Život na Balkanu ponekad izgleda baš kao scene iz filmova Emira Kusturice. Često je svakodnevni život doveden do nivoa apsurda a obični ljudi se trude da u okviru besmisla izgrade svoj život koji će imati smisla. Balkanski prostor sa svojim diverzitetom je svakako najuzbudljiviji vinski deo Evrope gde se transformacija i preoblikovanje vinske scene dešavaju brzinom svetlosti. I upravo tu, u središtu Balkana, se nalaze vinogradi koji bizarno potpadaju pod nadležnost dva različita Zakona o vinu.

Svi znamo komplikovanu istoriju i sadašnjost Kosova i Metohije, prostora koji još uvek leži zaglavljen između politike, nerešenih nacionalnih pitanja na Balkanu, interesa velikih i malih sila, ličnih trauma... Realnost je da danas Srbija ne prihvata samostalnost Kosova i Metohije koje nije priznato od strane Ujedinjenih nacija, već ga smatra autonomnom pokrajinom u okviru Srbije (u skladu sa deklaracijom UN 1244). Realnost je i da je albansko stanovništvo na Kosovu samoinicijativno proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine i svim silama se trudi da stekne što više obeležja države. Dakle, za lokalne Srbe je Kosovo i Metohija i dalje deo Srbije, a za lokalne Albance je Kosovo samostalna republika. U takvom bizarnom okruženju, EU i NATO po svaku cenu guraju i promovišu ideju da se situacija normalizovala i da je sad sve OK, ali čim se malo zagrebe ispod površine, iskoči neka apsurdna situacija ili nelogičnost kakvu ne nalazite nigde drugde u svetu.

Jedna od takvih apsurdnih situacija je činjenica da vinsku industriju Kosova regulišu dva različita zakona: Zakon o vinu Republike Srbije koji na Kosovu i Metohiji poznaje 2 vinska rejona: severnometohijski i južnometohijski. S druge strane, Skupština Kosova (onog samostalnog) je takođe usvojila svoj Zakon o vinu koji definiše 2 vinogradarska regiona: region Dugađina i region Kosovsku ravnicu. Srbi sa Kosova su uskladili svoju proizvodnju vina sa srpskim zakonima i svoja vina prodaju na tržištu Srbije (uz male količine koje idu u izvoz u Austriju, Švajcarsku). Albanske vinarije su uskladile svoju proizvodnju sa kosovskim zakonom i svoja vina prodaju na Kosovu, na tržištu regije i šire.

Da bismo stekli celokupnu sliku o vinarstvu Kosova i Metohije, potrebno je da obuhvatimo sve vinarije. Mi u Srbiji imamo priliku uglavnom da pijemo vina iz srpskih vinarija sa Kosova i Metohije, tako da sam ove godine na sajmu ProWein u Diseldorfu imao priliku da prvi put probam vina albanskih vinarija sa Kosova i time steknem celokupnu sliku.

LIČNA KARTA VINARSTVA KOSOVA

• 1988. godine, na prostoru Kosova i Metohije se nalazilo 9.000 hektara vinograda. Trenutne površine pod vinogradima iznose 3.220 hektara.
• Od belih sorti vinove loze, najzastupljenije su: smederevka (45% odnosno 358 hektara), italijanski rizling (28% odnosno 218 hektara), šardone (13% odnosno 106 hektara), rajnski rizling (6% odnosno 48 hektara) i župljanka (3% odnosno 26 hektara).
• Od crnih sorti vinove loze, najzastupljenije su: vranac (26% odnosno 447 hektara), prokupac (25% odnosno 401 hektar), game (18% odnosno 289 hektara), pino noar (11% odnosno 112 hektara).
• U periodu od 2007-2014. godine, Kosovo je ukupno izvezlo 41.657.264 litara vina. Na prvom mestu je prodaja vina u Srbiji (13.289.071 litara), potom izvoz u Nemačku (6.194.042 litara), Hrvatsku (9.090.383 litara), Makedoniju (2.809.194 litara) i Sloveniju (2.881.026 litara)
• Kosovo je donelo osnovni zakon o vinu, međutim još uvek nisu doneta podzakonska akta koja bi preciznije definisala sadržaj etikete. Stoga treba biti na oprezu sa etiketama albanskih vinarija sa Kosova jer nisu precizno definisana značenja termina kao što su rezerva, exclusive reserva, ekstra (?), itd. Takođe, dešava se da se pod etiketom „rizling“ krije vino napravljeno od italijanskog rizlinga. Dalje usklađivanje sa zakonodavstvom EU će regulisati i taj segment kosovskog vinarstva, kao što je to već odrađeno u Srbiji.

VINARIJA BODRUMI I VJËTER (STARI PODRUM)

Ova vinarija je nastala na osnovama orahovačke Zemljoradničke zadruge osnovane 1953. godine. Nakon privatizacije 2006. godine, vinarija dobija ime Stari podrum, osavremenjuje opremu i tehnologiju. Vinarija poseduje 2,3 hektara svojih vinograda, dok ostvaruje saradnju sa kooperantima sa kojima obrađuje još 526 hektara vinograda. Vinarija Stari podrum kupuje skoro milion kilograma grožđa od malih proizvođača, a 2007. godine je proizvela skoro 2 miliona litara vina.

Elephant Chardonnay 2014 – Vino sa prepoznatljivim sortnim karakteristikama šardonea. Dosta tropike, mango, banana, kajsija, breskva. Na nepcima se odražava punoća tela, prožeta svežim i živim kiselinama. Završnica postojana. Cena vina je 8 EUR, tako da je svakako dobar odnos cene i kvaliteta.

Vranac 2014 – Ako bismo tražili tipično vino Kosova, onda je to sigurno vranac. Prepoznatljiv u čaši po intenzivnoj boji. Na nosu dosta crnog i crvenog šumskog voća, upotpunjenog notama vanile i slatkih začina. Ne preterano kompleksno vino, ali zahvaljujući svom intenzitetu i punoći ostavlja upečatljivu impresiju.

Elephant Cabernet Sauvignon 2014 – Iskoristio sam priliku da pitam otkud ideja da se vina sa Kosova brendiraju pod etiketom „elephant“. Inspiracija je došla od bronzane statue slona sa kraja prvog veka/početka drugog veka koju su arheolozi otkrili na teritoriji Orahovca i koja se danas čuva u Narodnom muzeju u Beogradu. Vino je odležavalo u mađarskom hrastu. Zreli tanini, kiseline sveže... Dalje odležavanje će vino još više izbrušiti i dati mu mekanu toplu impresiju. Pitao sam za cenu ovog vina koje se na Kosovu prodaje uglavnom u restoranima. Ex-cellar cena je 10 EUR, dok u restoranima u Prištini dostiže i cenu od 40 EUR.

VINARIJA ILLYRIAN (BIOPAK)

Još jedna vinarija iz Orahovca. U vlasništvu ima 4 hektara vinograda uz još 1 hektar vinograda u kooperaciji. U okviru IPA2013 programa „Stabilizacija kvaliteta kosovskih vina“ , vinarija je koristila sredstva EU u iznosu od pola miliona eura kako bi modernizovala tehnologiju u podrumu. Sorte vinove loze zastupljene u portfoliju ove vinarije su:  šardone, italijanski rizling, pino noar, vranac, kaberne sovinjon.

Pinot Noir 2015 – I na Kosovu, pino noar nije sorta na koju je tržište naviklo, tako da treba uložiti više truda da se ona promoviše i popularizuje. Međutim, vina od sorte pino noar koja sam imao priliku da probam pokazuju jasne karakteristike sorte, tako da bi zadovoljila svakog ljubitelja takvih vina. Već u čaši, prepoznaje se elegantna prozračna boja pinoa. Na nosu mekani mirisi jagode, zrelog crvenog voća, brusnice, višanja u čokoladi, tragovi zemljanih nota. Srednjeg tela, tanini su mekani zaokruženi.

Cabernet Sauvignon 2015 – Na nosu kompleksne, slojevite note crvenog i crnog voća, upotpunjene notama koje potiču od hrasta, kafe, cimeta, slatkih začina. Vino je odležavalo 12 meseci u sudovima od mađarskog hrasta (Trust). Prijatna impresija u ustima. Duga topla završnica.

VINARIJA KOSOVA WINE

Mlada porodična vinarija iz Orahovca osnovana 2011. godine.

Italijanski rizling 2015 – Vinogradi italijanskog rizlinga zauzimaju površinu od 5ha, na nadmorskoj visini od 450 metara. Prijatne osvežavajuće arome na nosu, uz dominantne citrusne note, grejprut, javljaju se i herbalne arome, čaj od lipe, belo cveće. Osvežavajuća impresija u ustima zahvaljujući živim kiselinama.

Vranac  Extra 2014 – Mada mi je ljubazni domaćin iz vinarije Kosova Wine rekao da je godina 2014 bila izuzetna na Kosovu i da grožđe te godine nije imalo problema da sazri i nakupi dosta šećera, imam utisak da je na ovaj vranac ostavila jak uticaj teška godina za vinovu lozu. S jedne strane, dobio je na eleganciji, bez karakteristične robusnosti i snage koju vranac kao sorta nosi, a s druge strane izgubio na intenzitetu boje i punoće tela po kojima se vranac odvaja od drugih sorti sa naših područja. Vino je odležavalo 9 meseci u bariku. Izuzetan balans, skladno ukomponovano drvo uz arome crnog šumskog voća, šljive, začinskih nota, vanile.  Tanini zreli, mekano oblažu nepca.

Pinot Noir 2014 – Još jedan lep primerak pinoa iz Orahovca sa jasnim prepoznatljivim sortnim karakteristikama. Nos voćni, sa aromama jagode, višnje, maline. Srednjeg tela, umereno duga završnica. Lep voćni trag prosto mami da uzmemo još jedan gutljaj.

Syrah Reserve 2014 – Kompleksno na nosu, crno šumsko voće, malina, kupina, crna maslina, beli biber. Srednje telo, voćna impresija u ustima kojom dominiraju arome kupine i borovnice. Duga, skladna završnica.

VINARIJA ANTIĆ

Zdravko Antić, nekadašnji tehnolog Orvina iz Orahovca i Kosovo Vina iz Male Kruše, je osnovao vinariju Antić 2003. godine sa idejom da zajedno sa članovima svoje porodice nastavi tradiciju vinarstva u Metohiji.

 

Postojbina 2016 – Kupaža italijanskog i rajnskog rizlinga. Na nosu diskretne arome sa preovlađujućim karakterom rajnskog rizlinga (žuta jabuka, kruška). U ustima vino ima srednje telo, srednju završnicu.

Izbor srca 2015 – (Sortni sastav: game, pino noar) Elegantno vino na nosu, dominantno voćno, u ustima preovlađuju note crvenog šumskog voća, jagode, višnje, trešnje. Srednje telo, duga zaokružena voćna završnica.

Rajska bašta 2015 – (Sortni sastav: kaberne sovinjon, merlo, prokupac) Kod ovog vina se više izdvaja uticaj drveta. Intenzivne arome na nosu, u ustima još uvek preovlađuje voćnost, prvenstveno note višnje, crvenog voća, ribizle. Tanini zreli, u izobilju. U završnici ostaje dug suv trag tanina.

DEČANSKA VINICA

Vinarija manastira Dečani se naziva Dečanska vinica i nalazi se u dečanskoj mahali, u selu Velika Hoča. Ovo selo, 4 km od Orahovca, je jedno od najstarijih naselja u Metohiji. Pominje se u darovnom pismu koje je Stefan Nemanja izdao 1198. godine manastiru Hilandar. I u kasnijim pisanim dokumentima, kao i u Dečanskom katastihu iz 18. veka pominje se selo Velika Hoča. Manastirsko dečansko 2014 – (sortni sastav: kaberne sovinjon, merlo, vranac) Divna intenzivna tamnocrvena boja sa ljubičastom refleksijom. Na nosu se ističu arome crnog šumskog voća, kafe, cimeta. Puno telo, voćna impresija u ustima u kojoj preovlađuju arome kupine, crne ribizle. Tanini mekani.

VINARIJA STONE CASTLE

Na nadmorskoj visini između 350 i 520 metara, na teritoriji opštine Orahovac se nalazi 600 hektara vinograda u vlasništvu vinarije Stone Castle. Od 2006. godine do danas je u vinariju i vinograde investirano više od 15 miliona dolara. Svakako najpoznatija vinarija sa Kosova izvan granica Balkana jer se njihova vina izvoze u SAD, Veliku Britaniju, Nemačku, itd. Stone Castle Merlot Selection 2013 – Razvijeno vino, zrelo, na nosu se prepliću arome crnog  i crvenog voća, kafe, kože, crne čokolade. U ustima somotasto, prijatna impresija, skladno, srednje-ka-punom telu. Završnica duga, voćna. Stone Castle Cabernet Sauvignon Reserve 2013 – Elegantno korišćeno drvo u aromatskom profilu. U ustima se izdvajaju note crne ribizle, crnog šumskog voća, pirazinski tonovi, začinske note mente i bosiljka u završnici. Srednje telo, prijatna, zaokružena impresija. Nešto viši alkoholi ne štrče iz celokupnog utiska. Stone Castle Pinot Noir 2014 – Na nosu vino sortno, voćno, trešnja, jagoda, zemljane note, blaga herbalna impresija. U ustima, vino jednostavno, linearno, naznake voćnih aroma. Srednja završnica.  Pomalo neubedljivo. Stone Castle Chardonnay 2016 – Klasični šardone umerenog intenziteta na nosu, aromatski profil sa dominantnim notama breskve, žute jabuke, ananasa, banane, citrusa. U ustima sočan, srednjeg-ka-punom telu. Prosečan primerak šardonea kakvog možete naći u velikom broju u svim državama regije.

 

NAZAD NA KATEGORIJU