11. juna 2021. godine, Kerolajn Gilbi MW, stručnjak za vina centralne i istočne Evrope, imala je zum prezentaciju i degustaciju nagrađenih vina /  osvajača trofeja na ovogodišnjem takmičenju za najbolje srpsko vino koje je organizovao Savez vinara i vinogradara Srbije.

Ispod možete pronaći transkript prezentacije i listu nagrađenih vina.

KEROLAJN GILBI MW: "Lepo je biti ovde i imati pred sobom selekciju divnih srpskih vina koja ću probati i podeliti sa vama. Dakle, samo malo konteksta: moja lična veza sa Srbijom seže u rane devedesete, odnosno bolje da kažem sa prostorom koji danas čini Srbiju. Tada sam radila nabavku vina za lanac vinoteka, a vina iz centralne i istočne Evrope tada su bila unosan posao. Dakle, nekad sam kupovala crvena vina vinarije Navip kojih se neki od vas sećaju pod brendom Milion koji su koristili za izvoz. Znači, to je bilo otprilike 1993. godine, ja sam kupovala ta vina. Dakle, prilično duga veza sa vinima sa ovih prostora, iz perspektive stranca naravno. Vi koji živite i radite u Srbiji percipirate ta vina na osnovu vašeg ličnog iskustva, ali možda ja mogu da vam prikažem drugačiju perspektivu o srpskim vinima, kako su evoluirala, kako ih ja doživljavam i kako se uklapaju u širi region. Slobodno postavljajte pitanja tokom razgovora ili na kraju, ako želite postavite ih tokom termina za pitanja ili u komentaru na chatu. Naravno, u čitavom ovom regionu, kolaps istočnog bloka i kolaps Jugoslavije su imali apsolutno ogroman uticaj na vinsku industriju. I, znate, na neki način se osećam privilegovano što sam prethodno imala neke veze sa ovdašnjom vinskom industrijom jer vidim koliko daleko su neki proizvođači dogurali od tada do danas. Bio je to veoma brz tempo razvoja i evolucija, posebno u poslednjih desetak godina, jer je očigledno trebalo mnogo vremena da se razreši pitanje vlasništva i da se uredi stanje velikih državnih vinarija. Zapravo, radila sam na projektu, neki od vas će prepoznati sliku iza mene, radila sam projekat vezan za jednu od onih velikih državnih vinarija i iskreno, bilo je zapanjujuće videti šta su postigli s obzirom na date okolnosti, radili su sa ogromnim betonskim tankovima veličine bazena sa pukotinama i curenjem i zarđalim zaptivkama oko tanka, muljačama koje su gnječile grožđe u kašu pa šanse za pravljenje kvalitetnog vina nažalost nisu bile velike. Čak i tada, ono što me je zaista, zaista impresioniralo je bio potencijal podneblja (teroara). U Srbiji ima neverovatnih vinograda, i mislim da to postepeno postaje vidljivo u vinima. Zahvaljujući ovom novom talasu strastvenih vinara fokusiranih na kvalitet koji sve više razumeju ove fantastične vinograde, vrhunsko zemljište, odličan nagib terena, odličnu osunčanost. I ne kažem da je još uvek sve kako treba. Ali tempo promena i trenutni napredak su stvarno fantastični. Od vina koja imam ispred sebe, prilično mi je zanimljivo videti da su to sve male vinarije, skoro sve relativno nove vinarije, a imamo i mešavinu vinograda koji su zasađeni u novoj eri starosti 8 do 15 godina, što znači da su definitivno podignuti na osnovama modernog vinogradarstva i vinarstva, pa zatim imamo jedno ili dva vina koja potiču iz ozbiljno starih vinograda, starih 50 do 100 godina, o tome ću govoriti kad stignemo do njih, ali znate da postoji nešto zaista važno u vezi sa tim nasleđem iz prošlosti, sa starim čokotima koji prirodno daju niske prinose i od kojih možete dobiti kvalitetno grožđe, čak i ako su, znate, pre 50 godina verovatno oni posađeni sa fokusom na količine dobijenog grožđa. Ta prirodna starost loze i osećaj strahopoštovanja prema njoj danas daju drugačiji ishod.

Dakle, možda bi bila dobra ideja da počnemo s vinima. Nisam pripremila prezentaciju i puno statističkih podataka jer mislim da vi kao lokalci zaista poznajete svoju vinsku scenu, ali da napomenem nekoliko brojeva za svaki slučaj. Poslednji podaci koje imam: nešto više od 20.000 hektara vinograda, 2018. godine rod je bio 149.595 tona vinskog grožđa sa 353 registrovane vinarije u to vreme. Jedan od zastrašujućih podataka je da još uvek postoji preko 80.000 registrovanih uzgajivača grožđa. Zašto mislim da je to zastrašujuće? Mislim da je to zastrašujuće jer mnogi od njih neće biti profesionalni uzgajivači grožđa. Možda neće imati alate, novac i znanje da proizvedu grožđe kakvo je potrebno savremenim vinarijama usmerenim na kvalitet. Dakle, ta fragmentacija i amaterizam u uzgoju grožđa nisu nužno od pomoći za razvoj vinarstva. Mada, ako neko želi da razgovara o tome, drugi problem koji se sve više pojavljuje u srednjoj i istočnoj Evropi je zapravo - ko će raditi u vinogradima. Sve je teže doći do radnika. Nedavno sam napisala članak o ovoj temi, posebno se baveći Rumunijom i Bugarskom, jer je mnogo ljudi u radnoj dobi u zapadnoj Evropi, ili bi bili tamo da im je Covid dozvoljavao da putuju, što prilično otežava situaciju vinarijama koje žele da zaposle radnike u vinogradu, radnike u vinariji, i na višim nivoima, stručni kadar u vinarstvu, prodaji i menadžmentu. Neki od srpskih vinara su razgovarali sa mnom o tome da je to sve veći problem jer, znate, ako ste visoko kvalifikovani i ambiciozni, a pritom možete da budete plaćeni više na nekom drugom mestu, onda ćete i otići tamo. Dakle, mnogo je tema za diskusiju i problema za rešavanje u vinskoj industriji koji nisu samo svojstveni Srbiji, ali, znate, o njima svakako možemo razgovarati ako postoji interesovanje.

Da, i još da pomenem da otprilike, nešto manje od 50 proizvođača zapravo proizvodi preko 100.000 litara vina, pa vam to govori koliko ima malih vinarija. Ali, te male vinarije insistiraju na vrhunskom kvalitetu vina u Srbiji, pa je to zaista uzbudljivo videti. Verovatno bih trebala da pričam više o domaćem tržištu i da ga se dotaknem jer će to za većinu vas biti ključno tržište. Srbija je neto uvoznik, mislim da je obim uvoza, a svakako vrednost uvoza je dvostruko veća od izvoza. Postoji mala neravnoteža u pogledu domaće proizvodnje za domaće tržište. I pitanje cene vina bi mogla da bude još jedna tema za diskusiju. Ali možda najvažnija stvar koju srpske vinarije i srpski somelijeri i časopisi poput Vino & Fino treba da razvijaju dalje je domaća vinska kultura u kojoj su ljudi ponosni na lokalna vina i spremni su da za njih plate malo više. Jer ove male vinarije obično nemaju ekonomiju obima, pa je to opet još jedna komplikacija u čitavoj jednačini. Zato ćemo se možda malo više dotaknuti nekih od ovih tema dok prolazimo kroz vina. Ali, počnimo sa vinima.

PRINCEPS 2015 - VINARIJA DEURIĆ (Veliki trofej - najbolje penušavo vino)

Nepotrebno je reći da ćemo početi sa penušavim vinom, a to je Princeps iz Vinarije Deurić. U pitanju je brut nature iz berbe 2015. Probala sam sva vina ranije za slučaj da nisu povukla na čep. Hajde da naspemo vino u čašu... Moram reći da mi se sviđa ovo pakovanje. Živopisno, moderno, privlači pažnju na polici, izgleda prilično elegantno i nije ona besmisleno teška boca. Dakle, ovo je dobitnik trofeja za penušavce. Sa Fruške gore je, centralni deo i po sastavu 100% crni pino. Nisam uspela da saznam od njih da li je ovo pino noar posebno zasađen za pravljenje penušavog vina ili ne, ali opet, ovo je mlada vinarija, koja je počela sa sadnjom vinograda 2009. godine, vinariju je izgradila 2013. godine i prva vina napravila u 2014., za koju ne mislim da je bila najlakša godina, bila je prilično kišna, vlažna, mislim da je bilo dosta poplava u 2014. godini, pa je bila teška godina za početak. U svakom slučaju, sada imaju oko 20 hektara i prave oko 100.000 boca. U porodičnom je vlasništvu, a vode je sin i kćerka osnivača vinarije. A ideja da prave penušavac se u njihovom slučaju prilično rano javila, već u drugoj godini proizvodnje. Ovo je berba 2015. Dakle, podaci koje su mi poslali navode da je južna ekspozicija, a ja sam pomislila: hm, malo je vruće jer se vinogradi za penušavac u južnoj Evropi većinom sele na padine okrenute prema severu, ali mislim da to naglašava jednu od posebnosti fruškogorskog kraja, jer imate nadmorsku visinu koja čini razliku, i vetar se spušta sa planine. Dakle, grožđe se bere iz vinograda na nadmorskoj visini oko 250 metara. Ova zaista dramatična dnevna varijacija temperature, drugim rečima, sunčani dani i hladne noći, je posebno značajna za grožđe poput pino noara, koje poseduje prirodno visok sadržaj jabučne kiseline. U toplim noćima, jabučna kiselina se razlaže respiracijom, pa je to jedan od razloga zašto je pino noar grožđe za hladnu klimu. Nije u pitanju hladna klima sama po sebi, već su hladne noći ključne za pino noar da sačuva kiseline. A naravno, ako želite da napravite penušavac po klasičnoj metodi, potrebne su vam kiseline i relativno neutralno bazno vino. Dakle, verovatno ćete brati grožđe nešto ranije sa nešto većim prinosom. Ovo vino poseduje samo 12% alkohola, i to sa drugom fermentacijom, što ukazuje da su upravljali vinogradima posebno imajući u vidu proizvodnju penušavog vina kako bi dobili sveže, relativno neutralno bazno vino. Onda, naravno, karakter kod penušavih vina potiče od odležavanja na talogu i vremena provedenog na talogu. Ovde imamo tradicionalnu metodu, fermentacija u boci, deo baznog vina je zapravo odležao u korišćenim hrastovim buradima, pa od toga potiče tekstura i kompleksnost, malo više uticaja kiseonika, što daje taj pomalo pikantni karakter. Zatim, druga fermentacija, a nakon toga 3 godine u bocama. Bez dozaža, samo urađeno degoržiranje i to je to. Imate ovo divno vino svetlo zlatne boje, na nosu se izdvaja ovaj lep biskvitni autolitični karakter, pomalo poput kvasca, što se i očekuje od kvalitetnih penušavaca, uz nagoveštaj crvenog bobičastog voća, što je tipično za pino noar. Pena je lepa, sveža, vibrantna... Mehurići su takođe sasvim u redu, što je odraz vremena provedenog na talogu i načina na koji manoproteini i razgradnja ćelija kvasca stabilizuju mehuriće tako da prilično traju u ustima, a nisu agresivni, već su dobro integrisani. Pošto je nula dozaž, zaista nema slatkoće. Oseti se neka vrsta pomalo pikantnog, biskvitastog, zaista prilično prijatnog, prilično osvežavajućeg karaktera sa ovom gotovo citrusnom kiselinom. I zaista lepa dužina. Dakle, mislim da je ovo prilično elegantno penušavo vino. Rekla bih da to neće biti za svačiji ukus jer brut nature nekim ljudima jednostavno izgleda previše naporno. U pravom kontekstu, ovo vino je prelep aperitiv, sa nekim grickalicama, moglo bi se jako dobro uklopiti. Ja volim dobar penušavac sa ribom i pomfritom u petak uveče, što je tipično britanska kombinacija, bela riba u hrskavom pohu uz pomfrit, to je zaista lepa kombinacija sa dobrim penušavim vinom. Naravno, svi somelijeri u publici će imati svoje ideje o tome kako da upare kiseline, na primer uz školjke ili svežu rečnu ribu ili šta već drugo. Dakle, mislim da je ovaj penušavac prilično zahvalan za uparivanje sa hranom zbog svoje elegancije i lepih kiselina. U neku ruku, to je primer penušavca za odrasle. Ovo vino nećete deliti sa vašom decom, mada sam ja podelila sa svojom kćerkom da bih čula njeno mišljenje jer je ona veliki ljubitelj penušavog vina i prvo je rekla: "Oh, prilično je kiselo", a zatim je rekla: " Oh, ali je i prilično elegantno. " Dakle, to je bio moj potrošački test. Jedna stvar o kojoj svakako vredi razmišljati ako pričamo o penušavom vinu je da pored šampanjca i proseka, postoji znatan porast interesovanja za penušavcima iz svih regija.  Ali, svakako ako pokušavate da izvozite i svakako ako pokušavate da izvozite na tržište sa visokim uvoznim taksama poput Velike Britanije, uvek ćete imati konkurenciju poznatih brendova Šampanjca ili popularnog Proseka. Dakle, rešenje je verovatno na domaćem tržištu, ili bar na lokalnom tržištu regije jer znam da se dosta srpskog vina izvozi u susedne države poput Bosne i Hercegovine, Crne Gore, itd. Po svoj prilici se treba fokusirati na njih. Bolje je razvijati lokalnu vinsku kulturu da ceni ta finija penušava vina, nego pokušavati sa izvozom. Posebno je teško izvoziti kvalitetne penušavce sa premijum cenama ako, iskreno govoreći, ljudi mogu da kupe šampanjac u Aldiju, Lidlu ili Tesku za 12 funti u ovom trenutku. Dakle, to je veliki izazov. Ali u svakom slučaju, to je zaista dobar početak. Jedna od stvari u kojima uživam u savremenom srpskom vinu je to što u njemu ima dosta raznolikosti i mnogi ljudi pokušavaju na različite načine da vide šta odgovara njihovim vinogradima. Jednu stvar koju ovde treba napomenuti je da je tlo u ovom vinogradu krečnjačko i laporovito sa dosta karbonata, a to je opet vrsta zemljišta za koju biste očekivali da će doći do dobrog osnovnog materijala za penušavo vino. Dakle, to je moje polazište.

TAMJANIKA 2019 - LASTAR WINERY (Veliki trofej - najbolje belo vino od aromatične sorte vinove loze)

Preći ćemo na moje sledeće vino. Sad imamo vino iz vinarije Lastar. Tamjanika je. Berba 2019. Zanimljiva sorta vinove loze. Mislim da mnogi ljudi u Srbiji, a i vaši susedi vole da tvrde da je to vaša lokalna sorta grožđa. Donekle jeste, a donekle i nije. Genetski, to je muskat sitnih bobica (muscat blanc a petits grains), ali to ne znači da nije lokalna sorta. Verovatno je u ovaj deo Evrope stigla sa starim Grcima pre više od 2000 godina, pa je bilo mnogo prilika da se uradi selekcija i postane lokalna. Dakle, u pitanju je internacionalna sorta, ali i lokalna. Dakle, mislim da je aromatično grožđe poput ove Tamjanike zapravo prilično popularno u centralnoj i istočnoj Evropi. Nekako, te sorte zapravo nisu zastupljene u Velikoj Britaniji, što mislim da je strašna šteta jer su neverovatno svestrane za uparivanje sa puno jela koja ovde volimo. Mi nemamo bogatu sopstvenu kulturu hrane, već se sve svodi na čorbe i pite, ribu i pomfrit. Zapravo imamo neverovatno raznoliku kulturu koju su doneli imigranti, njihovi talasi koji su došli u Veliku Britaniju i učinili nas takvom, pa, mislila sam bar da je tako, kosmopolitskom zemljom. U Velikoj Britaniji možete pronaći hranu iz svih delova sveta. Nisam sigurna da li postoji srpski restoran, ali kladim se da ima negde ako ga potražim. No, svejedno, uživamo i imamo mnogo azijske kuhinje, kineske, tajlandske, vijetnamske, indijske, pakistanske, bangladeške, a sve te kuhinje su zapravo fantastične sa ovim malo aromatičnijim sortama grožđa. Tako da mislim da je šteta što ljudi ovde vole bela vina da budu malo neutralnija, ali svejedno... da pređemo na samo vino. Dakle, vinski rejon, mi smo sada u rejonu Tri Morave, Levač. 100% Tamjanika. Nisam sasvim sigurna kada je vinarija osnovana, ali svejedno, ovaj vinograd je star 10 godina. I znam da je vlasnik imao dosta lepe uspomene iz detinjstva na vino, pa je hteo da učini nešto da obnovi istoriju i kulturu svoje zemlje. Dakle, prva parcela je zasađena 10 godina pre nego što je napravljeno prvo vino. Opet, čini mi se da je to relativno nova vinarija. Ovaj vinograd je izložen dejstvu 3 različita vetra koji se spuštaju sa različitih planina u okolini vinograda. Takođe, vinogradi su u nekoj vrsti prirodnog amfiteatra. Hladnije je i svežije od župskog kraja. Imate pesak, glinu i krečnjak u vinogradima. Pominjala sam nadmorsku visinu kod prvog vina. Opet, nadmorska visina je i ovde faktor. 330 metara, a nadmorska visina svakako ima uticaja jer na svakih 100 stopa, temperatura se spušta za jedan stepen Celzijusov. Jedan metar ima skoro 3 stope, pa ako je nadmorska visina 330 metara, onda se nekoliko stepeni gubi ako pričamo o temperaturi, naročito noću. Dakle, to je zaista, zaista važno za očuvanje svežine. A svežina kod ovih muskatnih sorti je zaista važna zbog balansa jer imate ove ljupke arome, ali vam je potrebna i svežina, jer ako postoji problem sa muskatom, to je da on može biti malo težak, a zatim i malo fenolni. A toga ovde nema. Ovde nalazim zaista lepe arome belog cveća, grožđa, muskatne note, cvetove zove, dopadljive, čiste, cvetne, letnje tonove. Zatim, još jedna stvar koja mi se sviđa kod ovog vina je to što su očigledno ubrali grožđe prilično rano ili su to možda vinogradi na hladnijim položajima, ali vino ima 12 odsto alkohola i Ph je 3,3, tako da imate tu svežinu, eleganciju, nemate gorčinu koju muskat može da dobije sa većim nivoom alkohola. Zaista ima lepu čistoću i svežinu na nepcima. Nema ništa komplikovano ako pričamo o vinifikaciji kod ovog vina, selekcionisani kvasci, inoks tankovi, i to je sve što je potrebno. Ako imate ovako aromatično grožđe, onda ga morate ubrati u dobrom stanju, morate ga ubrati zdravog i morate ga vinifikovati direktno, čisto i pustiti da se ono što dolazi iz vinograda pokaže u čaši . Sva vina koja sam probala iz ove vinarije imaju pravu prefinjenost u smislu vinarstva, znate, vrlo precizno, vrlo perfekcionističko, vrlo čisto vinarstvo. Lepota čistog vinarstva i savremene opreme je u tome što zaista prikazuju ono što dobijate iz vinograda. Znate, možda ćemo kasnije diskutovati o uticaju savremenog vinarstva i prirodnog vinarstva i produženog kontakta sa pokožicom među ovim vinima, ali ovde imam samo još nešto da dodam. Opet, ovo vino bi za mene bilo zaista lep aperitiv, vino za leto, sedenje na terasi po sunčanom danu... Ovde, nažalost, nije sunčano danas, ali... Rekla bih i da bi se vino lepo uklopilo sa ovim kuhinjama nadahnutim Azijom, a mislim  da bi dobro išlo i sa jelima kao što je špargla. Ona se zaista uklapa sa muskatnim grožđem.  Špargla je komplikovana za uparivanje sa vinom, znate da se ne uklapa sa toliko mnogo jela, ali zapravo mislim da bi ova kombinacija dobro funkcionisala uz ovo vino. Dakle, to su neka moja razmišljanja... Opet, znate, ja nisam somelijer, sigurna sam da su neki od vas u publici somelijeri i da bi mogli imati svoja razmišljanja o tome kako biste uparili ovakva vina, ali ...

VISTA HILL RESERVE WHITE 2012 - VISTA HILL VINARIJA (Veliki trofej - Najbolje belo vino od autohtone sorte vinove loze)

Dakle, to su bila dva veoma lepa, veoma različita vina iz dve različite mlade, male vinarije. Sada ćemo pogledati priču o grašcu, graševini, italijanskom rizlingu, rizling italiku, rizlingu vlaškom, olasrizlingu, kako god da ga nazovete, ovo siroto grožđe je toliko važno u centralnoj i istočnoj Evropi. Znate, to je najzastupljenija sorta vinove loze u Srbiji, najzastupljenija sorta vinove loze u Hrvatskoj, verovatno i najzastupljenija sorta vinove loze u Sloveniji, i tu negde je i u Mađarskoj, na trećem mestu, znate. Dakle, to je zaista važna sorta u svim ovim zemljama. Pa ipak, grašac je doživeo ćudljivu sudbinu, svakako u smislu svog ugleda, donekle i sa dobrim razlogom. Ovo vino je Vista Hills Grašac Reserve iz 2012. godine i dobitnik je trofeja za lokalnu nearomatsku belu sortu vinove loze. I takođe je prilično dobro ocenjeno na Dekanteru prošle godine. Vino je osvojilo solidnu srebrnu medalju sa oko 92-93 poena ako se dobro sećam, a ja sam bila u panelu koji je ocenjivao vino, pa mogu da komentarišem i sa te tačke gledišta. Sama sorta, znate, pretpostavljam da je to deo istorije sada, po prvi put sam naišla na nju pri kupovini ljutomerskog laškog rizlinga krajem osamdesetih i početkom devedesetih, kada je to bilo industrijsko grožđe, znate, veliki prinosi, prilično neutralno belo vino u ogromnim količinama, napravljeno sa malo zaostalog šećera, neverovatno popularno vino u tadašnjoj Velikoj Britaniji. I mislim da je sorta mnogo propatila u pogledu reputacije kao grožđa za industrijsku proizvodnju, kao vina najnižeg cenovnog ranga od kojeg se pravi špricer tako da se vino i ne oseti u njemu. Niko nije obraćao pažnju na vinograde, niko nije obraćao pažnju na kvalitet berbe, pa šta onda raditi sa takvim grožđem. Možda je jedna od stvari koju onda uradite promena imena. Otuda ovaj potez da se sorta naziva grašac, a ne italijanski rizling ili neko drugo ime. Mislim da je i u Hrvatskoj bilo mnogo naglaska na priču o graševini. Znate, pomogli smo i time što je Džensis identifikovala Hrvatsku kao moguću zemlju porekla sorte, ali svakako je u pitanju balkanska sorta vinove loze. Mislim da niko ne zna tačno odakle potiče grašac, ali to je balkanska sorta, pa nazovimo ga onda lokalnim grožđem. Grašac je ime koje mu daje novi identitet i odražava nadu da će ljudi koji ga nazivaju grašac obraćati pažnju na njegov potencijal. Ta sorta zaista ima veliki potencijal. I opet se svodi na suštinu, kao i kod prokupca ili drugih lokalnih sorti vinove loze u regionu. U pitanju su vinogradi, smanjenje prinosa, obraćanje pažnje na vinifikaciju. Zbog ove vinarije sam se osetila pomalo isfrustrirano jer je njihova webstranica zapravo beskorisna, ne govori ništa, ne priča njihovu istoriju. Poslala sam im poruku, poslala sam im i e-mail i nisam dobila odgovor, pa je frustrirajuće što vam sad ne mogu ispričati njihovu priču. Mogu vam komentarisati samo ono što imam u čaši ispred sebe i ono malo informacija koje je Igor ljubazno nabavio za mene. Dakle, berba 2012. Još uvek ova prelepa blistava bledo zlatna boja slame. Zaista svetla i živopisna. Zaista atraktivno u čaši. I imate ovu divnu kompleksnost na nosu, neku vrstu limunove kore, kandirane kore, meda, kamilice, ima neku vrstu herbalnosti, vrlo privlačne na nosu. Onda ima ovu zaista lepu teksturu i bogatstvo u ustima, strukturno vino, ima pravu kvalitetnu teksturu, prilično je zaokruženo. Opet, na nepcima prate arome citrusa, limunove kore, herbalnost. Ima lepu sočnu svežinu, poput svežine soka od limete u završnici. I samo mali, neznatni nagoveštaj gorčine koji mi se ovde zaista sviđa. Mislim da se ljudi pomalo plaše gorčine, ali pošto je ovo već prilično staro vino i kiseline omekšavaju, ta gorčina mu zapravo dodaje zaista lepu dimenziju i ravnotežu koja sprečava da vino bude umorno i previše razvijeno. Dakle, mislim da se ovde dešava zaista lepa vrsta slatko-gorkog balansa koji smatram zaista privlačnim. Ovo je devet godina staro vino od grožđa kom niko ne daje toliko vremena. Ovo je i dalje vino u odličnom stanju. Sada se lepo pije, verovatno ga ne bih čuvala predugo, znate, neće se raspasti u narednih godinu-dve, ali ne bih ga čuvala u podrumu još deset godina. Vino odlikuje stvarna dubina i kompleksnost, što je fenomenalno. Malo detalja o položaju i vinifikaciji. Dakle, 220 metara, na nešto je nižoj nadmorskoj visini, ali ipak dovoljno za hladne noći. Vinograd star 50 godina, okrenut prema jugu. Dakle, kada sam ranije govorila o novom talasu vinarija i novih vinograda, znate, postoje ti stari vinogradi koji poseduju prirodnu ravnotežu i pravi prirodni intenzitet plodova. Mislim da se to lepo vidi u ovom vinu. A vinifikacija, opet, ako je vaše grožđe dovoljno dobro, onda nema potrebe da se zamajavate sa načinom proizvodnje vina. Dakle, ovo su u osnovi bili selekcionisani kvasci i 6 meseci u inoks tankovima. Ono što zapravo ne znam je da li su stvarno imali nameru da odležavaju vino, znate, da čuvaju ovo vino toliko godina. Izgleda mi da je ovo zaista fantastičan kutak Evrope za grašac, jer se nalazi bukvalno preko granice sa Ilokom i Principovcem, koje sam posetila neposredno pre zatvaranja zbog korone. To je bilo moje poslednje putovanje pre nego što su uvedene zabrane. Trebalo je da odem u Ilok, s druge strane granice, i zaista vidim kakvo je to fantastično mesto za graševinu, a sa vaše strane granice za grašac. I znate, to je kontinentalna regija, daleko ste u unutrašnjosti, ali nadmorska visina, talasasta brda, povetarac i Dunav, njegova velika vodena masa, su uvek dobri u ublažavanju klimatskih ekstrema u oba smera. Dakle, htela bih da vam ispričam priču o vinariji, ali zapravo ne mogu, pa ćemo nastaviti da uživamo u vinu. O jednoj stvari bismo kasnije mogli da pričamo. Ova dva vina, oba su suva, ali su u ovim tamnim izduženim flašama, koje su možda odgovarajuće za srpsko tržište, ali moram reći da za tržište Velike Britanije, to nije dobar oblik boce za suva vina. Toliko je duboko urezano u svesti potrošača na našem tržištu da slatka vina dolaze u ovim izduženim bocama da je to zaista teško neutralisati. Šteta, jer suština treba da bude u vinu a ne u obliku boce. Ovo vino sam zapravo sipala u Furmint čašu, a ne u standardnu čašu za vino, i po meni ona zaista dobro funkcioniše sa grašcem. Što se tiče uparivanja sa hranom, vino sa samo 6,5 grama zaostalog šećera može da podnese zahtevniju hranu, neke od plemenitih vrsta ribe bi lepo legle uz ovo vino: štuka, smuđ, i neka laganija pernata divljač, fazan, morka, itd. A za vegetarijance, mislim da bi plavi patlidžan bio zaista dobar spoj.

CHARDONNAY 2018 - VINUM (Veliki trofej - Najbolje belo vino od internacionalne sorte vinove loze)

Dakle, sledeći uzorak, imamo dobitnika trofeja za belo vino od internacionalne sorte vinove loze, a to je vinarija Vinum. U pitanju je šardone 2018. Mislim da se u vinskim krugovima često raspravlja o tome da li zemlja poput Srbije treba da se posveti internacionalnim ili autohtonim sortama vinove loze. Zapravo, ja lično mislim da postoji mesto i za jedne i za druge. Što se tiče internacionalnih sorti, mana je što će vas uvek porediti sa originalnim uzorom. Dakle, ako pravite šardone, ljudi će vas uvek upoređivati sa Burgundijom. To je životna činjenica. S druge strane, ako možete pokazati da je vaš teroar ​​sposoban napraviti zaista dobar šardone, ljudi će imati standard da to procene jer svi znaju šta se očekuje od vrlo dobrog šardonea. Dakle, ako Srbija može da napravi veoma dobar šardone, onda je na nama da svima kažemo da ovde postoje vinogradi svetske klase. Mislim, to se svakako dogodilo prošle godine na Dekanterovom takmičenju. Jednom srpskom šardoneu smo dali platinastu medalju jer je, iskreno, vino bilo predivno, i zaista se istaklo i pokazalo da Srbija može da proizvodi divna vina od šardonea. U svakom slučaju, vraćamo se u Srem i Frušku Goru. Ovo vino dolazi sa istočne strane. Vinarija je u vlasništvu doktora koji je još 2001. godine počeo da kupuje grožđe iz hobija, a zatim je 2007. godine počeo da sadi sopstvene vinograde. Dakle, vinograd za ovaj šardone star je 11 godina, okrenut prema jugu, veoma nizak prinos, ne znam koliko tačno, ali veoma nizak prinos i probirna ručna berba. Opet, imate ovaj černozem ili crno tlo, ali takođe i lapor, visok nivo karbonata, što je nešto što zaista dobro funkcioniše za šardone. I opet, imamo faktor nadmorske visine ovde. Dakle, visina je između 180 i 210 metara, tako da se opet bolje očuva svežina. Obratite pažnju na boju vina. Prelepa blistava limun žuta, baš je lepa boja. U pitanju je mala serija, ima samo 1.400 boca, tako da imamo sreće što možemo da probamo ovo vino. Mali porodični podrum, za njih radi mladi tim, imaju mladog i obrazovanog enologa, i mislim da se to ovde vidi. Ovo je vrlo klasična, ali vrlo dobro odrađena vinifikacija. Dakle, definitivno možete osetiti miris hrasta, ima slatki karakter vanile, ali zapravo je lepo integrisan u arome vinogradarske breskve i žute dženarike. Na nosu je vino čisto, dopadljivo, pravi šardone. Na nepcima, vino je dosta zrelo, ima 14 odsto alkohola, ali ima lepu teksturu, lepu zaobljenost, kiseline 6,4 grama, Ph 3,4, pa lepo održava svežinu. Vino ima dobru dužinu, hrast je primetan ali skladan, zaista su lepe arome hrasta. Celi grozdovi su presovani, fermentacija u hrastu, pa su zato i dobili tako lepu integraciju voćnih aroma sa tim slojevitim karakterom hrasta. Selekcionisani kvasci, malolaktika, ona daje lepu kremastu teksturu koju dobijate od dobro odrađene malolaktike. Zanimljivo je da su hrastove bačve od 300 litara, a ne standardnih 225. To dosta stvari objašnjava jer proizvođači vina i dalje žele koristiti hrast, ali žele nekako ukrotiti dominaciju hrasta u svom vinu, pa koriste veće bačve, smanjuju površinu hrasta, pa tako dobijate ovu integraciju. Sazrevalo je 8 meseci, i to u američkom i francuskom hrastu proizvođača Seguin Moreau, kog dobro znamo po visokokvalitetnim buradima. Zatim je vino odležalo na finom talogu još 10 meseci u inoksu pre nego što je flaširano. Zaista lepa čaša šardonea. Prilično je danas moderno da se ne voli šardone, svakako ovde u Velikoj Britaniji, ali znate, kad popijete čašu šardonea, onda shvatite zašto je to odlična sorta. A i takođe je vrlo svestrana za uparivanje sa hranom.

ROSÉ 2020 - KOSOVIĆ VINARIJA (Veliki trofej - Najbolji roze )

Zatim sledeće vino. Prelazimo na ružičasta vina. Ovo je roze iz vinarije Kosović. Razumela sam da su oni mala vinarija. Nemam na raspolaganju puno podataka o ovoj vinariji. Mislim da je to tradicionalna mala vinarija. Opet smo na Fruškoj Gori, u istočnom delu. Kupaža merloa i kaberne sovinjona. Alkohol 13,3%. Ukupne kiseline po rečima vinara su 7,3 i mislim da je to zaista bitno kod rozea, jer ljudi žele kod rozea znatnu svežinu. Boja lososa. Svakako u čitavom svetu postoji trend ovih neverovatno bledih, gotovo belih rozea. Mislim da je to pomalo šteta, jer ponekad skidanje boje znači uklanjanje aroma. Lepo je videti ovakav malo tamnije obojen roze koji poseduje i nešto strukture. U svakom slučaju, arome koje nalazim su neko crveno bobičavo voće, malo herbalnosti u njemu, blagi biljni tonovi, malo rabarbare... Imate li vi rabarbaru u Srbiji? Nadam se da imate, jer je to fantastično voće i povrće. Koristi se stabljika, pa pretpostavljam da je povrće, ali mi je tretiramo kao voće. Takođe, u vinu ima i svežine, i mislim da karakter kaberne sovinjona zaista dolazi do izražaja na nepcu. Arome čaja od crne ribizle, lista crne ribizle, ovo je roze sa pravim identitetom i sa ukusom. Završnicom dominira svežina, suvo je vino. Ima samo 2 g šećera, tako da je definitivno roze veoma pogodan za uparivanje sa hranom, verovatno ne toliko za samostalno pijuckanje u vrtu, ali sa hranom bi mogao biti fantastičan. Mislim, pitam se da li je to vino koje bi dobro prošlo u nekakvom međunarodnom kontekstu, ali mislim da je pred nama lepo vino, ima dosta karaktera i pravog sortnog izraza i dobru svežinu, pa pretpostavljam da je to privuklo sudije da mu dodele trofej u kategoriji rozea. Eto, nemam više nikakvih drugih informacija o ovom vinu. Da, u pitanju je porodični posao, tri generacije, imaju svoj vinski podrum ispod površine zemlje i samo 7 hektara vinograda. Nalaze se u Sremskim Karlovcima koji imaju zaista veliku tradiciju vinarstva i očigledno je gradska arhitektura prilično upečatljiva, pomalo nalik na Vilanj u Mađarskoj. Mislim da moram nekad otići tamo u posetu. Dakle, znate, lepo vino, mala vinarija, pravi karakter vina, svežina, sočnost i ovaj sortni izraz. Znači, mnogo razloga za uživanje.

ORANGE 2017 - VUČUREVIĆ (Veliki trofej - Najbolje oranž vino)

Sledeće vino, i prelazimo na oranž. Nešto je tamniji od rozea, ali je boja intenzivnija. Razvoj oranž vina predstavlja zanimljivu kategoriju. Dakle, naziv vinarije i vina. Ime vina je B, vinarija Vučurević. Sadrži 13% alkohola. Berba 2017. Ovo je oranž vino od grašca, što je opet zaista zanimljivo. Prebiram po glavi da li sam već imala priliku da probam oranž vino od grašca. Mora da sam već probala, ali mislim da takva vina nisu uobičajena. Zaista zanimljivo. Grašac 100% i opet sa Fruške Gore. Dakle, ovde možemo da vidimo kako se obnavlja tradicija ali na moderan način. Vinograd je star 20 godina i njime se upravlja organskim metodama bez upotrebe pesticida. Mislim da je to prilično važna faza razvoja vinske industrije, znate. Za mnoge od nas, vino je luksuzna roba i kao takvo, ima dužnost da ne nanosi štetu okolini ili da je svede na minimum. Dakle, mislim da je kretanje prema održivosti u svim pravcima u kojima je to moguće jedan važan trend u vinskom biznisu i svakako vidimo da je sve prisutniji. Gde god pogledate, ljudi se kreću ka organskom, ka smanjenju ugljeničnog otiska, ka održivijem pakovanju, ka većoj mogućnosti recikliranja, prema solarnim panelima, prema recikliranju otpadnih voda vinarije, sve to se dešava jer ljudi žele da smanje ugljenični otisak, mlade vinopije su naročito zainteresovane za te stvari. Dakle, mislim da je organska proizvodnja deo toga. Znači, dvadeset godina star vinograd, organska proizvodnja, peskovita glina, 130 metara nadmorska visina, tako da je ovo najniži vinograd koji razmatramo do sada, a ovde su u pitanju divlji kvasci, spontana fermentacija u amfori, i opet, to je zaista zanimljiva nova faza obnove tradicije, upotreba gline u vinarstvu za fermentaciju jer dobijate ovu vrstu mikrooksigenacije, a bez aroma koje se inače dobijaju upotrebom hrastovih sudova. Dakle, slično drvetu se dobija nešto od te male, vrlo postepene izloženosti kiseoniku, ali u ovom slučaju u glinenim sudovima koji su na mnogo načina neutralniji materijal. Šest meseci u amfori, a zatim odležavanje godinu dana u hrastovim buradima, gde se pretače svaka 3 meseca. Ono što ne znam je kakve hrastove bačve su korišćene i koje su veličine, da li su korišćeni ili neutralni hrastovi sudovi. Pretpostavljam da jesu jer ovde ne osećam na nosu novi hrast. Dakle, ovde dobijam arome suvog voća, suve kajsije, dobijam suvo grožđe, orašaste urme, orahe, zelenu smokvu. Dakle, ovde se mnogo toga dešava, vino ima znatnu kompleksnost. Ono što ne detektujem naročito je karakter grašca. Trebala sam ranije dati napomene o vinifikaciji. Jedna od stvari u savremenom vinarstvu (vinifikacija sa kontrolisanom fermentacijom u inoksu) je ta što je ono vrlo neutralno i omogućava grožđu da se izrazi. Međutim, kod ovog vina definitivno dobijate veliki uticaj vinarske tehnike na karakter vina. Očigledno, grožđe je bitan element, ali primat odnosi pristup u pravljenju vina, taj dug kontakt sa pokožicom. Zapravo, i ne znam koliko dugo je trajao kontakt sa pokožicom, ali obično je duži period za oranž vina. Svakako, u Južnoj Africi na primer su definisali da je to najmanje 10 dana na pokožici i to mora biti tokom trajanja fermentacije. Dakle, dodir sa pokožicm za oranž vina je drugačiji u porđeenju sa, recimo, kontaktom sa pokožicom pre fermentacije, jer dok fermentacija traje, temperatura raste i vi ekstrahujete više iz pokožice, dobijate više strukture, više fenola itd. Dakle, u svakom slučaju, mnogo kompleksnosti i dubine na nosu. I na nepcu, opet ova vrsta slanog, skoro pikantnog karaktera, arome suve kajsije, ali s druge strane i ne preterano voćni karakter. Vino je strukturno i nekako je prilično bogato i budi apetit zbog takve strukture. S druge strane, mislim da je ovo vino koje vrhunski prati hranu. Znate, ovo vino može da se upari uz toliko različitih jela. Možete ga probati sa nekim izdašnijim jelima na bazi mesa, mislim da bi dimljena riba bila fantastična, grilovani plavi patlidžan, pečurke, te vrste slanih umamija, vegetarijanska jela.. Toliko stvari možete učiniti sa ovim vinima, ali definitivno nisu za svačiji ukus i morate ih staviti u pravi kontekst. To su intelektualna vina o kojima je potrebno razmišljati i uživati u kontekstu više od svega. Ali, znate, zaista je zanimljivo. Ima taj oranž karakter, ali nije previše oštar. Ponekad smatram da su oranž vina pomalo ekstremna, pomalo nestabilna i pomalo taninska, ali zapravo kod ovog vina se stvara dobra ravnoteža. Dakle, ovo je dobitnik trofeja za oranž vina.

PRINCE RSKAVAC 2017 -  BRAĆA RAJKOVIĆ (Veliki trofej - Najbolje crveno vino od autohtone sorte vinove loze)

Sada ćemo promeniti boju vina. Idemo sada na prokupac iz male vinarije koja se zove Braća Rajković. Vino je osvojilo trofej za najbolje crveno vino od lokalne sorte vinove loze. Ova porodica već vekovima pravi vino. Oni se prvi put pominju na lokalnom popisu 1834. godine, ali takođe smatraju da je porodica proizvodila vino mnogo duže od toga. Dakle, opet jedna zanimljiva situacija. Prokupac je u prethodnoj eri postao pomalo ružno pače jer je zaista sposoban proizvesti veoma visoke prinose i u tom slučaju prilično nizak kvalitet vina. Ali, kao i nekoliko drugih sorti vinove loze iz srednje Evrope, ako mu se posveti pažnja, ako se radi na nižim prinosima, sa starim lozama, itd, od prokupca se mogu dobiti zaista fantastični rezultati. Grožđe za ovo vino potiče iz vinograda starog 80-100 godina. Imate tu prirodnu strukturu i balans. Pretpostavljam da je vinograd posađen u periodu pre Jugoslavije. Nadmorska visina 320 metara, pesak, glina i krečnjak. Spontana fermentacija. U Župi smo, u rejonu Tri Morave. I veoma su ponosni na to što je dedino vino pohvaljeno od strane kralja Aleksandra I 1933. godine. Otac je zapravo studirao vinogradarstvo i zasadio svoj prvi vinograd kada je diplomirao. Dakle, to je neka vrsta prvog modernog vinograda u Župi 1962. godine, neka vrsta moderno podignutog vinograda, ali zasnovanog na vrlo dugoj tradiciji. U svakom slučaju, za prokupac je važno reći sledeće. Nije duboko obojen i mislim da u celoj centralnoj i istočnoj Evropi postoji kulturološki problem u vezi sa intenzivnom bojom vina koja se povezuje sa kvalitetom. Znate, vreme je da se odmaknete od takvog razmišljanja. Može se dobiti fantastičan kvalitet i bez tamne boje vina. Znam da se mnogi vinari u istočnoj Evropi bore da prodaju svoj pino noar jer je vino providno u čaši. U svakom slučaju, ovaj prokupac definitivno ne boji čašu. Prilično je bled, nežan, nekako ružičast, svetlocrven, ali za potrošače poput nas koji vole pino noar, neke od ovih sorti vinove loze iz centralne Evrope su fantastične: kadarka (gamza), frankovka (blaufrankisch), prokupac... Takođe, mislim da se blatina iz Bosne i Hercegovine može svrstati u tu grupu vina koja daju pravu eleganciju, i to je jedna od stvari koje me impresioniraju kod ovih sorti, i kod ovog vina. Kakva elegancija i završnica. Lepa aromatika, malo aroma karanfilića, malo ljubičice, plod maline, sušene višnje. Na nepcu postoji malo taninskog stiska, ali to je u redu. Kiseline su prilično nežne. Ono što mislim da stare loze zaista daju vinu je ova fantastična duga završnica. Zaista mi se sviđa taj intenzitet voćnih aroma, ali mi se dopada i duga završnica i prava elegancija vina. Opet, volela bih da uparim ovo vino sa šumskim gljivama, za ljubitelje mesa među vama, sa nekim jelima od svinjetine, pačetinom, takve stvari bi takođe lepo legle. Da, još uvek mogu da osetim u ustima da je aroma voća zaista postojana. Znate, kulturološki, ljudi menjaju svoje stavove i razmišljanja. Kvalitetno crveno vino jednostavno ne mora da bude moćno, gusto, tamno crvene boje i sa bogatim taninima. Vino sadrži 14% alkohola, tako da deluje prilično zrelo, ali Ph je 3,5 pa nosi taj alkohol prilično dobro. Spontana fermentacija, divlji kvasci, 12 meseci odležavanje delimično u bariku, a delimično u bačvama od 500 litara. Ne znam da li je srpski hrast, ali pretpostavljam, jer ja povezujem te arome karanfilića i začina sa srpskim hrastom. Zaista zanimljivo vino, znate, i zaista sam zainteresovana za razvoj prokupca kao vodeće sorte vinove loze za Srbiju.

MERLOT 2015 - VINIS (Veliki trofej - Najbolje crveno vino od internacionalne sorte vinove loze)

I onda, opet dolazimo do pitanja izbora internacionalne ili autohtone sorte vinove loze. I kod crvenih vina imamo i jedno i drugo. Upravo smo probali vino od autohtone sorte koje je osvojilo trofej, a sada ćemo probati i nagrađeno vino od internacionalne sorte. Imamo pred nama Merlot. I opet ista priča važi i u ovom slučaju. Vinis Merlot iz vinarije Vinis, berba 2015. Ista priča važi, da li možete da pokažete da vaš teroar može iznedriti velika vina od internacionalnih sorti? Zapravo, meni se sviđa taj deo Balkana ako pričamo o merlou. Postoje fantastični merloi u zapadnoj Sloveniji, pa dole kroz Hrvatsku i Istru, i znate, tokom godina sam se susrela sa zaista dobrim vinima od bordovskih sorti vinove loze i u Srbiji. Opet, mislim da je zanimljivo napomenuti u vezi sa ovim vinom je da, opet, nije tamno crveno. Prilično je prozirno. Na boci piše da je 100% merlo. Sadrži 13,5% alkohola. Zaista je lepo videti to, jer mrzim merlo kada postane prezreo i sa previše alkohola. Mislim da je ovih 13,5% alkohola u balansu sa lepim kiselinama. Ph je oko 3,3 ili 3,4, što znači da vino zadržava svežinu. Zaista mrzim merlo koji nema svežinu jer onda izgubi sav svoj karakter. Ovo je vino iz 2015. godine, koje deluje zaista mladoliko. Odlično sazreva. Tu su arome crnog bobičastog voća, kupine, postoji nota šumskog tla, nagoveštaji plemenitog starenja i kompleksnosti, malo hrasta. Ali još uvek je u dobroj kondiciji za vino svojih godina, pa pretpostavljam da se to i sudijama dopalo. A ovo je još jedna vinarija kod koje websajt zaista nije bio od koristi. Opet, ovu vinariju morate doživeti kroz samo vino. Rejon Tri Morave, područje Jagodine, ime sela je Dobra Voda. Vlastiti vinogradi. Ono što mi se sviđa kod ovog vina je to što poseduje divnu elegantnost, prilično je suzdržano, odlično je za čuvanje. Mislim da je u vinifikaciji vino provelo 2 godine u srpskom hrastu. Te arome hrasta su odlično integrisane sa voćnim aromama i vrlo su postojane. Ponovo, Srbija pokazuje da može da radi vina i od autohtonih i od internacionalnih sorti vinove loze.

TRIJUMF LATE HARVEST 2013 - ALEKSANDROVIĆ (Veliki trofej - Najbolje prirodno slatko vino)

Dakle, još jedno vino ću da podelim sa vama. U redu, dakle, imamo vinariju za koju svi u Srbiji znaju. Aleksandrović a ovo vino je Trijumf, traminac kasna berba. Ova vinarija je na mnogo načina bila pionir na savremenoj vinskoj sceni u Srbiji. Poznajem ih. Tokom godina sam probala dosta njihovih vina. Prave fantastična vina. Ovo još nisam probala, pa sam zaista radoznala da ga probam sada. Ima ovo divnu živopisnu boju starog zlata, skoro kao ćilibar. Berba 2013. Sada smo u Šumadiji, na Oplencu. Očigledno, istorijski vrlo poznata priča, sigurna sam da ste svu čuli za priču o recepturi kraljevog podrumara i ovoj vinariji. Ali, koncentrišimo se na ovo vino. Mirišljavi traminac iz 12 godina starog vinograda. Sadni materijal je došao iz Italije. Kasna berba. Dakle, grožđe je brano krajem oktobra, početkom novembra. Ne pominju botritis, tako da je u pitanju samo kasna berba. Hladna maceracija 8 dana na 2 stepena C. Važno je napomenuti da se prilikom ekstrakcije aroma i ukusa iz pokožice bez pokrenute fermentacije, može desiti da ovakvo slatko grožđe postane prilično nestabilno. Zato se grožđe lepo ohladi, ekstrahuju te arome, onda sledi fermentacija u inoks tankovima,inokulacija selekcionisanim kvascima, a potom se fermentacija zaustavlja spuštanjem temperature i sumporisanjem kada osete da je ostvaren balans. I na kraju se filtrira pre nego što se vino sipa u boce. Vino je odležavalo oko 8 meseci na talogu. Dakle, divan, dopadljiv aromatski kompleks, neka vrsta tropskih aroma, začinskih i cvetnih nota, mango, toliko bogatstvo aroma na nosu jer imamo pred nama ovu zanimljivu sortu vinove loze sa puno karaktera, latice ruža, ratluk. Vino je i lepo odležavalo. Imamo ovaj divni balans slasti i kiselina. Vino sadrži 145 grama šećera, ukupne kiseline 8,2 i Ph 3,2. Opet, čuvanje kiselina kod traminca je zapravo popriličan izazov. Mislim da tu opet igra ulogu vinogradarski položaj i nadmorska visina od 285 metara. Lepota dobrih slatkih vina leži u toj suptilnoj međusobnoj igri slasti i kiselina. Morate imati oboje, u suprotnom slatkoća će biti otužna, a to ovde nije slučaj. Imate divnu dubinu ukusa kod ovog vina, a arome su tako sveže i čiste.

Eto ovde imamo neverovatnu raznolikost vina iz Srbije; lokalne sorte vinove loze, internacionalne sorte vinove loze. Za mene je velika privilegija videti ova vina. Mislim da se u Srbiji razvija zaista dobra vinska priča, te bi bilo sjajno videti još više srpskih ljubitelja vina da uživaju u ovim zanimljivim vinima. Možda i da se izvoze, ali to je pitanje za neku drugu diskusiju. "

 

 

 

NAZAD NA KATEGORIJU