Kad su objavljeni rezultati sa takmičenja za najbolji portugizer, čuo sam i komentar jednog poznanika iz vinskih krugova domaćih na račun ove sorte. Hm, srpski mentalitet je čudo… Sklon preterivanju, preteranom obožavanju autoriteta (u realnom životu, poslušnik autoritarne vlasti), stručnjak za apsolutno sve oblasti koji ne prihvata drugačije mišljenje… trebaće još bar 100 godina da shvatimo kakvi smo i počnemo da se menjamo…

Elem, komentar je išao u smeru nipodoštavanja čitave sorte vinove loze, da parafraziram: eh, kao da je to neko vino… U tih 7 reči (na jedvite jade prosta proširena rečenica), saznao sam puno o sagovorniku… Bolje da ovde ne otkrivam njegov identitet, jer ovo nije tekst o pojedincu ili njegovom ličnom stavu već je u pitanju način razmišljanja. U svakom slučaju, odmah je jasno da sagovornik uopšte i ne razume lepotu vinarstva, odnosno da je lepota vina baš u činjenici što se danas vino pravi na svim meridijanima od skoro 1.400 sorti vinove loze i daje različite stilove vina (a ne samo od vranca i kaberne sovinjona).

1)    U Srbiji još uvek postoji sezonalnost kada su u pitanju vina. Najčešće ćete čuti sagovornike da bela vina piju leti, a crvena vina piju zimi. Zahvaljujući vinima kao što je portugizer, ta podela nestaje jer portugizer prija i zimi i leti.  S obzirom da vina od portugizera obično nemaju visoke alkohole, može se piti i po najvećim letnjim vrućinama. 2)    Sa takvim stavom o stilu vina koja se prave od portugizera, eliminišemo veliki deo vinskog sveta i samim tim lišavamo sebe prilike da otkrijemo brojna vina od drugih sorti vinove loze: barberu iz  Pijemontea, nero d’Avola sa Sicilije, novozelandski pino noar, karinjan sa juga Francuske, a da ne pominjem veliki deo vina centralne Evrope...

3)    Činjenica da neko u Srbiji ne voli stil vina koja nastaju od portugizera, ne znači da i drugi dele njegovo mišljenje. O tome svedoči činjenica da zasadi portugizera u Nemačkoj obuhvataju  više od 4.000 hektara, u Austriji još 2.000 hektara a u Mađarskoj 1.250 hektara.

4)    Portugizer je jedno od vina koja čine današnji identitet Fruške gore... Poštujmo lokalne sorte jer su komplementarne lokalnoj kuhinji. Portugizer je sorta centralne Evrope. Dokazano je da je nastao na području Štajerske u Sloveniji, ali se tokom vladavine Austrougarske proširio centralnom Evropom, odomaćio i prilagodio podneblju te ga baš zato danas možemo smatrati našim vojvođanskim biserom. Svako ko proba pitu od portugizera u Irigu shvatiće koliko je ta sorta domaća na Fruškoj gori.

 

5)    Vrlo često ćete u prodavnici naći vina od kaberne sovinjona koja su prerano puštena na tržište. Jednostavno, vinarije žele da što pre prodaju svoja vina a kaberne sovinjon je sorta kojoj je potrebno sazrevanje da bi pokazala svu svoju raskoš. Ako treba birati između mladog portugizera i mladog kabernea, iskreno govoreći, portugizer je često bolji izbor jer je spremniji za konzumiranje.

6)     U Pečuju (Mađarska) se već nekoliko godina organizuje takmičenje portugizera. Iako je naziv takmičenja smešan (Portugieser Du Monde) uzimajući u obzir regionalnu zastupljenost ove sorte (centralna Evropa), mora se istaći da takmičenje predstavlja dobar pokazatelj kvaliteta vina od ove sorte. Na ovogodišnjem takmičenju, vinarija Mačkov podrum je osvojila 2 zlatne medalje: za svoj mladi portugizer i roze Frajla (kupaža portugizera i crnog burgundca), a vinarija Kiš je osvojila trofej za najbolje mlado vino na takmičenju. Dakle, mlado ali kvalitetno! Nema greške...

 

NAZAD NA KATEGORIJU