Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uz podršku EU nastavlja aktivnosti u cilju izrade nove rejonizacije vinogradarskih područja i sistema geografskog porekla vina. Uz konsultacije sa svim relevantnim činiocima srpske vinarske scene, stručnjaci iz Ministarstva su pripremili nacrt Pravilnika o uslovima i postupku priznavanja oznaka za vina sa geografskim poreklom i o načinu proizvodnje i obeležavanja vina sa geografskim poreklom.Ovaj pravilnik je upućen republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo radi davanja mišljenja i nadamo se da nećemo dugo čekati da pravilnik bude usvojen i zaživi u praksi.

Ovaj pravilnik je važan za proizvođače vina jer definiše postupak ustanovljavanja i priznavanja oznake geografskog porekla. Međutim, pravilnik takođe daje bliže odrednice i definicije određenih termina koji do sada nisu precizno korišćeni, tako da će i potrošači vina ovim dokumentom profitirati jer će tačno znati šta sadrži boca vina sa geografskim poreklom koju piju.

Prvo vam skrećemo pažnju na novu rejonizaciju vinogradarskih područja koja će napokon uključiti sva područja Srbije gde se vino proizvodi (do sada je, na primer, teritorija Bačke bila rasparčana na brojne vinogradarske oaze, dok se novom podelom formira jedinstven Bački rejon).

Celokupna teritorija Srbije se deli na tri vinogradarska regiona:

1) vinogradarski region Centralna Srbija

2) vinogradarski region Vojvodina

3) vinogradarski region Kosovo i Metohija

U okviru vinogradarskih regiona se nalaze sledeći rejoni:

region Centralna Srbija:

• Pocersko-valjevski rejon / Cer-Valjevo


• Rejon Negotinska Krajina / Negotinska Krajina


• Knjaževački rejon / Knjaževac


• Mlavski rejon / Mlava


• Toplički rejon / Toplica


• Niški rejon / Niš


• Nišavski rejon / Nišava


• Leskovački rejon / Leskovac


• Vranjski rejon / Vranje


• Čačansko-kraljevački rejon / Čačak-Kraljevo


• Rejon Tri Morave / Tri Morave


• Beogradski rejon / Beograd


• Šumadijski rejon / Šumadija

 

region Vojvodina:

• Sremski rejon / Srem


• Subotički rejon / Subotica / Subotičko-horgoška peščara


• Rejon Telečka / Telečka


• Potiski rejon / Tisa


• Banatski rejon / Banat


• Južnobanatski rejon / Južni Banat


• Bački rejon / Bačka

 

region Kosovo i Metohija:

• Severnometohijski rejon / Severna Metohija


• Južnometohijski rejon / Južna Metohija

 

Ako uporedimo  novu rejonizaciju sa dosadašnjom, ipak možemo zaključiti da će potrošačima biti jednostavnije da lociraju i zapamte iz kog dela Srbije dolazi vino, jer smo do sada u razgovoru često nailazili na nesigurne ljubitelje vina koji su mešali Velikomoravski i Zapadnomoravski rejon, a za vina iz Temerina i nisu znali kom rejonu da pripoje... Novi rejoni čak imaju i svojevrsnu atraktivnost u nazivima koju će vinarije moći da iskoriste marketinški (npr. rejon Tri Morave, koji će svaki potrošač bez sumnje lako upamtiti). Kao potencijalnu teškoću vidim jedino mogućnost mešanja Niškog i Nišavskog rejona jer će oni koji poznaju geografiju zaključiti da bi i Niš trebao da pripada Nišavskom rejonu obzirom da kroz njega protiče reka Nišava. Takođe, Austrijanci više neće imati argument da je Beč jedini glavni grad na svetu koji ima svoju vinsku regiju jer će i Beograd dobiti svoj rejon.

U sklopu dodatnih oznaka koje se mogu koristiti uz geografsku oznaku, jasno su definisani upotreba i značenje termina:

- mlado vino - vino stavljeno u promet do 31.marta u godini koja sledi odmah posle godine u kojoj je ubrano grožđe od kojeg je vino proizvedeno;

- sopstvena proizvodnja - ako je vino proizvedeno od grožđa koje potiče iz vinograda koji su u vlasništvu ili zakupu proizvođača;

- arhivsko vino - belo ili roze vino koje je odležalo najmanje tri godine;

- rezerva ili reserve - crveno vino koje je odležalo u drvenim sudovima najmanje tri godine;

- apsolutna vinogradarska parcela - ako je vino proizvedeno od grožđa koje potiče sa parcele koju odlikuju izuzetno povoljni zemljišni, klimatski i drugi uslovi za gajenje loze i proizvodnju kvalitetnog vina sa geografskim poreklom, a na kojoj je u periodu od najmanje pet godina tokom prethodnih deset godina proizvedeno grožđe za kvalitetno vino sa geografskim poreklom;

- elitna vinogradarska parcela - ako je vino proizvedeno od grožđa koje potiče sa apsolutne vinogradarske parcele, a na kojoj je u periodu od najmanje deset godina tokom prethodnih petnaest godina proizvedeno grožđe za vrhunsko vino sa kontrolisanim i garantovanim geografskim poreklom i kvalitetom;

- istorijska vinogradarska parcela - ako je vino proizvedeno od grožđa koje potiče sa parcele koju odlikuju idealni zemljišni, klimatski i drugi uslovi za gajenje loze i proizvodnju kvalitetnog vina sa geografskim poreklom na kojoj se tokom istorije proizvodilo grožđe i vino odgovarajućeg renomea i kvaliteta o čemu postoje istorijski dokazi, a na kojoj je u periodu od najmanje deset godina tokom prethodnih petnaest godina proizvedeno grožđe za vrhunsko vino sa kontrolisanim i garantovanim geografskim poreklom i kvalitetom;

- kasna berba - vino dobijeno u povoljnim godinama od grožđa ubranog kasnije u odnosu na uobičajeno vreme berbe čime je povećan procenat šećera u grožđu, odnosno širi;

- probirna berba ili selekcija ili selection - vino dobijeno od odabranih najkvalitetnijih grozdova u vinogradu;

- odabrane bobice ili selekcija bobica - vino dobijeno od odabranih najkvalitetnijih bobica grozdova u vinogradu;

- suvarak - vino dobijeno u godinama izuzetno povoljnim za gajenje vinove loze od grožđa sa plemenitim plesnima čime je povećan procenat šećera u grožđu, odnosno širi;

- ledeno vino - vino dobijeno izdvajanjem soka grožđa od vode iz smrznutih bobica grožđa određenih sorti vinove loze;

- ružica - roze mirno vino svetle boje koje ispunjava uslove za oznaku kvalitetne kategorije G.I. , K.P.K ili K.G.P.K. proizvedeno od više od 50% grožđa sorte Prokupac;

- rujno vino - crveno mirno vino koje ispunjava uslove za oznaku kvalitetne kategorije K.P.K ili K.G.P.K. proizvedeno od više od 85% grožđa sorte Prokupac;

- pivnica ili pimnica - ako je vino koje ispunjava uslove za oznaku kvalitetne kategorije K.P.K. ili K.G.P.K. proizvedeno od sopstvenog grožđa proizvođača u tradicionalnim pivnicama/pimnicama u Rogljevačko-rajačkom vinogorju;

- poljana - ako je vino koje ispunjava uslove za oznaku kvalitetne kategorije K.P.K. ili K.G.P.K. proizvedeno od sopstvenog grožđa proizvođača u tradicionalnim poljanama u Župskom vinogorju;

- vinica - ako je vino koje ispunjava uslove za oznaku kvalitetne kategorije K.P.K. ili K.G.P.K. proizvedeno od sopstvenog grožđa proizvođača u tradicionalnim vinicama u Južnometohijskom rejonu;

- šiler - ako crveno vino svetlije boje dobijeno posebnom metodom kratke maceracije ispunjava uslove za oznaku kvalitetne kategorije G.I. , K.P.K. ili K.G.P.K.;

- manastirsko vino ili manastir - ako je vino proizvedeno u tradicionalnim objektima u okviru manastira i ispunjava uslove za oznaku kvalitetne kategorije G.I. , K.P.K. ili K.G.P.K.;

- metoh - ako je vino proizvedeno u tradicionalnim objektima u okviru metoha određenog manastira i ispunjava uslove za oznaku kvalitetne kategorije G.I. , K.P.K. ili K.G.P.K.;

- liturgijsko vino - ako crveno mirno vino ima kvalitet koji odgovara za korišćenje u liturgijske svrhe Pravoslavne crkve i ispunjava uslove za oznaku kvalitetne kategorije G.I. , K.P.K. ili K.G.P.K.;

- viteško vino - vino proizvedeno od grožđa iz vinograda tipičnih za Župsko vinogorje koje ispunjava uslove za oznaku kvalitetne kategorije K.P.K. ili K.G.P.K.;

- svatovsko vino ili svatovac - mlado mirno vino od sorte portugizer (blauer portugieser, portugizac) koje ispunjava uslove za oznaku kvalitetne kategorije K.P.K. ili K.G.P.K. i koje je proizvedeno u Sremskom rejonu u istoj godini kada je bila proizvodnja grožđa;

- vino iz starog vinograda ili stari vinograd - vino proizvedeno od grožđa iz vinograda koji su stariji od 40 godina i koje ispunjava uslove za oznaku kvalitetne kategorije K.P.K. ili K.G.P.K.;

Ovaj pravilnik jasno definiše da vino sa geografskom oznakom mora da bude napravljeno sa najmanje 85% grožđa koje potiče iz datog vinogradarskog regiona. Takođe, vino sa oznakom kontrolisanog geografskog porekla mora da bude napravljeno od grožđa koje potiče iz datog vinogradarskog rejona odnosno vinogorja. Važno je naglasiti i da sada pravilnik definiše da vino sa geografskim poreklom mora biti i proizvedeno u okviru tog vinogradarskog područja.

Ovim pravilnikom je definisan i maksimalni dozvoljeni prinos u proizvodnji grožđa za vina sa geografskom oznakom ili kontrolisanim geografskim poreklom:

4 kg  - 4,5 kg po čokotu da bi se ustanovila geografska oznaka

2 kg - 2,5 kg po čokotu da bi se uspostavila oznaka kontrolisanog geografskog porekla

Pravilnik dopušta da se ovi limiti uvećaju za najviše 0,5 kg po čokotu u godinama sa izuzetno povoljnim klimatskim uslovima pod uslovom da je očuvan kvalitet grožđa, o čemu daje mišljenje nadležna poljoprivredna stručna služba.

Uvereni smo da će primena ovog pravilnika dovesti do daljeg profilisanja vina u okviru sistema geografskog porekla, što će za posledicu sigurno dovesti i do jasnijeg cenovnog raspona vina na tržištu koje je trenutno prilično uniformisano i često bez jasnih kriterijuma za određivanje cene. Dakle, za očekivati je da će koristi imati kako proizvođači vina sa geografskim poreklom, tako i potrošači.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

NAZAD NA KATEGORIJU