Moderna vinska istorija Srbije tek čeka da bude ispisana. Još uvek su retke prilike kada se upoznajemo sa odležalim domaćim vinima, vertikalama koje nam pomažu da bolje razumemo potencijale pojedinih vinogorja. Vrlo često se u vinskim arhivama lokalnih vinskih entuzijasta kriju pravi mali dragulji...vina sa početaka moderne srpske vinske priče kojih više nemaju ni pojedine vinarije, a često više ne postoje ni te vinarije koje naprosto nisu izdržale početne teškoće kada su vinska kultura i tržište u Srbiji bili tek u povoju.

I tako neočekivano, stigne poziv da se istraže tajne rizlinga iz Srbije. Vina su čuvana u privatnom podrumu, a sam pogled na etikete budi nostalgiju i radoznalost kod svakog ljubitelja vina. Razlog više da se pre vremena vratim u Beograd iz Velikog Gradišta, sa takmičenja za najbolju dunavsku riblju čorbu. Prilika koja se ne ukazuje često.

Degustacija se održala u prijatnom prostoru vinoteke Absolut Wine na Vračaru (Mačvanska 15).

Rajnski rizling 2008 - Tanića pimnice - Ova vinarija je na sebe skrenula pažnju najpre zahvaljujući negotinskom kaberneu i vinogradu u  selu Tamnič koji se smatra jednom od najboljih mikrolokacija u Negotinskoj krajini za kaberne sovinjon. Što se tiče rizlinga, u pitanju je vino koje je vlasnik čuvao za sebe i za prijatelje. Dakle, vino koje nije išlo u redovnu prodaju. U čaši uljano, sporo pokretno. Na nosu, već se osećaju tragovi oksidacije, orašaste note, žuta jabuka, suvo voće. Međutim, u ustima vino i dalje čuva svežinu tako da oksidativni karakter vina još nije u potpunosti preovladao. Pored aroma žute jabuke, orašastog voća, suvih smokava, izdvajaju se i note citrusa i grejpfruta koje vinu daju živost. Srednje telo, kiseline srednjeg intenziteta.

Rajnski rizling 2007 - Vinovita - Ovo vino je već prilog za vinsku istoriju Srbije. Vinarija Vinovita više ne postoji pod tim imenom. Osnovana 2003. godine od strane Viktora Panajotovića. Vinarija  je pre par godina promenila ime u Podrum Panajotović i danas funkcioniše u Beogradu, u dubokom lagumu na Senjaku pod vođstvom Viktorovog sina  Vladimira. Grožđe za ovo vino potiče iz Smedereva, iz vinograda Obrenovića. Na nosu zdravo vino, obilje petrolejskih nota upotpunjene diskretnim začinskim notama nane, bosiljka. Prijatne orašaste note u završnici. Vino ima isti aromatski profil u ustima, upotpunjen notama citrusa. Uljano, slabo pokretno... Duga osvežavajuća završnica. Vino staro 9 godina koje još nije dalo svoju završnu reč. I vrlo prijatno iznenađenje za sve prisutne.

Rizling rajnski 2007 - Podrum Dajić - Još jedan rizling iz Negotina. Zlatno žute boje u čaši, pomalo zamućeno. Na nosu, petrolejske note, nešto diskretnije nego u prethodnom vinu, se bore za primat sa oksidativnim notama. U ustima, vino takođe na tragu oksidacije... Vino čak pomalo rezi u ustima (prisustvo CO2)?!? Hm, vrlo verovatno naknadna fermentacija u boci, na šta ukazuje i zamućenost...

Rajnski rizling 2006 - Vitis Vino Jelenković - Još jedna vinarija iz Negotina koja je postala deo istorije srpskog vinarstva. Vinarija je prestala sa radom, a pred nama je vino napravljeno od grožđa iz rajačkog vinogorja. Nažalost, vino nije izdržalo test vremena. Boja nalik vinjaku. Oksidovano.

Rajnski rizling 2006 - Vinarija Jović - (Potrkanje, Knjaževac) Jako loš kvalitet plutanog čepa. Posledica: vino je povuklo na čep što nas je sve prilično razočaralo. I lekcija da vinari treba da obrate pažnju na izbor kvalitetnog čepa...

Rajnski rizling 2005 - Vinarija Živković (Kličevac, mlavski rejon) - Ovo vino bi se u pravom smislu reči moglo nazvati "vino s patinom". Uprkos oksidativnim notama, vino i dalje ima čvrst karakter. Na nosu dominiraju note jabuke, oraha, suvog voća... Međutim, u ustima je vino još uvek živo. Suvo voće, suve smokve, suve kajsije, suvo grožđe, orašasto voće, citrusi ostavljaju prijatan zaokružen trag u ustima. Vino u padu, ali još uvek prija.

Tamuz rajnski rizling 2005 - Vinarija Jelić (Valjevo) - Na nosu, vino u padu, oksidativne note: jabuka, orašasto voće. Međutim, u ustima sledi potpuno drugačiji profil vina: bez orašastih nota, dah svežine. Dominiraju note dunje i žute jabuke. Vino još uvek živo, kao da je staro 3 godine, a ne 11. Duga prijatna završnica. Takođe, nije tipični rizling. Vino nema razvijene petrolejske note. Vino koje pleni individualnošću. Vino koje intrigira kontrastom koje ima na nosu i u ustima.

A potom smo se opet dotakli vinske istorije Srbije. Još jedna vinarija koja više ne postoji. Vinarija World of Wine, osnovana 2006.godine koju je osnovao Živojin Đorđević i neslavno završio svoju vinarsku karijeru usled nesrazmernih investicija koje su dovele do problema sa likvidnošću i konačnog bankrota.

Cabernet Sauvignon 2006 - World of Wine - Grožđe za ovo vino potiče iz Negotina, tako da je ovo bila odlična prilika da procenimo negotinski kaberne star 10 godina. Vino je prethodno dekantirano. Vino se polako otvara. Definitivno, vino koje je na svom vrhuncu. Na nosu kompleksno, uzbudljivo, arome u rasponu od kedrovine,duvana,šumskog tla, pečurki do vanile, kože. Mekani tanini i prijatna lakoća u ustima. Elegantno i višeslojno u završnici. Tanini su još uvek prisutni, ali su tako svileni i potpuno inkorporisani u celokupni karakter vina. Wow!

A na kraju, red bi bio da se ovakva degustacija završi sa pogledom na budućnost. Meni je to bila prva prilika da probam merlo iz mlade vinarije Izba Jovanović iz okoline Niša.

Merlot 2014 - Izba Jovanović- Mlada vinarija, poslovično loša 2014. godina za crvena vina, činjenica da već dugo vremena čekam da se u Srbiji pojavi čist merlo koji će me ostaviti bez teksta. I onda sledi prijatno iznenađenje. Zrelo grožđe, bez trunke nezrelih, zelenih tonova. Vino ekstraktivno, toplo. Prepoznaje se odležavanje u hrastu koje lepo dopunjava voćni karakter merloa. Obilje voćnih aroma: šljiva, ribizla, borovnica oplemenjene blagim začinskim notama i notama koje potiču od odležavanja u hrastovom buretu. Srednje telo. Tanini zreli, prijatni. Nadam se da će se u godinama koje slede vinarija Izba Jovanović opredeliti da istražuje mogućnosti merloa iz niškog rejona i na polju merloa vinifikovanog kao belo vino. To je još uvek nešto što nije rađeno u Srbiji, a sigurno može steći dosta poklonika zahvaljujući svojim voćnim aromama, tako svojstvenim belim vinima od merloa koja se proizvode u Tićinu u Švajcarskoj i u severnoj Italiji. Neka im to bude domaći zadatak za budućnost, a i dobar način da dopune portfolio vinarije i belim vinom.

           

NAZAD NA KATEGORIJU