Motovun (odnosno Montona na italijanskom jeziku) je najatraktivniji srednjevekovni gradić u Istri smešten na brežuljku iznad doline reke Mirne. Okružen je gustim pojasom šuma, a motovunske šume su poznato stanište tartufa.

Sunčan martovski dan nam je pružio priliku da istražimo neposrednu okolinu Motovuna, da zađemo u njegove šume uskim stazama i bogazama i otkrijemo čudesni svet tartufa. U taj svet nas je poveo Miro Kotiga, vlasnik firme Miro Tartufi, koji se profesionalno bavi tartufarstvom i njegova dva psa: Bela i Lila. Jedan od njih je već iskusan lovac na tartufe, dok je drugi još mali, te Miro svaku priliku koristi da je obuči za lov. Dobar istreniran pas koji otkriva tartufe vredi pravo bogatstvo. A Miro nam objašnjava i da je psa najlakše obučiti kad ide u tartufarenje sa iskusnijim psima.

Istarske šume su pre nekih 30 godina bile prepune tartufa jer u vreme Jugoslavije nije postojala navika konzumiranja tartufa. No, razvoj turizma i sve veća potražnja za istarskim tartufima, a naročito zastupljenost najskupljih belih tartufa, su motivisali sve veći broj lokalaca da se počnu baviti tartufarenjem. Zato ih je sada sve teže pronaći u šumama Istre, a i država je regulisala kroz licence ko sve može da se bavi tartufarenjem. Zato se može desiti da se iz tartufarenja vratimo i praznih ruku. Miro ima u svom vlasništvu šumu u neposrednoj blizini Motovuna tako da najviše tartufari u tom delu i zna lokacije na kojima postoji velika verovatnoća da će naići na tartufe.

Miro nam objašnjava da tartufi uvek rastu na istom mestu, tako da svaki tartufar ljubomorno čuva lokacije na kojima je otkrio tartufe jer će se na njih vraćati iz sezone u sezonu. Takođe, pravilo je da na mestu na kom uspeva beli tartuf ne raste i crni.

Trenutno je sezona crnih "zimskih" tartufa. Krećemo šumskom stazom dok oko nas psi češljaju okolinu, zastajkuju, njuše šumsko tlo. S vremena na vreme, Miro podvikuje na mlađeg psa, sa njim još uvek treba raditi kako bi vremenom naučio instrukcije i postao pas tartufar. Obilazimo neka od mesta gde se mogu naći tartufi. Vreme je prijatno, pa šetnja kroz šumu ne predstavlja teškoću. Nasuprot, proleće je već krenulo, poneka jagorčevina ili kukurek su već pokazali svoje cvetove.

Psi dijagonalno prolaze pored nas. Uzbuđeno gledamo u njih, očekujući neki znak, neki signal da su nešto našli. Miro ne spušta pogled sa njih. Kaže nam da je veoma bitno da se psi ne izgube iz vida, jer ako im ne priđe na vreme kad otkriju tartuf, onda će pas pojesti tartuf. Miro nam objašnjava da ako pas uspori kretanje i spusti nos bliže zemlji mašući pritom repom, to znači da u blizini ne oseća miris tartufa. Ako tokom kretanja, pas namiriše zonu u kojoj ima tartufa, on će iznenada promeniti smer i krenuti prema njoj podignute glave sve dok ne stigne do tačne lokacije. Onda sledi odlučno kopanje prednjim šapama, a tada Miro prilazi i preuzima dalje ulogu. Za psa naravno sledi nagrada koju Miro uvek nosi u džepu - komadić hleba.

Nakon otprilike 40 minuta šetnje, Miro prekida razgovor i krećemo pored staze ka psu koji je upravo počeo da kopa prednjim šapama. Miro nepogrešivo zna da je pas otkrio tartuf. Udaljavamo psa, a onda Miro pažljivo iskopava grumen tartufa. Skida zemlju sa njega i pokazuje psima. Dozvoljava im da pomirišu tartuf iz ruke, da bi shvatili da su uspešno uradili ono što se od njih očekuje. Potom uvija tartuf u parče papira i smešta  na sigurno u džep.

Nastavljamo dalje šetnju kroz šumu, no sad već hodamo opuštenije, bez usredsređenosti i tenzije kakvu imaju lovci na tragu svog plena. Zadovoljni smo što smo pronašli bar jedan primerak tartufa. Miro zastaje usput i bere prve šumske cvetove ljubičica, kao poklon njegovoj supruzi Mirjani. Osmi mart je, praznik žena...

Nakon još 20 minuta šetnje kroz šumu, odlučujemo da se vratimo nazad. Po povratku nas srdačno dočekuje Mirjana uz čašu rakije sa tartufima i domaće travarice. Dok isprobavamo selekciju lokalnih delicija (naravno glavni sastojak je uvek istarski tartuf: namaz sa belim tartufima, sir sa tartufima, salsa tartufata, salama sa tartufima, istarsko maslinovo ulje sa tartufima ) uz lokalnu malvaziju, Mirjana priprema sastojke za fritadu sa tartufima. Posmatram Mirjanu, a na pamet mi padaju reči iz pesme Olivera Dragojevića: "Kad Nadalina muti jaja zamuti pamet svima, itd...." A onda sledi istarska fritada (ili što bi mi rekli kajgana) sa sveže nastruganim tartufima, i to baš taj primerak koji smo otkrili. Aroma sveže nastruganog tartufa se širi oko nas... Imam utisak da se oseti sve do zvonika motovunske crkve, i dalje...

NAZAD NA KATEGORIJU