Kroz čitavu istoriju, kraljevske porodice su na poseban način bile vezane za vinogradarstvo i vinarstvo. Podsećanja radi, u Pragu se u sklopu istorijske celine Hradčana nalazi "kraljevski vinograd", najstariji vinograd u Češkoj. Danska kraljevska porodica poseduje vinograde i vinariju na jugozapadu Francuske, u Kaoru. Britanska kraljevska porodica je 2011. godine na 3 hektara imanja u Vindzoru posadila vinograde sa željom da za koju godinu počnu proizvodnju penušavih vina. Princ Lihtenštajna poseduje Kraljevsku vinariju i vinograde u Vaduzu. Plemenita loza je uvek imala naklonost plemstva. Obzirom na burnu istoriju Srbije koja je doživela smene dve vladajuće dinastije - Karađorđevića i Obrenovića, onda ne čudi što u Srbiji danas pominjanje kraljevih vinograda asocira na dva različita lokaliteta. Ako pričamo o dinastiji Karađorđevića, onda će nas put nepogrešivo odvesti do Oplenca (šumadijski rejon) gde još uvek proizvodi vina Kraljevska vinarija, pod upravom Zadužbine Kralja Petra I. A ako se okrenemo dinastiji Obrenovića, onda će nas put odvesti do Smedereva (beogradski rejon). Tek od ove godine, vila Obrenovića poznata i kao vila Zlatni breg kod Smedereva je otvorena za javnost, tako da i obični smrtnici, a ne samo najviše rukovodstvo Srbije i njihovi gosti državnici mogu da izbliza vide kompleks vinograda i letnje palate.

Pod pokroviteljstvom Maje Gojković, Predsednice Narodne Skupštine Republike Srbije, a u organizaciji Color Press Grupe, pripadnici diplomatskog kora i vinskimediji su dobili priliku da obiđu posed u vlasništvu Republike Srbije i bliže se upoznaju sa vinima iz smederevskog kraja.

Maja Gojković, Predsednica Narodne Skupštine Republike Srbije
© Color Press Group (R.Čoban) Knez Miloš Obrenović je 1829.godine od jednog turskog spahije kupio vinograd sa voćnjakom, livadom i kućom na lokaciji Plavinac u blizini Smedereva. Ostalo je zabeleženo da je 1836. godine knez Miloš poslao Jovanči 500 čokota vinove loze kako bi proširio vinograd oko kuće na imanju Plavinac. Ubrzo potom je na tom imanju nikao i podrum sa konakom te su članovi dinastije Obrenovića počeli sve češće posećivati smederevski kraj i provodili vreme na imanju u Plavincu. Letnja rezidencija je nastala 1865. godine kada je Knez Mihailo izgradio jednospratni letnjikovac. Kasnije je taj letnjikovac doživeo adaptaciju u stilu švajcarskih vila na osnovu ideja Kraljice Natalije. Vinogradi i podrum su svo vreme zauzimali važnu ulogu u životu porodice Obrenović.

Nakon ubistva kralja Aleksandra i kraljice Drage, kraljica Natalija je poklonila vilu porodici Orešković zajedno sa 37 hektara imanja (17 hektara vinograd i  10 hektara šuma). U sklopu parka se nalazio takođe i prvi teren za kriket sagrađen u Srbiji kao i teren za tenis. Posebno mesto na imanju zauzima "seoska kuća" u kojoj se nalazi vinski podrum.   Vinski podrum Obrenovića   Posle Drugog svetskog rata, vila Obrenovića je nacionalizovana i sve do nedavno je korišćena isključivo za potrebe državnog protokola. Paralelno sa otvaranjem čitavog zdanja za javnost, Vlada Republike Srbije je ove godine raspisala tender za prodaju vina i rakije u rinfuzi sa imanja Zlatni breg, pa smo tako saznali i šta se čuva u vinskom podrumu Obrenovića u Smederevu. Među vinima je na aukciji ponuđeno 3200 litara smederevke iz 2013. godine, 4100 litara kupaže "zlatni breg" iz 2012.godine, 1000 litara muskata hamburga iz 2013. godine.  Na taj način se može zaključiti i koji sortiment je zastupljen u vinogradima oko vile Obrenovića u Smederevu. Nakon obilaska letnjikovca, usledila je degustacija vina iz smederevskog kraja. Pored vodećih vinarija iz Smedereva (Podrum Janko i vinarija Jeremić), imali smo priliku da probamo i vina iz malih porodičnih podruma iz Vodnja i Dobrog dola. Sve ove vinarije ne karakteriše skupa oprema i tehnologija, ali poseduju nešto što je neprocenjivo i od čega postoji potencijal da se izgradi prepoznatljiv lokalni brend - očuvani vinogradi stari 25-35 godina. Sa velikim interesovanjem sam slušao priču o promeni mode i kako su pre 10-15 godina bili primorani da umesto smederevke sade internacionalne sorte u vinogradima jer je tržište tražilo vina od internacionalnih sorti, a da se sada smederevka sve više traži i oseća se rast interesovanja za tom sortom pa se ponovo vraćaju starim zasadima posađenim tokom 80-tih godina XX veka. Smederevka kao sorta je inače dobila svoje ime po gradu Smederevu, i pod tim imenom je poznata širom Balkana (od Zagreba do Soluna) dok je u Bugarskoj poznata pod nazivom dimjat. Vrlo rodna, pozna, autohtona sorta Srbije. Karakteriše je srednja otpornost na bolesti i velika osetljivost na niske temperature. Grožđe nakuplja do 20% šećera, a pritom zadržava visoke kiseline. Zbog tih osobenosti, dobro rashlađena smederevka je idealan partner za letnje dane. Ljubiteljima sorte korteze iz Pijemonta (vino Gavi di Gavi) će ovo biti autentična lokalna alternativa. A raduje i vest da lokalne vinarije ozbiljno razmišljaju na temu penušavaca od ove sorte. Smederevka 2013 - Podrum Janko - Grožđe za ovo vino potiče iz jednog starog vinograda smederevke u selu Drugovac. Vino koje je dosta doprinelo popravljanju reputacije ove sorte a istovremeno dokazalo i najvećim skepticima da ne mora svaka smederevka da završi kao špricer. Uz prve gutljaje ovog vina mi pada na pamet da se jedna etiketa iz Podruma Janko zove "vrtlog". Ovo je mnogo jednostavnije vino od tog "pravog" vrtloga, ali i kod Jankove smederevke se vrtlože i neprestano smenjuju citrusne arome i note jabuke. U ustima, taj citrusno-jabučni karakter se nastavlja. Celokupna impresija je svedena, kiseline ukroćene taman toliko da donose obilatu svežinu a da nimalo ne zasmetaju.

Đorđevo belo 2014 - Podrum Ilić - Vinarija osnovana 1985. godine u selu Vodanj koja na 2 hektara vinograda nastavlja porodičnu vinarsku tradiciju. Pod nazivom Đorđevo belo vino se krije smederevka. Sveža, niskih alkohola. Kiseline naglašene, na nosu note jabuke na tragu blage oksidativne impresije neznatno pokrivaju svežinu citrusa i blagu herbalnu završnicu. Telo kratko.

Belo vino 2014 - Vinarija Vodnjanka (Ilić AM) - Još jedna smederevka iz Vodnja. Sveža, prepoznatljivo sortna, za nijansu punijeg tela od prethodne. U čaši se oseća entuzijazam vinara koji sa optimizmom gleda na budućnost smederevske smederevke.

 

     

NAZAD NA KATEGORIJU