Svakog jula, još od 1947. godine, Avinjon doživljava svoju veliku transformaciju. Od pomalo uspavanog, provansalskog grada koji vekovima čuva svoj šarm, atmosferu uskih kamenih uličica koje se završavaju na prostranom trgu uz papsku palatu svedočeći o zlatnim danima ovog grada koji je svojevremeno bio i sedište katoličke crkve, Avinjon tokom tih mesec dana postaje grad festival. Stotine umetnika, glumaca, koreografa, reditelja, muzičara se sjati u grad. Preko noći, svaki slobodni gradski prostor, od trga, zadnjeg dvorišta, crkve, pa do nekorišćenog magacina nekog restorana ili prodavnice se pretvara u pozorišnu scenu na kojoj se odvija pozorišni festival OFF, kao pandan zvaničnom festivalu u Avinjonu. Stotine malih nezavisnih pozorišnih trupa nastupa svakog dana za turiste, ljubitelje pozorišta, porodice koje žele da svoj boravak u Avinjonu oplemene i sa malo kulture. Među predstavama ima svega: monodrame, burleske, komedije, operete, konceptualne umetnosti neshvaćenih umetnika, klasičnog teatra… Na vama je samo da posvetite par sati iščitavanju ogromnog programa festivala i odaberete ono što vas interesuje.

Ovogodišnju posetu Avinjonu sam iskoristio poput ostalih turista da pogledam nekoliko predstava uključujući tu i jednu komičnu operetu rađenu na osnovu dela Žaka Ofenbaha (ah, ima li Francuzima lepše razonode od Ofenbahovih razdraganih nota?), kao i odličan nastup tajvanskog plesnog teatra koji su na autentičan način dočarali modernu interpretaciju aboridžinskih plesova...

Međutim, vrhunac mog ovogodišnjeg boravka u Avinjonu je bila jedna nesvakidašnja večera sa prijateljima, prilika da se oseti južnjačka otvorenost i gostoljubivost po kojoj je narod iz ovog dela Francuske vrlo sličan nama: kad gost dođe u kuću, domaćin se trudi da pokaže ono najbolje, da sve učini da se gost prijatno oseća... a to znači i bogatu sofru i, ne moram naglašavati, odabrana vina.

Tako je topla avinjonska noć iza kulisa festivala prerasla u gastronomsku paradu praćenu odabranim vinima u društvu istinskih prijatelja.

Champagne Moutard Pere & Fils Blanc de Blanc NV – Veče smo otvorili mehurićima. Šampanjac iz Cote des Bar, regije na jugu Šampanje koja čini približno 20% apelacije. Iako je ovaj deo Šampanje poznat po zasadima pino noara, ovo vino je napravljeno od grožđa iz 20 godina starih vinograda šardonea na tlu nalik onom u Šabliju (Burgundija). Prefinjenost i naglašena svežina karakterišu ovo vino; na nosu umereno kompleksno, breskve, cvetne note, uz bademaste tragove. U ustima vino dugo traje, preovlađuje citrusni karakter sa notama nara, mandarine,breskve. U slojevima se potom smenjuju note badema, đumbira, začina.

foto © M. Blanc

Chateau Vannieres Bandol Blanc 2016 – (sortni sastav: 95% Clairette, 5% Bourboulenc) Bandol nas prvenstveno asocira na crvena i roze vina, međutim ovo magično veče nam je donelo i belo vino iz Bandola. Grožđe za bela vina u Bandolu se sadi na padinama okolnih brda, a svežini vina doprinosi i morski povetarac koji duva na tim položajima. Izuzetno vino, kompleksno, slojevito. Na nosu se ističu note breskve, bagremovog cveta, citrusa, grejpfruta. U ustima, vino takođe ostavlja upečatljivu impresiju. Note cveta lipe, citrusa, propolisa, breskve, žute jabuke. Duga završnica. Tokom večere, svi smo jednoglasni da je pred nama izvanredno vino.

foto © M. Blanc

L’ Anglore Tavel 2015 – Eric Pfifferling – (sortni sastav: Grenache, Cinsault, Carignan, Clairette) Erik Pfifferling je prešao put od pčelara do uticajnog vinara iz Tavela, u potpunosti posvećen prirodnim vinima. U početku je proizvedeno grožđe prodavao, ali je 2002. godine doneo odluku da proizvodi vina pod svojom etiketom. U vinogradu ne koristi zaštitna hemijska sredstva, a u podrumu se trudi da proizvede vina sa minimalnim intervencijama, bez upotrebe selekcionisanih kvasaca, enzima, sumpora. On je pionir među vinarima iz Tavela i voli da naglasi da njegova vina imaju karakter Tavela kakav je nekada bio pre pojave kojekakvih hemikalija i enoloških trikova.  O popularnosti koju njegova vina imaju svedoči i činjenica da je kupovina ograničena na jednu bocu po osobi, kako bi što više ljudi imalo priliku da proba Erikova vina.

Domaine L’Anglore poseduje 7 hektara vinograda u Tavelu. Čokoti su stari između 35 i 60 godina. Verovatno se već pitate kakav je ukus Erikovog vina. Već po boji primećujete intenzitet i ekspresivnost. Vino u čaši je tamnije obojeno od uobičajenih rozea iz Tavela u tradicionalnom stilu (koji podsećaju na našu ružicu). U ustima punog tela, izražajno vino, sa dosta začinskih aroma, notama šumskog voća, jagoda, cvetnim tonovima. Tanini dodatno učvršćuju strukturu vina u ustima.

A Minima 2015 – Trapet – (sortni sastav: 50% Gamay, 50% Pinot Noir) Još jedno vino rađeno sa minimalnim intervencijama i u skladu sa principima biodinamike. Vinograd posađen 1965. godine iz kog potiče grožđe za ovo vino se naziva Grand Champs, i nalazi se na samom spoljnom obodu apelacije Gevrey-Chambertin. Naglašeno voćno vino, sa preovlađujućim notama crnih ribizli, kupina, crnog šumskog voća, višnje, odiše mladošću, živahno. Srednje telo, aromatski profil dosledan kao na nosu, završnica duga, osvežavajuća.

Les Millères 1998 – Domaines Gardies – (sortni sastav: Grenache, Syrah, Carignan, Mourvedre) Cotes du Roussillon Villages AC čine isključivo crvena vina, moćna, koncentrisana, karakterna i kompleksna. Zato tamo treba tražiti vina sa potencijalom za odležavanje i odličnim odnosom cene i kvaliteta. Jedno od takvih vina je i kupaža Les Milleres iz vinarije Domaines Gardies. Wow... 19 godina!!! Trenutak tišine dok čekamo da čujemo onaj prepoznatljivi zvuk pri otvaranju boce. Vino smo dekantirali... I trenutak istine... Pauzu smo iskoristili da predahnemo od divne hrane i uz nagađanja da li će vino ispuniti očekivanja... Zrelo, mekano, prava tečna poezija. Na nosu kompleksno, mekan elegantan aromatski profil koji neprestano evoluira, i dalje prisutno dosta voćnih aroma mada ih već pokrivaju tercijarne note, koža, duvan, suve šljive, šumsko tlo... U ustima, elegantan, koncentrisan trag traje... Tek nakon par minuta shvatam da smo svi zaćutali i potpuno se usredsredili na ovo vino. Do sada sam bio u prilici da obiđem vinarije oko sela Minerve i Saint-Chinian. Sada sam već među destinacije za neka naredna vinska putovanja stavio i Cotes du Roussillon Villages AC.

foto © M. Blanc

Chateauneuf du Pape 2009 - Domaine du Banneret –       I dalje se držimo podalje od mejnstrim scene i otkrivamo vinske bisere. Domaine du Banneret, mala porodična vinarija koja poseduje 4 hektara vinograda sa čokotima starim između 60 i 70 godina i godišnjom proizvodnjom do 10.000 boca. Kupaža svih 13 dozvoljenih vrsta u Chateauneuf-du-Pape. Vino dosta izražajno na nosu, koncentrisano voće, višnja, crno šumsko voće, zrelo, slojevito, sa začinskim tragovima. U ustima, taninska struktura pojačava impresiju težine i daje vinu ozbiljnost ne oduzimajući mu elegantnost, čvrst kostur koji mu garantuje dugovečnost. Još uvek je rano otvoriti ovakvo vino, dalje odležavanje će mu dati patinu i dodatnu dimenziju.

L’Altenberg de Bergheim Grand Cru 2010 – Marcel Deiss – A sada nešto sasvim drugačije. Alzaški Grand Cru. I to baš Altenberg de Bergheim, jedan od primera koji se najčešće sreće u somelijerskim udžbenicima kao izuzetak od pravila za Alsace Grand Cru da se vina prave od samo jedne plemenite sorte (rizling, muskat, traminac ili sivi pino). Kod vina pod etiketom Altenberg de Bergheim je dozvoljeno kupažiranje plemenitih sorti. Vino osvaja svojom baroknom strukturom. Na nosu izražajne arome tropskog voća, vanile, meda, čaja, ružinih latica. Puno telo, bogata impresija u ustima, kiseline u balansu.

Fine de Chateauneuf-du-Pape 1995 – Chateau La Nerthe – Veče smo priveli kraju uz nešto sasvim drugačije. Vinjak star 22 godine napravljen od vina iz apelacije Chateauneuf-du-Pape. Odležavao u buretu od francuskog hrasta. Na nosu bogato, patinasto, plemenito: arome suvog grožđa, lešnika, porta, slatkih začina. Na nepcima skladno, note slatkih začina, putera, suvog voća, orašastog voća. Jačina: 40%. Kasnije sam se raspitivao: boca od 500 ml košta oko 150 EUR.

Avinjon stoji na obali Rone već vekovima, a čitavom okolinom dominira Papska palata. Svaki boravak u južnoj Francuskoj me vrati u prošlost, u vreme kada je sedište katoličkih poglavara bilo tamo a ne u Vatikanu. Još u to vreme, lokalni vinari su prenosili sa generacije na generaciju znanje i tradiciju u pravljenju vina. Zato je ta tradicija još uvek živa i današnje generacije vinara je sa entuzijazmom neguju.

 

NAZAD NA KATEGORIJU