Ovo nije klasični članak o digitalnim vinskim medijima… Nije ni zamišljen da to bude. Ovo su bile neke od teza i praktičnih primera koji su mogli poslužiti kao inspiracija za razgovor u okviru panela o digitalnim medijima u vinskoj industriji na jednom od lokalnih vinskih dešavanja. No, ozbiljnija priča na tu temu će ostati za neku drugu priliku.

1)    Najčešća greška koju vinarije prave jeste što se previše oslanjaju na prikupljanje lajkova… Lajk bez emotivnog angažmana ne znači puno. Takav lajk nije dovoljan da bi neko odabrao vaše vino ili da bi razvio emotivni odnos prema vinariji koji će ga potom motivisati da sa police odabere baš vino iz vaše vinarije… Vinarije pod uticajem ogromne količine informacija koja protiče društvenim mrežama i same počnu da bombarduju platforme sadržajima i porukama. Ljubitelji vina vole ljudski odnos, poštovanje, dvosmernu konverzaciju. Zato je važnije da se umesto kvantiteta fokusirate na kvalitetne odnose sa publikom na društvenim mrežama. Uspeli ste kada razvijete osećaj kod publike da su i oni deo vinarije, da su cenjeni i osećaju se prihvaćeno od strane vinarije. Tada možete smatrati da ste stekli publiku koja će na polici odabrati vaše vino.

 

2)    Razumljivo je da male vinarije nemaju vremena i ljudskih resursa da bi stalno bile aktivne na društvenim mrežama. Međutim, čak i kada vinarija nije aktivna na društvenim mrežama, moguće je biti prisutan. Dovoljno je da instalirate besplatan wifi u degustacionoj sali. Ljubitelj vina koji je u poseti vašoj vinariji će teško odoleti potrebi da se čekira i da sa prijateljima na društvenim mrežama podeli trenutak u okruženju vaših vina. Ako imate grupu u poseti, dovoljno je da im samo napomenete da postoji besplatan wifi. Ljudska priroda će odraditi ostalo.

 

3)    Ako razmišljate kako da iskoristite društvene mreže da biste povećali prodaju vina, imajte u vidu da vaš potencijalni kupac treba da pređe sledeći put: LAJKUJEM – POZNAJEM – VERUJEM – KUPUJEM. Svaka od ovih faza iziskuje drugačiji pristup i drugačiju komunikaciju preko društvenih mreža. Idite korak po korak. Razmišljajte o sledećem koraku,a ne o krajnjem cilju. I onda ćete uspeti da ostvarite krajnji cilj. Prilično jednostavna istina, skoro poput kineske mudrosti.

 

4)    Džejmi Gud, guru vinske blogerske scene je rekao da blogeri i menadžeri društvenih medija u vinskoj industriji treba da imaju lice. Uspešno tvitovanje dolazi od ljudi od krvi i mesa, a ne od kompanija ili vinarija. Važna je autentičnost i kredibilnost. Izazov koji se pritom javlja je kako sačuvati distancu između ličnih i profesionalnih aktivnosti. Mnogi blogeri i tviteraši gube osećaj za tu granicu i time postaju starlete društvenih mreža. Ali, ako pogledate put koji treba preći (lajkujem – poznajem – verujem – kupujem), kod njih se sva aktivnost zaustavlja na prvom stupnju. Oni se zadovoljavaju samo ogromnim brojem lajkova. Njihovi pratioci lajkuju njihove objave iz istih pobuda kao što gledaju farmu, parove i slične emisije. I da još jednom citiram Džejmi Guda: “Ako si drkadž…, ljudi će to brže skapirati na društvenim mrežama”.

  5)    Kad pričamo o društvenim mrežama, uglavnom vinarije razmišljaju o odnosu sa kupcima i metodama povećanja prodaje. Međutim, jako bitan element je olakšano održavanje odnosa sa uticajnim osobama iz vinske industrije i novinarima. Vrlo često jedna direktna poruka na fejsbuku može značiti da će vaše vino osvanuti u članku nekog uglednog vinskog časopisa.  

6)    Praktičan primer koji su prisutni na panelu uspeli da čuju: Vinarija Stormhoek iz Južnoafričke republike je odradila uspešnu kampanju koja im je pomogla da povećaju prodaju na tržištu zapadne Evrope. Odabrali su ciljnu grupu blogera iz raznih društvenih oblasti (vino, gastronomija, kultura, društvo, putovanja, itd). Uslov je bio da su stariji od 21 god. i da pišu blog duže od tri meseca. Svakom od njih su poklonili bocu vina bez ikakve obaveze da pišu o njoj. Međutim, nakon par meseci ispostavilo se da je 60% njih pomenulo bocu ili objavilo fotografiju/impresiju o vinu na društvenim mrežama. Druga faza kampanje je bila serija večera sa degustacijom vina u Velikoj Britaniji, Španiji, Belgiji  za blogere i potencijalne uvoznike kako bi podstakli ličnu interakciju sa blogerima i pronašli nove mogućnosti za plasman.

 

7)    Vinarija Pacific Rim iz Oregona je pokrenula kampanju na društvenim mrežama da bi edukovala mlađe generacije o rizlingu. Cilj je bio da motivišu potencijalne klijente da posete websajt vinarije da bi mogli da preuzmu besplatan primerak brošure o rizlingu na 30 strana. Uslov da dobijete brošuru je bio da lajkujete njihovu  fejsbuk stranicu. Za dve nedelje, prikupili su na fejsbuk stranici 11.000 lajkova. Onda su preko fejsbuka sproveli takmičenje tražeći najbolji odgovor na pitanje “Zašto volim rizling?”. To im je donelo još 15.000 lajkova. Kao rezultat ove akcije, broj poseta njihovom websajtu se povećao 7.000 puta. Što se tiče prodajnih rezultata kampanje, zabeležen je rast prodaje od 10%. To vam istovremeno daje i dokaz da je potrebno preći dug put od faze “lajkuj” do “kupi”…

 

8)    Kad razmišljate o vinskim blogovima i kada birate koje vinske blogove pratite, imajte na umu definiciju dobrog vinskog bloga, a to je: “blog koji podučava čitaoca o vinima kroz tekstove koji sadrže strast prema vinima i nepristrasnost”. Postoje blogovi kod kojih se jednostavno ne primećuje pasioniranost autora prema vinima. Postoje i blogovi koji objavljuju naručene tekstove od strane vinarija. Ali, blog koji u bilo kom elementu odskače od ove definicije nije dovoljno dobar. Suvoparnost kao odlika stila (ili nedostatak stila) ne ulazi u tu definiciju pa neki blogovi/websajtovi mogu sebi to da dozvole a da ne ugroze kvalitet.

 

Poslednjih godina sam više puta bio u prilici da prisustvujem panel diskusijama kao moderator ili kao panelista, a često i kao posmatrač iz publike… Iskustvo me je naučilo, a nedavna panel diskusija na kojoj sam bio jedan od učesnika je i potvrdila da je panel diskusija unapred osuđena na neuspeh ako je moderator apsolutno nepripremljen i vodi diskusiju bez ikakvog koncepta pa se zato oslanja na trenutnu inspiraciju i improvizaciju. Onda sama diskusija najčešće ostane površna i bez naročitog efekta. U takvoj situaciji ne bi pomoglo ni kad bi moderator bio član SANU.

 

NAZAD NA KATEGORIJU