Retko kome će pri pomenu varošice Petrovac na Mlavi pasti na pamet vino ili vinogradi. Takođe, ako se iz Beograda uputite tamo, dok prolazite kroz prostranu stišku ravnicu nećete naići na vinograde. Ali, treba znati da od 815 hektara vinograda u mlavskom rejonu, Petrovac na Mlavi ima najviše vinograda. Najčešće su to mali zasadi porodičnih vinograda, prilično zapušteni, nemi svedoci da je ovaj kraj nekada bio velika vinarska meka.  

Uputio sam se u selo Krvije.  Na tragu sam male porodične vinarije koja tek treba da zablista punim sjajem na vinskom nebu Srbije. Čime li je lokalno stanovništvo zaslužilo tako brutalno ime sela koje asocira na krv i nasilje?!? Možda ću otkriti do kraja dana...

Ulazim u selo i na raskrsnici zovem vlasnika vinarije Acu Popovića. Mobilni telefon jedva da dobija signal... Aca je u vinogradima, pa iz sela sa njegovom suprugom Dragicom idem prvo da obiđemo vinograde... Bukvalno 5 minuta od vinarije autom, prolazimo pored seoske crkve  i izlazimo na vrh Jolićkog brda.

Stižemo do vinograda... Blaga padina Jolićkog brda, kroz vinograde pogled puca na gornjačku klisuru i u daljini planinu Beljanicu (1399m nadmorska visina) pokrivenu snegom. Iako je ovaj februarski dan podario nam neuobičajeno izdašno sunce i 17 stepeni Celzijusa, prohladan vetar duva iz pravca gornjačke klisure kroz redove vinograda. Upravo je taj vetar karakterističan za celo Jolića brdo jer na putu sa severa ka gornjačkoj klisuri, vetar gornjak donosi svežinu padinama na kojima se nalaze vinogradi Ace Popovića koji su po ceo dan izloženi suncu.

Vinogradi se nalaze na nadmorskoj visini 250 metara. Na 3 hektara su 2008. godine posađeni zasadi merloa, kaberne sovinjona i nekih 4.000 čokota peti verdoa. Zemljište čini smonica, a u donjim slojevima žuti pesak i krečnjački elementi. Aca je u vinarsku priču ušao sasvim slučajno, bez ikakvog ranijeg iskustva. Njegova supruga Dragica uz osmeh dodaje da on u to vreme nije znao ni da ore traktorom, pošto mu je osnovno zanimanje bilo obrada drveta. A sigurno nije znao koliko posla ga očekuje u vinogradu...

Nekada je na toj parceli bio i stari zapušteni vinograd od 20 ari...Jednom prilikom je Aca sedeo u Petrovcu sa prijateljima koji su se vratili iz Beograda sa festivala vina i doneli neke boce domaćih vinarija. Probali su ta vina, komentarisali, dopala im se...Od tada je ideja o vinogradu neprestano tinjala, sve dok nakon mesec i po dana Aca sa prijateljem iz Petrovca nije krenuo u potragu za sadnim materijalom...Obojica su bili motivisani da uđu u vinsku priču, a da pritom i iskoriste subvencije koje je u to vreme država davala za podizanje vinograda. Nažalost, iznenadna smrt prijatelja je prekinula drugarske planove da zajedničkim snagama razviju novu vinsku scenu Petrovca na Mlavi, ali je Aca istrajao u svojoj nameri.

Karakteristika mlavskog rejona je što se vrlo retko javlja grad. Međutim, 2010. godine je vinograd pogodio grad kakav meštani ne pamte. Mlad vinograd u formiranju je pretrpeo ogromnu štetu. No, ni to nije pokolebalo Acine planove.

Od naredne godine, Aca je počeo da prodaje grožđe, a ujedno i da na malim količinama grožđa koje je ostavljao za sebe usvaja tajne pravljenja vina. Jedna poseta vinariji Aleksandrović i razgovor sa Božom Aleksandrovićem su ga ohrabrili i inspirisali da umesto prodaje grožđa počne ozbiljno razmišljati o pravljenju vina.

Očigledno se u međuvremenu pročula vest o kvalitetu grožđa iz Popovića vinograda jer iz godine u godinu naše najpoznatije vinarije kupuju grožđe sa Jolićkog brda.

A prošle godine je konačno došao i taj trenutak da se registruje Kuća vina Popović. Proizvodnja 6.000 litara vina. Vinski podrum u sklopu porodične kuće je još u fazi izgradnje, sa ambicijom da pored njega bude sagrađena i degustaciona sala. Aca već ima plan gde će posložiti drvene sudove, fermentor i svu opremu koju planira tek da nabavi. Acina kreativnost ponajviše dolazi do izražaja u podrumu jer bez savremene opreme se trudi da napravi kvalitetna vina. Ove godine je promenjen i dizajn etiketa, u planu je nabavka fermentora...Korak po korak, vizija koju su započeli Aca i Dragica postaje stvarnost. Sve više se otiskuje u vinarske vode i njihov sin. Vinarstvo u tom kraju je oduvek bilo posao za celu porodicu.

Sokolov let 2015 - Kuća vina Popović - (sortni sastav: 100% Petit Verdot) Mada sortno vino od peti verdoa danas ne viđamo često u Srbiji, vredi pomenuti da prvo pisano pominjanje sorte peti verdo u Srbiji datira iz 1900. godine i to u oglednim zasadima u Vinodeljsko-voćarskoj školi u Bukovu (Negotinska Krajina). S obzirom da je škola u Bukovu osnovana 1890. godine, možemo smatrati da su zasadi peti verdoa u tom oglednom vinogradu posađeni u periodu između 1890. i 1900. godine.

Vino Sokolov let iz 2015. godine obavezno dekantirati bar sat vremena. U početku se osete malo nečiste note drveta, ali dekantiranjem one nestaju a voćne arome izbijaju u prvi plan. Na nosu topla, zrela, somotasta impresija. Začinske note vanile, cimeta, kedrovina, koža i crno voće, džemasti tonovi ostavljaju dug mekan zaokružen trag. U ustima odlične kiseline daju vinu kičmu i svežinu. Višnja, kupina, crna ribizla se otvaraju nakon nekog vremena, a postepeno postaju sve jače biberaste note... Tanini zreli, ispolirani, puno telo... Duga sočna završnica, začinski trag. Vino dobro nosi 14,5% alkohola. Očigledno imamo vino napravljeno od grožđa izuzetnog kvaliteta. Na korak od vrhunskog vina, a da bi tamo stiglo, potreban je samo malo bolji kvalitet drvenih sudova. U svakom slučaju, vinarija koju vredi podržati i koju vidim kao uzbudljivo pojačanje na srpskoj vinskoj sceni u narednim godinama.

Šestica 2015 - Kuća vina Popović -  I ovom vinu je neophodno dekantiranje. Intenzivna voćna impresija, borovnice, crno voće, vanila, cimet, crna čokolada. Puno telo. Zrela, džemasta impresija u ustima. Kiseline daju svežinu. Tanini naglašeni, ali zreli, upeglani, prosto miluju nepca.

Kad naiđeš na ćibrik, znači da si stigao u Petrovac na Mlavi

U dvorištu, Aca je posadio nekoliko čokota lokalnih sorti vinove loze (stonih i vinskih), a među njima i ćibrik. Za tu sortu ćete čuti samo ako vas put nanese u Petrovac na Mlavi i ponegde u timočkom kraju. U pitanju je direktno rodni hibrid, sitno crno grožđe koje se koristilo kao bojadiser, karakterističnog mirisa...

Krvije - selo sa brutalnim imenom

Narodno predanje kazuje da su sela Krvije, Dobrnje i Lopušnik bili jedno selo. Međutim, u turska vremena ih je lokalni spahija sve raselio i naselje razdvojio na tri sela. Krvije je, navodno, dobilo ime po stanovnicima koji su bili gadne naravi, skloni tuči i da se "krve". Naravno, ovo predanje nema temelja u istoriji, a današnji stanovnici Krvija se definitivno ne uklapaju u tu sliku.

Pozdravljam se sa Acom i Dragicom, iskreno srećan što će u narednim godinama zasijati još jedna blistava zvezda na vinskom nebu Srbije, i to baš u Petrovcu na Mlavi čime će se ponovo oživeti vinska tradicija ovog kraja. Žao mi je samo što nisam imao vremena i prilike da u Petrovcu na Mlavi probam i "žmaru", tradicionalno vlaško jelo ovog kraja i homoljski med... Ali, do sledeće prilike... Kuća vina Popović će ostati na mom radaru.

NAZAD NA KATEGORIJU