Vinski identitet nije samo floskula ili fraza koja se povlači po brošurama i promotivnim materijalima vinarija i turističkih organizacija. Njega treba pravilno odrediti, razumeti i prepoznati na nivou pojedinačnih vina, vinarija i vinskih rejona. Diskusiju na temu vinskog identiteta u Srbiji su prošle godine pokrenuli website www.vinopedia.rs i vinski magazin Vino&Fino serijom predavanja i degustacija u okviru konferencije Wine Identity.

9. jula 2015. godine, organizatori su predstavili novi dodatak konferenciji. Vinski identitet jeste tema koja zaslužuje pažnju na vinskoj sceni Srbije ne samo jednom godišnje već u kontinuitetu, preko cele godine. Stoga ćemo od septembra imati priliku da u seriji specijalizovanih tematskih radionica i degustacija razmatramo sve aspekte vinskog identiteta na primeru vina iz Srbije i regije.

Za prvo predstavljanje novog formata, partner i domaćin je bio Podrum Novi WineArt, nova vinoteka i prodavnica vina. Pre par meseci, u sklopu novog stambenog kompleksa u neposrednoj blizini 4. opštinskog suda, u Bulevaru Mihajla Pupina na Novom Beogradu otvorena je nova vinska i gastro lokacija na mapi Beograda. Prostrana bašta ispred lokala sa nekoliko stabala starih maslina će vas na trenutak odvesti u mediteranske krajeve, tako da će vam boravak u ovom lokalu prijati i ako samo svratite na čašu vina sa prijateljima a i ako svratite da nešto pojedete jer  vas u Podrumu očekuje i meni prilagođen vinskoj ponudi.  U predivnom prostoru,stilski svedenom i sa dosta svetlosti , odabrana publika (pretežno iz vinskih krugova) je imala priliku da se bliže upozna sa Negotinskom Krajinom i  negotinskim kaberneom.  Vinskim svetom danas prosto vlada pomama za autohtonim sortama, pa je samim tim još veći izazov da se definiše lokalni identitet internacionalne sorte kao što je kaberne sovinjon.

Radionicu su vodili organizatori Wine Identity konferencije, Igor Luković (urednik vinskog magazina Vino&Fino) i Tomislav Ivanović (Urednik websajta www.vinopedia.rs).

GEOGRAFSKI POLOŽAJ NEGOTINSKE KRAJINE

Rejon Negotinska Krajina se nalazi na istoku Srbije i prostire se duž reke Dunav, neposredno uz rumunsku i bugarsku granicu. Vinogradi Negotinske Krajine administrativno zauzimaju teritoriju gradova Negotin i Kladovo. Ukupne površine pod vinogradima zauzimaju 978ha. Glavni geografski faktori koji utiču na identitet regije su blizina Dunava i planine Miroč (768m), Veliki Greben (656m) i Deli Jovan (1136m)  koje sa zapada okružuju ovaj vinski rejon, pa se nagib terena postepeno spušta sa zapada prema istoku, odnosno do obale reke Dunav. Rejon Negotinske Krajine se prostire na nadmorskoj visini  u rasponu od 60 do 480 metara, ali se vinogradi u najvećoj meri nalaze na nadmorskim visinama od 100 do 270 metara. Zanimljivo je istaći da se u Negotinskoj Krajini nalazi i mesto sa najnižom nadmorskom visinom u Srbiji na ušću Timoka u Dunav (28m). Velika vodena površina reke Dunav pojačava efekte sunca jer se sunčevi zraci odbijaju od površine vode (efekat vodenog ogledala, koji takođe postoji u sremskom rejonu, u vinogradima koji se nalaze u ataru sela Banoštor na Fruškoj Gori). Reka Dunav je takođe značajna jer ublažava tokom zime ekstremne i nagle fluktuacije temperature i štiti vinograde od opasnih mrazeva.

KABERNE SOVINJON

Nije lako pisati o sorti kao što je kaberne sovinjon. Ima je u vinogradima širom sveta, prilagodljiva sorta, dosta je već rečeno o njoj... Pod nazivom Petit Cabernet je poznata u Bordou još od 18.veka, kada su je vrlo često mešali sa kaberne franom. Dugo vremena se verovalo da kaberne sovinjon potiče od jedne autohtone grčke sorte sa Peloponeza. Međutim, istinu o poreklu ove sorte vinove loze smo saznali relativno skoro: DNK analiza je pokazala da su mu roditelji kaberne fran (otud i ne čudi što su ga u prošlosti poistovećivali sa tom sortom) i sovinjon blan.

U Francuskoj, kaberne sovinjon predstavlja četvrtu sortu u vinogradu po zastupljenosti (posle merloa, grenaš i sira). Na Balkanu, najznačajnije površine zasada pod sortom kaberne sovinjon se nalaze u Srbiji i Bugarskoj. U

Srbiji, 20% ukupnih površina pod vinogradima (približno 5000 hektara) predstavljaju zasadi kaberne sovinjona. U Bugarskoj, te površine iznose 15% ukupnih površina pod vinogradima, dakle približno 15.000 hektara (ali se u Bugarskoj kaberne sovinjon mnogo češće kupažira sa merloom i drugim sortama).  Od ostalih država u regiji, Rumunija raspolaže sa 3000 hektara pod zasadima kaberne sovinjona, Slovenija sa 470 hektara i Hrvatska sa približno 900 hektara (što čini manje od 3% ukupnih zasada).

NEGOTINSKI KABERNE

Pre nego što pređemo na bliže određivanje glavnih karakteristika negotinskog kabernea, treba istaći da uprkos širokoj popularnosti sorte, ipak nije svaka regija podesna za kaberne sovinjon. To pokazuje i činjenica da u velikom broju regija umesto sortnih vina preovlađuju kupaže u kojima se vrlo često nedostaci uslovljeni nedovoljno zrelim grožđem kabernea prikrivaju  drugim «ranijim» sortama, kao što je na primer merlo. I zaista, kaberne sovinjon je pozna sorta – dakle, potrebno mu je dosta sunca i duga sunčana jesen kako bi grožđe bilo dovoljno zrelo i na taj način izbegli zelenu, herbalnu impresiju u vinu.

Da bismo razumeli negotinski kaberne, potrebno je razmotriti elemente klime i zemljišta koji u znatnoj meri određuju njegov karakter. Negotinska krajina je sa zapada i severa oivičena planinama koje zaustavljaju tople vazdušne struje koje dolaze sa Mediterana i Crnog mora. Topao vazduh se zadržava u regiji Negotinske krajine i postepeno hladi. Zato ne čudi što je tokom leta Negotin uvek najtopliji grad u Srbiji, sa temperaturama koje vrlo često prelaze 40 stepeni Celzijusa. Dakle, idealno okruženje za kaberne sovinjon koji kao pozna sorta u takvim uslovima neće imati teškoće da sazri.

Što se tiče zemljišta, vinogradi se najčešće nalaze na smonici, gajnjači i peskovitom zemljištu. Uz samu obalu Dunava, javljaju se lesno tlo, aluvijalne naslage, nanosi šljunka i gline i peskovito tlo. Sam po sebi, kaberne sovinjon nije podesan za sadnju na gajnjači ili smonici obzirom da je relativno bujna sorta, pa će stoga zahtevati mnogo više truda u vinogradu da se ta bujnost održi pod kontrolom. Međutim, u Negotinskoj krajini se gajnjača i smonica nalaze na krečnjačkoj podlozi, a takođe su izmešane sa nanosima šljunka, kamenih aglomerata i peska čime su donekle ublaženi efekti takvog zemljišta. Tokom dugih intenzivnih sunčanih perioda, zemljište se greje i čuva toplotu, što dodatno doprinosi boljem sazrevanju grožđa. Uzimajući u obzir sve gore navedeno, očekivaćete da kaberne iz negotinske krajine karakterišu prezrelo voće i džemaste arome. Međutim, onda stupa na scenu još jedna odlika lokalne klime: gornjak i košava. To su dva hladna vetra koja duvaju kroz regiju, jedan duž Dunava a drugi sa Homolja. Time se sprečava preterani temperaturni stres vinove loze, a i poboljšava aromatski profil i daje svežina vinu. I baš ta svežina u ustima čini negotinski kaberne prepoznatljivim. Na nosu dominiraju karakteristične sortne arome crnog voća, sveže, malo je primeraka kod kojih ćete pronaći impresiju prezrelog ili ukuvanog voća. Voćne arome su upotpunjene notama drveta jer po pravilima koja definišu negotinski kaberne vino uvek odležava u drvenim sudovima.  U aromatskom profilu pirazin je sveden na minimum, što jasno govori da je u pitanju zrelo voće i kaberne iz toplijih krajeva.  Tome u prilog govore i relativno visoki alkoholi.

Pravila za proizvodnju vina sa oznakom geografskog porekla propisuju da kaberne sovinjon iz Negotinske krajine mora da odležava bar 6 meseci u drvenim sudovima, a na tržište ne može da se pušta pre 1. decembra naredne godine. Vina sa oznakom rezerva moraju da odležavaju 18 meseci u drvetu i još 12 meseci u boci.

Drugi deo radionice je predstavio najznačajnije predstavnike kabernea iz Negotinske Krajine.

Sinor 2009 – Tanića Pimnice - U prošlosti je selo Tamnič bilo poznato po najvećem kompleksu pivnica u Negotinskoj krajini. Nažalost, do 1955.godine veći deo pivnica je porušen, a danas najviše pažnje privlače pivnice u Rogljevu i Rajcu. Vinarija Tanića Pimnice iz Tamniča poseduje 12 hektara vinograda i svoju proizvodnju bazira isključivo na crvenim vinima. Grožđe za vina Sinor i Sinor-S potiče sa vinograda na potezu Toponica površine 5 hektara. Vino je potrebno dekantirati. Na nosu preovlađuju zrele, tercijarne arome tartufa, mahovine, lista duvana, šumskog tla ispod kojih se još uvek probija nota crne višnje, crne ribizle. Sve zajedno, ostavlja toplu impresiju, svojevrsnu patinu koja vinu daje ozbiljnost i zrelost. U ustima ćete prvo primetiti živost i svežinu koji dodatno naglašavaju arome crnog šumskog voća. Tanini zreli, mekani.

Sinor-S 2009 – Tanića Pimnice - Reč "sinor" označava granicu imanja, među. Ova dva vina iz Tanića pimnice su napravljena od grožđa sa istog poteza. Razlika je samo u tome što je Sinor odležavao u korišćenim velikim hrastovim bačvama, dok je Sinor-S odležavao u bariku. Imam utisak da je kod prethodnog vina drvo bolje uklopljeno sa vinom. Na nosu mi nije prijalo kako su se tercijarne arome uklopile u naglašene note koje potiču od barika. No, ipak želim da pohvalim vinara koji nam je sa ova dva vina pokazao da nema strah od učenja, istraživanja, ispitivanja mogućnosti koje pružaju drveni sudovi.

Dajić Cabernet 2009 – Podrum Dajić - Mada je vinarija Dajić svoju reputaciju na lokalnom tržištu izgradila ponajviše sa gameom, svakako da su i u radu sa kaberne sovinjonom postigli zapažene rezultate. Ovog puta, pred nama je kaberne sovinjon iz Mihajlovca, dakle sa dunavskih terasa. Vino je odležavalo u srpskom bariku. Zrelo vino, tipične sortne arome kabernea, obilje crne ribizle, kupine. Svežinu vina u ustima dodatno pojačavaju note eukaliptusa, žalfije, nane.

Cuvee 1 2012 – Vinarija Mikić - Kupaža kaberne sovinjona i merloa je predstavljala pravi raritet ove degustacije obzirom da je retko ko od prisutnih bio u prilici da ranije proba vina iz vinarije Mikić (Rečka kod Negotina). U strukturi vina je prepoznatljiv kaberne sovinjon koji mu daje čvrst okvir i konstrukciju, a merlo mu dodaje mekanost i voćnost.

Plot 2012 – Vinarija Raj - Nadam se da će vinarija Raj simbolično označiti dolazak novih boljih vremena za Rajac i rajačke pivnice. Vlasnici vinarije Raj su Majkl O'Konor i njegova supruga Ljubinka (Beka). Sortni sastav: 60% kaberne sovinjon, 40% merlo. Ovo vino se stilski razlikuje od svih koja smo do sada imali priliku da probamo. Tokom degustacije sam prokomentarisao da je ovo vino "najkomercijalnije" od svih ovde prisutnih. Pritom, bez imalo negativne konotacije. Ovaj stil naglašenih nota barika (mađarski hrast) ima veliki broj poštovalaca na srpskom tržištu, tako da nema sumnje da će Plot 2012 lako naći put do vernih potrošača.

Kremen 2013 – vinarija Matalj - (sortni sastav: kaberne sovinjon, do 15% merlo) Vinograd sa kog dolazi grožđe za ovo vino se nalazi na potezu Kremenjača, južna ekspozicija, smešten na litici, u ataru sela Tamnič. Preovlađujuće zemljište u vinogradu je gajnjača sa dosta šljunka, kamenih aglomerata. Vino Kremen se već u čaši donekle razlikuje od tipičnih predstavnika kabernea svojom prozračnošću. Kao da sama boja nagoveštava ono što sledi: elegantno, kompleksno vino prepuno svežine i voćnosti (dominira crna ribizla, kupina, višnja, uz blage začinske note, vanila). Vešta upotreba srpskog hrasta.

Filigran 2013 – manastir Bukovo - Manastir Bukovo poseduje 6 hektara vinograda u negotinskom vinogorju na tlu sačinjenom pretežno od gajnjače i smonice. Vino je godinu dana odležavalo u novim sudovima od srpskog hrasta. U ustima se ističu arome crnih ribizli, višnje, ljubičice. Puno telo. Vino još uvek odiše svežinom i mladošću, i tek će daljim odležavanjem  u godinama koje slede pokazati svoje pravo lice. Pravi filigranski rad.

Aglaja 2013 – Vinarija Vimmid - (sortni sastav: 90% kaberne sovinjon, 10% merlo) Još jedan primer kaberne sovinjona iz Negotina u kom nema ni trunke prezrelosti, ukuvanosti, dok ekstraktivnost i puno telo lepo dopunjuju kompleksne arome crnog šumskog voća, blage začinske note i note koje potiču od srpskog hrasta . Divna voćna svežina traje u ustima.

Kremen kamen 2012 – Vinarija Matalj - Grožđe za Kremen kamen potiče sa istog poteza kao i za Kremen. Vinograd je posađen 2007. godine, a najbolji položaji u vinogradu se ostavljaju za grožđe koje će se potom naći u Kremen kamenu. Vino je odležavalo godinu i po dana u novom bariku od srpskog i francuskog hrasta, a nakon toga slede još 12 meseci u boci. Ograničena serija od 3000 boca. Dokaz da pažljivim radom u vinogradu i podrumu Negotinska krajina može dati vrhunsko vino koje se može dostojno porediti sa vinima iz velikih svetskih vinskih regija. Na nosu, izrazito kompleksno, arome evoluiraju dok se vino otvara počev od crnog šumskog voća, borovnice, crne ribizle, eukaliptusa, nane, ljubičice, kedrovine, lista duvana. U ustima preovlađuje impresija svežine. Tanini zreli, mekani, izbrušeni.

 

NAZAD NA KATEGORIJU