Svetska vinska industrija nastavlja svoje prekomponovanje. Promene se dešavaju velikom brzinom, iz godine u godinu vinska igra na globalnom nivou postaje sve konkurentnija, a izvesno je da će samo najspremniji biti u stanju da je isprate…

OIV je nedavno predstavio podatke za 2015. godinu. Vinoljupci će se sigurno obradovati jer potrošnja vina u svetu nastavlja da raste uporedo sa ukupnom proizvodnjom vina i ukupnim površinama pod vinovom lozom.

Najveće uzbuđenje je izazvala vest da je Kina izbila na drugo mesto u svetu po površinama pod vinogradima. Koliko je to značajno govori podatak da trenutno u Kini ima više vinograda nego u Francuskoj ili Italiji. Od tradicionalnih vinskih velesila, jedino još Španija odoleva ali uzimajući u obzir investicije u vinograde u Kini, pitanje je koliko dugo će se zadržati taj raspored snaga.  Taj podatak treba uzeti sa rezervom jer najveći deo tih vinograda još uvek čine stone sorte grožđa, no površine pod vinogradima namenjene proizvodnji vina nastavljaju da rastu. Potrošnja vina u Kini takođe nastavlja da raste, ali kineska vina su već počela da se približavaju kvalitetu evropskih vina pa traže mogućnosti za izvoz i u narednih 5 godina možemo očekivati sve veće prisustvo kineskih vina i izvan granica Kine. Počev od 2012. godine, kinesko lokalno tržište takođe prolazi kroz tranziciju: nakon perioda u kom su naročitu popularnost imala vina iz superpremijum kategorije (luks)  koja su bila popularna u horeka sektoru, usledila su zakonska ograničenja u  tom segmentu pa su vinarije se više usredsredile na vina iz srednjeg cenovnog ranga. Uz kontinuirano edukovanje vinske publike, to je dovelo da se vino nalazi sve češće na stolu kod kineskih porodica, a ne samo prilikom odlaska u restorane sa evropskom kuhinjom. Druga važna stavka je da su kineske vinarije shvatile važnost udruživanja pa već vidimo inicijative kineskih vinarija usmerene na formiranje vinskih industrijskih klastera u cilju bolje promocije i prodaje kineskih vina.

Još jedna zemlja koja pravi džinovske korake u vinskom svetu je Maroko sa svojim vinogradima u podnožju Atlasa. Malo nas se seća  ili zna da je do Drugog svetskog rata Maroko bio među najvećim izvoznicima vina na svetu. U drugoj polovini XX veka su brojni vinogradi napušteni ili preorani. Ali, transformacija savremene marokanske vinske industrije je počela 1990. godine kada je kralj Hasan II pozvao francuske i španske investitore da povrate staru slavu marokanskih vina. Bernard Magrez iz Bordoa, Albert Costa iz Priorata i drugi poznati lavovi evropske vinske scene su investirali u vinarije u Maroku. Što se tiče sortimenta, 75% vina su crvena, pretežno zasadi pod sledećim sortama: sira, grenaš, karinjan, kaberne sovinjon i merlo. Bele sorte vinove loze čine šenin blan, sovinjon blan, semijon i šardone. Treba znati da Maroko godišnje proizvede oko 40 miliona boca vina, znatno više od mnogo poznatijeg Libana koji dostiže godišnju proizvodnju od približno 6 miliona boca. Uprkos islamskim zakonima koji zabranjuju konzumiranje alkohola, marokansko društvo ipak toleriše konzumiranje vina tako da se 85% proizvedenog vina i popije u Maroku, a male količine izvezu pretežno u Francusku. Ipak, to ostaje glavni ograničavajući faktor za marokansku vinsku industriju usled visokih taksi na vina pa marokanske vinarije sve više gledaju preko granice u želji da povećaju izvoz.

 

Na osnovu uspeha koji iz godine u godinu postižu engleske i velške vinarije (već sada je vinogradarstvo postalo najbrže rastući segment poljoprivrede u Velikoj Britaniji), ove godine će planski u Engleskoj biti posađeno novih million čokota vinove loze sa idejom da se za nekoliko godina poveća proizvodnja vina za 2 miliona boca. Koliko brzo raste lokalna vinska scena u Engleskoj govori i činjenica da će ove godine po prvi put biti organizovano nacionalno takmičenje za najbolje englesko vino, a u medijsku promociju učešća engleskih vina na nacionalnom takmičenju se uključio i Oz Klark. Rezultati sa ovog takmičenja će biti objavljeni 31. maja tokom Nedelje engleskog vina. Englezi nastupaju vrlo samouvereno i u vrlo kratkom roku su stvorili dobru reputaciju engleskih vina, naročito ako pričamo o penušavcima.

Vinarije iz Srbije treba da budu spremne na još veću konkurenciju ukoliko planiraju da se okrenu drugim tržištima. U narednim godinama možemo očekivati da će biti sve teže i teže pronaći nova izvozna tržišta jer čak i one zemlje čija je vinska industrija do sada bila pretežno orijentisana na domaće tržište počinju da ozbiljno razmišljaju o izvozu. Treba se na vreme spremiti i sada definisati niše i segmente u kojima želimo da vidimo vina iz Srbije za 5-10 godina!

NAZAD NA KATEGORIJU