Najlepši period za obilazak vinskih regija je u vreme berbe. Nema lepše prilike da na licu mesta upoznate sve radosti i brige vinogradara i vinara koje ih prate tokom godišnjeg ciklusa u vinogradu. Da podelite sa njima radost što se berba uspešno privodi kraju.

A berba grožđa u Sremu (Srijemu) je naročito živopisna. Veseli tamburaši, bogato ukrašene narodne nošnje, nepregledni vinogradi, plavi Dunav, a iz svakog kadra se pomaljaju obronci Fruške gore.

Početkom septembra, još od 1962. godine, u Iloku se održava Iločka berba grožđa. Ove godine, proslava berbe grožđa u Iloku se odvijala od 27.avgusta do 4. septembra. Rešili smo da iskoristimo vikend kako bismo otkrili koliko je divan kićeni Srem/Srijem.

NASLEĐE PORODICE ODESKALKI

Svaka priča o Sremu/Srijemu se uvek dotiče vlastelinske porodice Odeskalki. Posle Karlovačkog mira i nakon što su Turci proterani, Bečka Carska kuća je veliki deo Srema dodelila italijanskoj grofovskoj porodici Odeskalki.  Vlastelinstvo Odeskalkijevih je obuhvatalo gornjosremsku regiju sa centrom u Iloku (današnja Hrvatska) i donjosremsku regiju sa centrom u Irigu (današnja Srbija). Grof Livije Odeskalki i njegovi potomci su u velikoj meri zaslužni za razvoj vinske tradicije Srema/Srijema. U Iloku je Livio Odeskalki modernizovao Stari podrum iz 15. veka. Početkom 18. veka, Odeskalkijevi proširuju zasade vinograda u Iloku i grade novi vinski podrum preko puta postojećeg Starog podruma. Istorija beleži i da su Odeskalkijevi 1710. godine doneli na prostore Srema/Srijema prve čokote traminca. Pisani izvori takođe ukazuju i da je zahvaljujući porodici Odeskalki 1826. godine osnovana prva vinarija u Erdeviku. Nasleđe Odeskalkijevih još uvek živi sa obe strane granice tako da ne iznenađuje što vinarija Erdevik iz Erdevika na svojim etiketama koristi detalj sa grba Odeskalkijevih.

grb porodice Odeskalki

I sam naziv regije dovoljno govori o višeslojnoj istoriji na našim prostorima. Srem/Srijem svoje ime duguje Sirmijumu, jednom od četiri glavna grada Rimskog carstva u vreme Tetrarhije, a koji se nalazio na mestu današnje Sremske Mitrovice. Usled razlika u ekavskom i ijekavskom izgovoru, sa srpske strane granice se ustalio naziv Srem dok se u Hrvatskoj naziva Srijem. Nakon raspada Jugoslavije, teritorija Srema/Srijema je ostala na obe strane hrvatsko-srpske granice.

GRANICA MEĐU VINOGRADIMA

Put od Beograda do Iloka iznosi 134km. Put  najvećim delom čini lagodna vožnja autoputem ka Zagrebu. Kod Šida se isključujete sa autoputa i upućujete prema zapadnim obroncima Fruške Gore. Potom, na graničnom prelazu Sot/Principovac ulazite na područje Iloka u Hrvatskoj. Već ispred državne granice, ulazite u širok pojas vinograda sa srpske strane. Vinograd sa srpske strane sada pripada vinariji Molowinery i kamen usred vinograda na kojem stoji urezano prezime Odeskalki čuva sećanje na nekadašnju prošlost ovog područja. Razmišljam kako službenici na graničnom prelazu Sot/Principovac imaju jedinstvenu priliku da rade usred vinograda koji imaju naročit istorijski značaj za vinsku scenu Hrvatske i Srbije. Državna granica na ovom mestu prolazi duž imanja Principovac na kom su Odeskalkijevi po prvi put na naše prostore doneli traminac iz Južnog Tirola.  Danas je sa hrvatske strane čitav položaj Principovac u vlasništvu vinarije Iločki podrumi i pored vinograda uključuje i renovirani dvorac (izgrađen 1864.godine kao letnja rezidencija porodice Odeskalki) koji pruža izuzetne uslove za vinski turizam.

vinogradi sa srpske strane granice vinogradi imanja Principovac sa hrvatske strane granice

ILOČKA BERBA

Centralna proslava početka berbe odnosno "Pudarina" se odvija na imanju Iločkih podruma. Gosti, prijatelji vinarije i turisti iz Beograda, Sombora, Šida, Vukovara, Osijeka, Zagreba i brojnih drugih mesta uz grožđe, graševinu i traminac, lokalne specijalitete srijemske/sremske kuhinje i tamburaše su nazdravili uspešnom početku berbe. A sa vrha brežuljka koji se nalazi usred vinograda na poziciji Vukovo puca pogled preko Srijema sve do Srema, dok vetar nosi odjeke muzike tamburaša.

vinogradi Vukovo narodne nošnje iz Srijema TRAGOM TRAMINCA Vinsko otkrivanje Srema i Srijema ovog puta posvećujemo tramincu, sorti koja se odomaćila u Iloku i na padinama Fruške gore. Što se tiče zemljišta, sa obe strane državne granice preovlađuje černozem na lesnoj podozi. Imajte na umu kada probate tramince iz Srijema/Srema da oni nose u sebi pored odlika podneblja i istorijsko nasleđe i priču o porodici Odeskalki. A traminac se često susreće u vinogradima lokalnih vinarija tako da nećete imati problem da pronađete vaše favorite kako iz srpskih tako i iz hrvatskih vinarija. Traminac 2015 – Iločki podrumi – Prepoznatljive intenzivne sortne arome na nosu, među kojima se ističu note tropskog voća, ličija, manga, cvetni tragovi bagrema, belog cveća. Prijatne, razigrane kiseline koje lepo dopunjuju bogatu aromatiku... Sveukupno, nimalo dosadno vino kako pojedini traminci sa nižim kiselinama mogu da deluju. Telo srednje,  završnica zaokružena voćna.

Traminac Principovac 2011 – Iločki podrumi – Poluslatko vino, odlične kiseline u balansu sa rezidualnim šećerom, vrlo kompleksno vino koje ostavlja raskošnu impresiju. U ustima bogate arome prženog šećera, meda, badema, kandiranog voća, suve smokve, kandirane pomorandže... Duga završnica. Odličan predstavnik traminca iz Iloka.

Traminac 2013 – vinarija Trs – polusuvo vino, sortno, intenzivnih aroma tropskog voća i cveća, naročito ružinih latica. Žao mi je što nisam imao priliku da probam vino iz vinarije Trs ranije jer mi se čini da je već dostiglo svoj vrhunac. Oseća se blag zamor u aromatskom sklopu. Telo srednje. Završnica duga, intenzivna.

Gratianus 2015 - Vinarija Imperator - Fruška Gora polako postaje najuzbudljiviji vinski epicentar u Srbiji. Pored konvencionalnih vina, novi identitet Fruške Gore i Srema grade lokalne vinarije koje sve više istražuju mogućnosti ove regije u domenu biodinamike, prirodnih vina,  organskih vina, vina iz amfora, narandžastih vina. A vinarija Imperator je svakako pionirski pokrenula priču o biodinamici na teritoriji Srema. Takođe, vina iz vinarije Imperator su prva u Srbiji organski sertifikovana od strane Ekocerta.

Traminac Gratianus 2015 već na nosu obećava. Zavodljiv miris kajsije, vinogradarske breskve, razigrane cvetne note kroz koje se diskretno provlače tragovi tropskog voća. Dopada mi se što se aromatski profil otvara slojevito i u završnici čak ostaje i filigranska začinsko-herbalna nota koja izdiže ovo vino iznad uobičajenog doživljaja traminca. U ustima, vino je skladno. Ističu se voćne arome, prvenstveno kruške, kajsije, dunje dok u završnici ostaje delikatan trag žute jabuke i ananasa. Srednjeg tela, duge prijatne završnice.

McC Traminac 2012 - Vinarija McCulloch - Još jedna vinarija sa Fruške Gore koja proizvodnju vina zasniva na principima i filozofiji Rudolfa Štajnera. Na tržištu, simpatije privlače i romantičnom pričom o Škotu kog je ljubav prema jednoj Srpkinji dovela u vinograde na Fruškoj Gori. I potpuno drugačiji doživljaj traminca. Ovde su impresiju lepršavosti i elegantnosti zamenili robusnost, zrelost, silina. Intenzivan nos, kompleksan, zreo. Preovlađuju tropske arome, kompot od dunja i jabuka, med. Alkohol se jasno oseti u ustima. Ukus sočan, bogat, zreo. Vino koje je dostiglo svoj maksimum. Radujem se novoj prilici da probam traminac ove vinarije iz narednih berbi.

Gewürztraminer 2015 - Vinarija Deurić - Mlada vinarija smeštena na južnim padinama Fruške Gore je za kratko vreme privukla pažnju svojim belim vinima. Generalno, sva bela vina iz ove vinarije iz berbe 2015 karakteriše stilska preciznost. Traminac vinarije Deurić je lepo skrojen, sa prepoznatljivim sortnim karakteristikama. Kompleksne voćno-cvetne arome na nosu od kojih preovlađuju tropsko voće, mango, banana, ratluk od ruže ali i note belog cveća. Vino sočno u ustima, prijatne kiseline daju vinu crtu ozbiljnosti. Uzbudljiva završnica koja prosto mami da uzmete još jedan gutljaj.

 

NAZAD NA KATEGORIJU