Aktuelno

Aktuelno / 08/26/2021 / 1775

NA TRAGU NOVE AMPELOGRAFSKE SENZACIJE U SRBIJI

Muzej Vojvodine u Novom Sadu je tokom protekla 24 sata postao najuzbudljivije mesto za svakog ampelografa ili vinskog eksperta koji se interesuje za vina sa područja centralne i istočne Evrope.

Vinske tajne Volnijevog herbarijuma koje su vekovima ležale u arhivi Karlovačke gimnazije su danas po prvi put izašle pred javnost tokom 24 časa i otkrile delić ampelografskog blaga koje još uvek čeka da bude u potpunosti rastumačeno i klasifikovano.

Andrej Volni (Andrej Rafael Volny) je rođen 1759. godine u Šemnici (Slovačka). Nakon univerzitetskih studija u Požunu (medicina, prirodne nauke i pedagogija) i Pešti (filozofija), Volni se na poziv mitropolita Stefana Stratimirovića doselio u Sremske Karlovce da bi postao profesor, a kasnije i direktor Karlovačke gimnazije.

Usled interesovanja za prirodne nauke, Volni je sa svojim učenicima obilazio terene Fruške gore i sakupljao biljke pa je tako nastao Volnijev herbarijum koji se sastojao od tri sveske, a svaka od njih je sadržala sto biljaka. Prva centurija (Flora Sirmiensis seu Plantarum in Sirmio sponte nascentium) je završena 1797. godine. Naziv druge centurije nije poznat i ona je u potpunosti uništena za vreme Drugog svetskog rata. Treća centurija (Index systematicus plantarum Florae Sirmiensis) je završena 1801. godine. Prva i treća centurija se i danas čuvaju u Karlovačkoj gimnaziji.

Biljke u herbarijumu sadrže sledeće podatke: latinsko ime, nemačko, mađarsko, slovačko i srpsko, vreme cvetanja, morfologiju i lokalitet. Takođe je pisao i o ekonomskom značaju biljke i lekovitosti. Za nas je značajan deo zbirke koji se odnosi na sorte vinove loze koje su u Volnijevo vreme bile zastupljene na Fruškoj gori. U kolekciji je sačuvano 120 listova sa ukupno 55 uzoraka različitih sorti vinove loze. Zaista epohalno otkriće herbarijuma i možemo očekivati da će nam osvetliti u velikoj meri istoriju vinarstva na našim prostorima.

Posetioci Muzeja Vojvodine su tokom 24 sata mogli da steknu samo mali uvid u blago koje još uvek čeka da bude u potpunosti klasifikovano, identifikovano i prezentovano široj javnosti.

Teško je obuzdati oduševljenje kad stojiš pred najstarijim sačuvanim primerkom sorte grašac (graševina, italijanski rizling). Na papiru se još uvek lepo vide ručno pisani podaci o sorti... Po svoj prilici, grašac (Graschaz) u Volnijevom herbarijumu je prvo (najstarije) pisano pominjanje sorte graševina/italijanski rizling na našim prostorima... Otkriće koje stavlja Frušku goru na svetsku ampelografsku mapu i definitivno potvrđuje da je grašac autohtona sorta Fruške gore, Srema i Srbije.

Zahvaljujući Volnijevom herbarijumu, biće moguće da se brojne sorte koje nisu sačuvane do danas a pominju se u Bolićevoj knjizi "Soveršen vinodelac" (1816) rekonstruišu i utvrdi njihov identitet. Po svoj prilici, Volnijev herbarijum je razrešio i misteriju grožđa koje Bolić naziva "pravo ili čisto belo grožđe" jer se u herbarijumu nalazi uzorak Malvazije, pravog grožđa...i to sa Fruške gore... Svakako još jedno otkriće koje pomera dosadašnja saznanja i ovu tipično mediteransku sortu širi i na kontinentalne delove do Fruške gore.

Naučnici iz Novog Sada vredno rade na dešifrovanju sorti i podataka iz Volnijevog herbarijuma, a to uključuje i genetske analize sačuvanih uzoraka kako bi se što bolje povezala vinska prošlost i sadašnjost Fruške gore i kako bismo otkrili brojne dragocene podatke koji se kriju među osušenim listovima i grozdovima brižljivo sačuvanim na stranicama herbarijuma. Zato možemo u narednom periodu očekivati nova uzbudljiva otkrića iz Sremskih Karlovaca.




NAZAD NA KATEGORIJU

Tomislav Ivanović

Nagrađivani vinski novinar, kritičar i saradnik odabranih vinskih magazina. Autor i urednik vebsajta www.vinopedia.rs. Nosilac WSET3 sertifikata. Član Udruženja somelijera Vojvodine. Sudija na nacionalnim i internacionalnim vinskim takmičenjima. Vodi radionice i predavanja na temu vina Srbije i Balkana. Lokalni partner organizacije Wine Mosaic. Suosnivač Međunarodnog dana prokupca.

Pročitajte i druge članke iz ove rubrike:


GIUAANI - VINSKI TURIZAM NA GRUZIJSKI NAČIN PROČITAJ VIŠE


SPASIMO STARE VINOGRADE SRBIJE PROČITAJ VIŠE


NAŠLI SMO ANTIGONU IZ ORAHOVCA PROČITAJ VIŠE


SRPSKO VINO KOŠTA 100 EUR - I ŠTA ĆEMO SAD? PROČITAJ VIŠE


MOŽE LI VINO BEZ BURETA? IMA LI ALTERNATIVE? PROČITAJ VIŠE

Sledeći članak
Prethodni članak

Nagrade