Saveznu republiku Nemačku. Dr Đorđe Radenković (u sredini, u tamnom odelu) je tada bio na čelu Jugoslovenske izvozne vinarske zajednice, a ujedno i generalni direktor Navipa, a pritom i jedan od retkih stručnjaka koji je na tu poziciju došao isključivo svojim radom i obrazovanjem a ne zahvaljujući članstvu u partiji (kao što je tada često bio slučaj). Ova fotografija i usmena kazivanja Gvozdena Radenkovića svedoče o blistavim vremenima Navipa koji je izvozio srpska vina širom sveta.

Navip je u neku ruku svedočio o kontinuitetu vinarstva u Zemunu. Otud i godina 1848. na grbu Navipa jer je Austrijanac Bruno Mauzer tada osnovao prvi vinski podrum u Zemunu. Još uvek je u Navipovom podrumu u Zemunu sačuvana bačva od 365 hl iz tog doba i rekonstruisana Mauzerova vinska soba. Tokom više od 160 godina postojanja, a naročito u poslednjih 30 godina, Navip je doživeo više transformacija, privatizacija, dokapitalizacija, restrukturiranja, nažalost uvek sa predznakom neuspešnog.

Za istoriju ostaje podatak da je na svom vrhuncu Navip imao podrume u Petrovaradinu, Zemunu, Krnjevu, Jagodini, Pirotu, Vranju i Leskovcu, dakle strateški raspoređen po svim najznačajnijim vinogorjima Srbije. Ukupna površina vinograda premašuje 1200 hektara. Navip pamtimo po brendovima iz perioda stare Jugoslavije:  Milion, Fruškogorski biser, Karlovački rizling, Jagodinska ružica, Ključka graševina.

Nažalost, ovih dana nas je rastužila vest koju su prenele Večernje novosti da će se 26. decembra 2016. godine održati licitacija za prodaju imovine Navipa. Kompanija Navip je u stečaju, a  prodaje deo imovine radi izmirenja dugova koji su već dostigli iznos od 30 miliona EUR. Podrumi su još uvek interesantni potencijalnim kupcima, dok je 90% vinograda zapušteno pa će eventualni kupci morati da ulože znatna sredstva u njihovu obnovu.

Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara se bavio analizom privatizacije i sloma ovog giganta srpskog vinarstva, o čemu je detaljno pisao sajt Slobodna Evropa: (link:    http://www.slobodnaevropa.org/a/kako-su-unistavani-navip-fidelinka-i-agrohem/25124974.html  ) Nažalost, Navip je stradao kao kolateralna šteta tranzicije u Srbiji u kojoj je sprega političkih i tajkunskih krugova izazvala krah vinarije sa potencijalom da postane lider u vinskoj industriji Srbije.

NAZAD NA KATEGORIJU