U današnjem dinamičnom vinskom svetu, vinarije se žestoko takmiče za svako parče tržišta koje donosi profit. Svet kao globalno selo je učinio da nam vina iz bilo koje regije sveta budu lako dostupna. Srbija još uvek kaska za tim globalnim trendovima, međutim možemo očekivati da će se vremenom i naše tržište sve više utapati u te belosvetske trendove i tendencije. Ako pogledate srpsko tržište, možete primetiti da se broj lokalnih vinarija iz godine u godinu sve više povećava, što je u skladu sa sve većim brojem ljubitelja vina na tržištu i sve većom potrošnjom vina po glavi stanovnika. Ujedno i kvalitet srpskih vina raste. Na samim počecima moderne srpske vinske priče, na vrhu je suvereno vladala Velika Trojka: Kovačević, Aleksandrović i Radovanović. Ispod njih je bilo 20 mesta prazno, a potom su bili svi ostali. Danas, na našu sreću tog jaza više nema... Male vinarije i one srednje imaju jednaku tapiju na kvalitet... Više se niko ne uzbudi na vest da neka mala vinarija negde iz unutrašnjosti Srbije zablista na svetskoj sceni i svojim vinima očara i domaće i strane vinoljupce. Nestanak tog jaza između malih i velikih se najpre osetio u novčaniku. Na sreću nas ljubitelja vina, cene vina Velike Trojke su postale pristupačnije pa se mnogo češće u društvu prijatelja i kod kuće može nazdraviti uz kvalitetna vina koja su nagrađivana na svim najznačajnijim vinskim takmičenjima u svetu.

Pre 10 godina je Velika Trojka mogla da uljuljkano ubira na tržištu plodove svog rada u vinogradu i podrumu. Postojala je tražnja za domaćim vinima, a prave konkurencije nije bilo... Danas, i veliki moraju da neprekidno donose inovacije, da osvajaju nove tržišne niše, da se bore za svakog potrošača... Nema spavanja, nema praznog hoda...

Vinarija Aleksandrović iz Topole je zaokružila u potpunosti svoj portfolio... Pored već svima poznatog "šumadinca" - penušavog vina po kom je nekada Šumadija bila poznata, u portfoliju ove vinarije se od skoro nalazi i Trijumf Late Harvest 2013... Time jedan zahtevniji ljubitelj vina može u jednoj vinariji pronaći sve ono što mu može zatrebati od vina i u potpunosti zadovoljiti svoje vinske apetite . A sad su na red došli i kanali komunikacije sa potrošačima. Srbija je zemlja  u kojoj je 50% stanovnika aktivno na Facebook-u. Skoro 60% domaćinstava u Srbiji ima internet priključak, a ove godine je Srbija postala i prva država u regionu u kojoj je počela sa radom banka koja svoje čitavo poslovanje bazira na korišćenju interneta i smart telefona. To samo pokazuje da i vinarije treba da razmišljaju o svojim budućim potrošačima u Srbiji koji su vrlo otvoreni prema novim tehnologijama. Treba da shvate da se informacije o vinima i vinarijama najčešće pronalaze na internetu, da se pre posete vinariji informacije o lokaciji i načinu da se do nje stigne takođe proveravaju na internetu.

Vinarija Aleksandrović je pred predstavnicima medija, prijateljima vinarije i saradnicima pokazala novo lice preko kog će komunicirati sa potrošačima. Nema više PODRUMA ALEKSANDROVIĆ jer je na scenu stupila VINARIJA ALEKSANDROVIĆ. Novi website, potpuno redizajniran ( http://vinarijaaleksandrovic.rs/ )sa gomilom novih sadržaja i sa atraktivnim fotografijama koje prosto mame da se doživi lepota i atraktivnost oplenačkog vinogorja i Šumadije. Zatim online prodavnica u kojoj ćete iz udobnosti fotelje moći da kupujete vina po cenama kao što su u vinariji, a potom ih dobijete isporučene na kućnu adresu. I konačno, klub ljubitelja vina Aleksandrović (loyalty club), koji nudi brojne pogodnosti za verne poštovaoce vinarije Aleksandrović. Tokom svečane večere u Hotelu LifeDesign u Beogradu, prvu člansku karticu kluba ljubitelja vina Aleksandrović je dobio legenda srpskog fudbala i FK Crvene Zvezde, Dule Savić.



Iako u novom ruhu, identitet i prepoznatljivost vinarije Aleksandrović je sačuvan, tako da uprkos promenama, potrošači neće imati teškoće da se naviknu na novosti iz ove šumadijske vinarije.

Za pohvalu je da su utihnuli i glasovi koji su započeli jaku marketinšku kampanju u cilju da pozicioniraju Šumadiju kao "srpsku Toskanu". Shvatam da je želja kreatora tog nesrećnog slogana da jednog dana Šumadija postane ono što je Toskana u Italiji. Međutim, svako ko iole poznaje istoriju Toskane i kako je ona postala ono što je danas shvatiće da to naprosto nije moguće. Šumadija nikada neće biti Toskana... I ne treba. Toskana je imala tu sreću da je u 19. veku i početkom 20. veka bila omiljena destinacija za odmor evropske aristokratije i umetnika, i taj status čuva i danas, samo što umesto aristokratije tamo vile danas kupuju bogataši iz celog sveta i filmske i muzičke zvezde. Male su šanse da će Šumadija ikada dostići taj status, pa ako kažete srpska Toskana, već zamišljam neke jeftine kičaste replike zamkova i ruralnih vila okruženih vinogradima i poljima ...( nešto slično postoji u istočnoj Srbiji -  gasterbajterska sela oko Velikog Gradišta i Žagubice, ali ih tamo niko ne naziva "srpski Beverli Hils" ?!? ). Čisto sumnjam da je bilo kome ambicija da od Šumadije napravi jeftinu repliku italijanske Toskane. To su Kinezi već učinili u Kini ("kineski Bordo"), ali ne vidim da je to doprinelo razvoju vinskog turizma u Kini.

Možda je ideja bila da jednog dana Šumadija postane ono što je Toskana u Italiji u vinskom svetu. Međutim, tek onda nailazimo na problem korelacije: ako Toskanu odredimo vinski, to je regija pretežno crvenih vina, u kojoj dominira lokalna sorta sanđoveze, u pogledu zemljišta dominiraju galestro i albareze. Dakle, sve ono što Šumadija nije: Šumadija se na modernoj srpskoj sceni probila prvenstveno zahvaljujući kvalitetu i identitetu belih vina, a za to je veliki krivac Trijumf vinarije Aleksandrović. Zatim, ako pogledamo vina od sorte sovinjon blan  iz šumadijskih vinarija koja se mogu naći na tržištu, shvatićete da je ta regija kao stvorena za ovu sortu... U vinogradima Šumadije se uglavnom nalaze internacionalne sorte pa je i po izboru sortimenta potpuno drugačija od Toskane. U pogledu tipova zemljišta, nigde u Srbiji pojam mikrolokacije nije toliko važan kao u Šumadiji... Raznovrsni tipovi zemljišta se smenjuju na malim površinama, što je opet čini drugačijom od Toskane.

Dakle, Šumadija ima svoj vinski identitet na koji treba da bude ponosna. Udruženje vinara Šumadije je već učinilo značajne korake da srpska Šumadija i kvalitet njenih vina budu prepoznatljivi kako kod nas u Srbiji tako i u inostranstvu. I na tome treba da istraju.

O Šumadiji smo već pisali ranije na našim stranicama:

http://www.vinopedia.rs/?p=3376

 

 

NAZAD NA KATEGORIJU