Ponekad se dobre stvari u životu dese onda kada ih najmanje očekujemo. Već godinu dana sam bio na tragu “čuvenoj” malagi u Srbiji… Istorijski izvori iz prve polovine XX veka su puni informacija o njoj, a čekao sam strpljivo trenutak da je pronađem i u nekom starom vinogradu…

U povratku iz Topole, umesto uobičajenom rutom ka Mladenovcu, skrenuo sam prema Banji i Venčacu… Upoznao sam jednog mladog vinara iz Lipovca i želja mi je bila da vidim njegove vinograde i probam vina koja pravi. Razlog: mladi Nemanja Petrović zna šta je malaga i kakva se vina prave od nje… I ne samo da zna, već njegova porodica ima u vlasništvu vinograd malage star 40 godina.

Selo Lipovac je pravo vinsko selo… Dok vijugavim putem prolazim kroz selo, pogled na okolna brda na sve strane otkriva vinograde… Tu su u neposrednoj blizini već afirmisane šumadijske vinarije Rogan, DeLena… Tu su i potezi na najboljim padinama Venčaca koji su nekada pripadali Venčačkoj vinogradarskoj zadruzi (a po svoj prilici će na 13 hektara zemlje uskoro nići novi zasadi vinograda)… Time će selo Lipovac još više zasijati kao vinarska oaza Šumadije. Upravo kao što me je sunce počastilo ovog puta pa moj prvi dolazak u Lipovac po divnom suncu i na 18 stepeni Celzijusa pruža priliku da bez žurbe obiđem lokalne vinograde.

Srdačan pozdrav sa Nemanjom i već nakon par minuta razgovora imam utisak kao da se poznajemo godinama… Odlazimo u vinograde koji se nalaze u neposrednoj blizini njegove kuće. Rezidba je u punom jeku tako da Nemanja tu provodi sada najviše vremena. Iznenađenjima nikad kraja… Ukupno 3,5 hektara vinograda… Zemlja na obližnjim parcelama već u pripremi za nove zasade malage i crne sorte vinove loze…

Obilazimo vinograd malage star 7 godina jer su Petrovići vremenom shvatili da malaga može postati nešto po čemu će postati prepoznatljivi. A i prodaja je pokazala da potrošači znaju da cene njene kvalitete.  Naravno, matični vinograd koji koriste za dalje širenje zasada malage je taj vinograd star 40 godina na padinama Venčaca koji je nastao zahvaljujući Nemanjinom dedi. Inače, Nemanjin deda je bio vinar, član Venčačke vinogradarske zadruge.

Petrovići nisu nepoznati u okolini. Svo vino koje proizvedu prodaju tu na kućnom pragu i redovnim kupcima u Aranđelovcu i okolini. Polako, iz godine u godinu kompletiraju opremu i infrastrukturu kako bi jednog dana zablistali i pred širom vinskom publikom… Zbog ograničenog kapaciteta sudova, trude se da sva vina rasprodaju do naredne berbe kako bi mogli da smeste u podrum nove količine vina. Dok slušam Nemanjine planove za razvoj vinarije, kroz glavu mi prolazi da je nekada vinarija Šijački iz Banoštora bila u istoj poziciji… I vidim tu istu porodičnu priču, posvećenost, vinarsku upornost.

U vinogradima pored malage se nalaze i muskat hamburg, vranac, kaberne sovinjon, šardone, nešto malo prokupca…Najveće površine pod vinogradima se nalaze na obližnjem bregu, a koje u selu nazivaju jednostavno “vinogradi na Lipovcu”. Blage padine, odlična provetrenost jer blag vetrić uvek duva, sjajan pogled na Venčac, Aranđelovac, Šumadiju, okolna brda.

Vinski podrum u sklopu porodične kuće je sagrađen 30-tih godina XX veka. Poslednjih godina je investirano u njega kako bi se obezbedili optimalni uslovi za čuvanje vina. U podrumu probamo i vina iz 2018. godine. Osvrćem se oko sebe… Nema tu vrhunske opreme, sve je još prilično skromno, onako kako prilike dozvoljavaju. Međutim, wow… Kod belih i roze vina, vidi se da je bila kontrolisana temperatura tokom fermentacije… Pitam Nemanju za pojašnjenje, a on sa osmehom otkriva da su se snalazili pa su sami osmislili improvizovani sistem hlađenja sa čilerom. Nemanja skromno predstavlja sebe kao vinara amatera, no njegova vina u čaši nikako nisu amaterska.

Dolazi red na malagu iz 2018. godine. Prvi put probam malagu iz srpskih vinograda i osećam izvesnu dozu uzbuđenja jer džaba sva priča o tradiciji, istoriji vinarstva u Srbiji, podacima iz arhive ako ljubitelji vina ne mogu ta vina i da probaju i zavole danas. Nemanja dobro zna malagu. Već 10. berbu malage koju je odradio od vinograda do boce ima u rukama. Vrlo precizno urađena, čist aromatski profil. Aromatične muskatne note na nosu, dominira geraniol, nešto svedenije, više cvetnih i ružinih nota, manje napadne nego kod tamjanike. U ustima, najpre bih je okarakterisao tu negde na sredini između tamjanike i morave. Srednje telo koje daje ozbiljnost vinu, kiseline daju vinu svežinu. Autentična šumadijska priča i šumadijski odgovor na rastuću popularnost tamjanike. I prilika da u budućnosti Lipovac stekne prepoznatljivost na vinskoj sceni Srbije po vinima od malage.

Malaga je introdukovana u Srbiji tokom 19. veka. O tome svedoči i prva smederevska izložba grožđa koja se održala od 25. do 29. septembra 1898. godine na kojoj je među eksponatima prikazana i malaga kao strana sorta vinove loze. Danas znamo da je malaga bila raširena na prostoru Smedereva i Šumadije. Takođe, malaga je bila zastupljena i u zasadima Venčačke vinogradarske zadruge. Smatra se da je doneta u Srbiju upravo da bi se njom popravio kvalitet vina od smederevke (zato i ne čudi da je bila najviše prisutna u okolini Smedereva i u Šumadiji). A imajte na umu da i danas najbolja smederevka na srpskom tržištu iz Podruma Janko sadrži 5-10% muskatne sorte (tamjanika)…

Da biste bolje razumeli malagu, treba znati da je ona takođe poznata kao muskat aleksandrijski (Muscat of Alexandria). DNK analize su pokazale da je malaga nastala spontanim ukrštanjem tamjanike i sorte Aksina de tres bias (aksina de tres bias je crna stona sorta vinove loze koja se gaji na grčkim ostrvima, Sardiniji i Malti). A ako već pričamo o rodbinskim vezama, treba znati i da je muskat hamburg nastao ukrštanjem malage i italijanske sorte skijava grosa.

Kao i tamjanika, malaga je prisutna širom Mediterana (od Portugala do Izraela), i u drugim državama se od nje najčešće prave slatka vina. Nemanja mi kazuje svoja iskustva sa malagom u vinogradu. Neophodna je kratka rezidba kao kod smederevke i prokupca jer su prva okca pri osnovi lastara veoma rodna. Obzirom da je mediteranska sorta, dobro podnosi vrućine, no pokazuje osetljivost na mrazeve. Krupni grozdovi sa krupnim bobicama. Osetljiva na botritis. Nakuplja dosta šećera.

Nemanja Petrović je uveren da će malaga učiniti Lipovac prepoznatljivim u srpskom vinarstvu. Otud je i vinarija Rogan za svoj novi vinograd malage od njih uzela reznice iz starog vinograda.

Moja potraga za malagom u srpskim vinogradima je počela sa ovim tekstom:

 http://www.vinopedia.rs/?p=5687

Zahvaljujući Nemanji Petroviću, čitava ova priča o malagi iz Šumadije ima svoju budućnost.

(04.03.2019.)

NAZAD NA KATEGORIJU